Полицијски гласник

ВРОЈ 6.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 47.

касе за примање и издавање, јер му начелник сросЕШ противно досадашњој пракси тражи таксу за потврду ових књига. На ово питање одговарамо: Потврда ном. књига врши со иа основу прописа Главне Контроле, која о томе постоје. Ти прописи неоспорно издати су у јавном пнтересу, јер им је циљ да слречо евентуалне злоупотребо од стране оних лица, која рукују тим књигама. Према томо ми сматрамо, да службена потврда тих књига не подложи пла})ању таксе према тач. 4. члана 5 закона о таксама, јер општина потврђујући те књиге врши један јаван посао који тражи држава.

Б. М. општински деловођа упутио нам је ово питање: »Но мало су чести случајеви, да поједина лица, представљајући да им је извршена крађа извесних ствари и то према самој представци иступна крађа, траже од оуда, да им изда решење о претресу извесних станова,ради пронзласка украдоних предмета, ма да нома довољно или никако сумње, да се у таквим становима налазе прикривени предмети. Како у полициској уредби нити у III части казненог закона није нигде предвиђено, како ће се у овом случају поступити, а одродба § 73. крив. суд. поступка односи се, на злочина и проступна дела, то сам чзсто у недоумици, на основу чега би се могло издати тражоно решоње, нарочито још кад је врло често био случај, да у ствари није ни било крађо, него су тужиоци сами загурили или дали на послугу извесне предмете, па то заборавили. Моли ое уредништво за објашљење, како треба поступата у оваквим случајевима." На ово питање одговарамо: Пранса, која постоји у многим сеооким опгптинама, да појодиним оштећеним лицима дају рошења, те да та лица сама траже покрађу где нађу за сходно, нема ослонца ни у једном закону и за то је таква пракса у општо противна закону. Претрес стана у циљи проналаска покрађе саставни је део саме истраге и за то такав претрес по закону може вршити само она власт, која је надлежна и за извиђање самога дела крађе. За иступне крађо у сеоским општинама, та надлежна власт је сам општински суд. И ако у нолициској уредби нема изричне одредбе за протрес станова по иступиим делима, ипак то право и дужност иследних власти, да по потреби предузимају претресе станова и у овим делима неоумњиво су изражени у тач. г. и о. § 33 полициске уредбе. По себи се разуме, да у оскудици нарочитог прописа у полициској уредби о томе, кад ће со и како предузимати претрес, у свему за то важи § 73 кривич. судског поступка као и чл. 15. земаљског Устава, пошто су то опште одредбс донете у интерссу слободе грађана. Према овомо при ислеђењу иступних крађа општински судови могу доносити

решења за претрес стана само код оних лица, ва које има довољно основа, да се код њпх или у њиховим зградама налази каква покређа. И такве претресе треба да извршује само општинска власт. Сама и гола изјава оштећеног како је ово или оио лице вероватан учинилац дела, није довол>ан основ, да се код неког изврши претрес, али је она довољна, да се претпостави иостојање самог дела крађе и за то су општински судовп дужни иредузимати сами истрагу по свима тужбама због крађе. То су они дужни чииити и по тужбама заборавних тужиоца, гдо у ствари и не постоји само дело крађе. али ће у том случају они поднети и трошак ислеђења.

Суд општине жабарске и А. К. писар општине барбатовачке упутили су нам извосна питања, којима траже нека накнадна објашњења поводом нашег објашњења, датог у 47 броју Полициског Гласника за прошлу годину по ствари замоне општинских часника и службеника, који се налазе у рату. Тако исто и са многих других страна,стижу нам сваки час питања по истој ствари и како су сва та питања потекла или из неразумевања нашег већ датог објашњења, или из тежње, да се добије неко накнадно објашњење повољније за питаче, — то смо се одлучили, да по тој ствари во дајемо више никоме никаква објашњења, јер је наше раније објашњење и довољно исцрпно и довољно јасно. Кад општ. жабарска н.пр. још не зна, шта је и ко је све оиштински службеник, онда јој ту не може нпшта помоћи П олициски Гласник, јер он но постоји зато, да поучава ошптинске деловође у основним знањима, која морају имати. 1И. П.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОИОГ СУДА

Један случај у коме се начелство окружно с позивом на чланове 11 и 12 закона о уређењу округа и срезова погрешно упустило у расправу приватно правних односа који проистичу из уговора. М. Ј. као наследник пок. Ј. Ј. обратио се окружном начелству и тражио да се од А. X. одузме једно писмено које му је предато на чување, а по коме је пок, Ј. Ј. пренео право Финансирања извесног предузећа на Н. А. и да се то писмено задржи у начелству док он не поднесе доказе да је он једини наследник поч. Ј Ј. А. X. признао је да се то писмено доиста код њега налази; да су га њему на чување дали пок. Ј. Ј. и Н. А., али да га он не може власти предати док на то не пристане и друга уговорена страна. Друга уговорена страна Н. А. није одобрила да се писмено преда власти, јер је исто предато на чување уз јодно спроводно писмо обеју уговорених страна, а у том писмену обухваћени су услови кад се исто може предати.

Начелство окружно решењем својим наложило је А. X. да у року за три дана по извршности решења спорно нисмено преда на реверс начелству на чување ношто јо испуњен јодан од три услова које поменуто писмо предвиђа. Против овог решења А. X. и Н. А. изјавили су жалбе Миниотру Унутрашњих Дела наводећи: да се начелство није позвало ни на један законски проинс; да није било позвано ни једним закоским прописом да доиоси оваква решења; и да је начелство требало у смислу § 203 грађан. суд. поступка појављеног наследника да упути на редован суд, који је једино надлежан за расправу приватно правних односа. Министар Унутрашњих Дола расмотривши сво акте овога предмета приметио је, да јо рошење начелства требало засновати на чл. 29. носпор. правила у вези са чл. 11 и 12 закона о уређењу округа и срезова паје то у смислу § 10 устројства централ. државне управе и исправио. Даље је нашао: да овде нијо никакав административан спор и према томе да су њему ноднесене жалбе неумесне, па их је као такве одбацио. По изјављеној жалби Државни савет нашао је да решење Министрово не одговара закону. По § 10 устрој. централ. државно управе Министар је имао прома својој оцени, да решење начелства или одобри, или га својим примедбама преиначи а не да жалбе огласи као неумесно њему упућене, зато што овде не постоји административан спор. Министар се упустио у разматрање спорног предмета и тиме признао надлежност своју за расправу истог. Прома томе није могао жалбе од бацивати као ненадлежно му упућене. Ако предмет није административан спор онда је Министар требао и веупуштајући се у оцсну правилности жалбеног решења да одбаци жалбо као ненадлежној власти поднесене. Неправилно је Министрово решењс и у томе што налази да је радња начелства у основи правилна само што је рошење његово требало засновати на чл. 29. неспорних правила у вези са чл. 11 и 12 закона о уређењу округа и срезова. Тај разлог нома законске подлоге јер: а) нијсдном од паведених законских одредабане може се правдати правилност и законитост одлуке начелства, пошто чл.29. неспорних правила прописује упутство о подношају извештаја о смрти умрлог приликом пописа имовине, а тај случај овде није. Чл. 11 и 12. зак. о уређењу округа и срозова одређују само службене Функције окружног начелника у које не улази и надлежност за расправу спорног предмета ; б.) кад је и Министар у свом решењу признао да у овом конкретном случају нема административног спора, онда се начелство погрешно и ненадлежно упустило у расправу истог. А кад је оно то учинило онда се то његово решење није могло огласити за правично и одобрити. У овом случају правни односи између интересованих лица потичу из уговорног