Полицијски гласник

БРОЈ 7.

ИОЛИЦИЈОКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 55.

а 110 некад без икакве таксе или еа таксом мањом од пола динара. Пита се: да ли је општински суд дужан да узме у поетупак такве жалбе и како треба да поступи: Одговор на прво питање: Општински одборник може бити сваки члан општине, који има право гласа на збору а поред тога плаћа он или његова задруга у окружним варошима у Београду тридосет динара неносредног пореза, а у свима осталим општинама по петнајест динара годишње, у шта се рачуна и стални државни прирез (члан 71. закона о опгатинама). Према члану 58. закона о уређењу округа и срезова окружни посланик може бити онај, који је навршио тридесет година и има све друге услове, који се траже за општинске одборнике. Дакле, по законеким пропнсима со не тражи да неко има непокретног имања, иа да може бити и опстати као општиноки одбориик ијш окружни посланик, већ једино да порезу плаћа. Ако је дотичном лицу продато непокретно имање, може бити да има покретности, која служм за порозивање, или друго. У осталом не можо се тврдити, да јо законодавац тражио по стојање пореских објеката као услов за звањо одборника и посланика, пошто он помиње једино плаћање порезе и пошто заиста треба пре рачуна водити о пореској снази него ли о постојању поједииачних пореских објеката. Овим начином изводимо, да дотично лицо можо бити одборннк, односно посланик, а ово у толико пре, што то лице пре преноса тапије на купца није престало бити сопственик ирема трећим лицима, и што оно, уживајући имање. продаји изложено, сноси терете имања па и дужност плаћања порезе (§ 24. грађанског закона) све до дана уступања имања купцу. Одговор на друго питање: Општински суд није никаква надзорна власт над државном влашћу, али ако он добијо какав акт преко државне власти само на поступак, а тај акт ирема члану 15. закона о таксама не може се у поступак узети према мишљењу општинског суда, што је без икакве таксе или снабдевен таксом мањом од пола динара, има права учинити примедбу државној власти, како би се закон о таксама лравилно применио. Но ако је надзорна државна власт такав акт послала општинском суду на извоштај, општински суд је дужан да по томо наређењу поступи без обзира на таксу, никако или недовољно положену, и да извештај по дотичној ствари поднесе, јер, надзорна над општином, државна власт може и својом иницијативом и ма каквим поводом да тражи извештај од општинског суда и да врши контролу над радом општинских власти и органа — чл. 142. закона о општинама у вези са чл. 11. и 33. закона о уређењу округа и срезова и у вези са тачком 1. члана 6. закона о таксама, по којој свакако државна власг има овлашћење да у првом реду тумачи, који акти су ослобођени од плаћања таксе што би се радња власти требала обавити и по службеној дужности у јавном интереоу.

— Што се тичо анонимних достава, са њима треба поступити сходно § 53. крив. пост, а по потреби примењивати на одговорна лица казне због евентуалне обмане власти, увреда и т. д, * * * Суд општине островичке актом бр. 98 од 22. јануара ове године упутио је ово питање : Надзорна полициска власт наредила је општинсгсом суду, да сву дугујућу кошевску храну прикупи од дужника и смести у општинс.ки кош, и то како храну, која је на позајмици, тако и улог. Међу тим руковалац коша и часници општински налазе се на ратишту а општинском суду нису прсдали спискове и признанице из којих би се исправа видело, ко и колико дугује храно општинском кошу. Пита се: шта да ради општинска власт? Одговор: Руковалац коша општинског, кад је пошао у рат, требао је оставити опшгинској власти књиге и спискове и друга документа, која се односе на кошевску храну, — јер се кошевска храна и кошевски фонд и чува за црно дане у погледу исхране народа — члан 1. закона о општинским кошевима. Кад руковалац већ није тако поступио, треба му накнадно тражити, да којим путем документа преда општинском суду на даљи поступак. Ако наступи нужда, коју ће огласити државна власт, може се и одступити од редовне процедуре за прибирање потребних докумената. Али органи општинско власти, вршећи дужност онако, како добар домаћин руководи својим пословима, треба без одлагања да истрагају, код којих се лица налази кошевска храна на позајмицу, па да од тих лица траже повраћај хране и исту уносе у кош, и да истрагају, тражењем признаница по трећом ставу члана 5. закона о општинским кошевима, која лица нису унела свој кошевски улог, у новцу или храни, па да поступе по члану 8. поменутога закона, задовољавајући на тај начин захтеве државне власти. * * * Суд општине врбичке актом од 18. јануара ове године упутио је ово питање: Да ли постоји какав пропис или какво мерило, по коме би се могло знати, да воденичар узима више на име ујма него што му припада, — и, ако такав пропис не постоји, да ли би општински суд могао на основу § 326. крив. закона прописати колики ујам сме воденичар узимати ? . Одговор: Законодавац је хтео, да заштити народ, да му воденичар за рад у воденици не узме оно, што не треба до му узме, и за то је у § 389. тач. 1. кривичног закона прописао, да ће се затвором од јодног до три дана казнити онај воденичар, који више ујма узме нсго што му припада. Ни овим законским прописом из § 389., нити којим другим, није предвићено колики ујам може бити и колико

се иа име ујма но може узети. Али, да такво нарођење постоји, није потребно. Пре свага величина ујма, нодложна је свима оним променљивим утицајима, који имају уплива на одрођивање цеиа. Па како су ти утицаји по све променљиве природе, немогуће је за дужа времс одредити величину ујма, који се сме узимати. Законодавац је у поменутом законском пропису имао за смер само то, да спречи, да воденичар узме више ујма него што је погодно, уговорио, изрично или прећутно, кад је зрневље примио за мливо. Кад воденичар нешто више од уговореног ујма узме, чини кривицу из § 389. тачка 1. крнвичног закона, која има вид утаје или преваре, што зависи од околности под којима се дело чини. На основу § 326. кривичног закона прописивати, колики со ујам може узимати, налазимо, да није умесно, пошто за такву наредбу нема законских услова, и пошто слободиој утакмици треба оставити, да и она своје дејство покаже у погледу обараЉа величине ујма. * * * Деловођа општине осаничке пита:да ли учитељица, која има мужа учитеља у истој школи, има права на станарину у новцу, кад она станује заједно са мужом у самој школској згради? Одговор: Општина школска је дужна прсма члану 14. закона о народиим школама да подиже, оправља и у добром стању одржава гаколске зграде, у којима морају бити, поред погребних одељења, и станови за наставнике. Општина која нема станове за учитеље, има да плаћа накнаду учитељима на име станарине. Према томе ако општина нема два стана за два наставника, онда једноме мора плаћати станарину у новцу, без обзира да ли су наставници муж и жена, јер ни једним прописом општина није овлашћена, да да на употрсбу само јодан стан наставницима, који су муж и жена. То што су муж и жена. наставници у једном мосту, нема шта да користи или штети општину. Уз то, муж и жена не морају ни становати заједно. •1» * * Нисар општино р. главске упутио је овакво питањо: „Може ли бити тгоставено за полициског писара оно лице, које је свршило два разреда гимнасије, артилериску подофицирску школу, и провело у трупи као поднаредник годину дана и из исте изнело пр> поручљиве оцено, било две године срески нрактикант н трећа година како со налази на положају општинског деловође". Одговор : За полициског писара може битипостављон сваки срнскигра^анин, који има ове услове: 1. да ужива сва грађанска и псши■гичка права, 2. да није старији од 50 година, и, 3. да јо свргтшо најмање четири разрода гимиасије.