Полицијски гласник

ОТРАНА 98.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 13.

ског, масуричком, пољаничком (пронађона), јабланичком, јассничком округа крагујевачког (пронађсна), гружанском (пронађена), неготинском (пронађена) поречком, брзопаланачком, ражањском, темнићском,параћинском (пронађена) бањском (пронађена), алсксиначком (пронађена), лужничком (пронађена), качерском (пронађена), орашком, јасеничком округа смедеревског (пронађена), косаничком (пронађена), рачанском. црногорском, жичком (пронађена). драгачсвском (пронађена), и у варошима: Ваљеву (пронађена), Крушевцу (пронађена), и Ћуприји. Вредност свиХчОвих крађа износи ог;о 19.600 динара. Злопамериих пониттаја туђих ствари било је : у срезу расинском 2 (оба нронађена), и по 1 у срезовима: колубарском округа београдског, (пронађен), тамнавском (пронађен), крагујевачком (пронађен), жупском, нишком, посаво-тамнавском, зајечарском и добричком. Вредност свих уништсних ствари износи око 800 динара.

Поред изложених дела у току месеца Фебруара 1913., извршено је у Србији и 18 самоубистава и то: у вароши Веограду 3, и по 1 у срезовима: посавском округа ваљевског, тамнавском, јасеничком округа крагујовачког, копаоничком, деспотовачном, параћинском, алоксиначком, азбуковачком, качерском, зајочарском, пожешком, жичком и у варошима: Крагујевцу, Крушевцу и Нишу. Највећи број салоубистава извршен јо ватреним оружјем 7, вешањем 5, дављењем у води 3, оштрим оруђем 2 и тровањем 1. Узроци њиховом извршењу леже: у душевном растројству за 5 случајева, у болести за 3, у страху од казне за 1, у љубави за 1, у частољубљу за 1 и за 7 случајева узроци су неиознати. Иокушаји самоубистава извршени су у вароши Веограду 3 (2 ватреаим оружјем а 1 дављењом у води; частољубљо, љубав и непознат). Општи проглод до сад изложених дола овакав је:

О К Р У 3 И

Он

и а © >->

со д

Округ београдски • • ваљевски • • врањски • • • крагујевачки крајински • • крушевачки • • моравски • • • нишки .... пиротски • « • подрински • • пожаревачки • руднички • • • смедеревски • • тимочки • • • тоилички • • ужички • • • • чачански • • • Управа града Београда

Свега:

157

Из канцедарије Антропометријско трашљих Дела, 24. марта 1913. годинс

-Полицијског Одељеља АБр. 393, у Београду.

3 Министарства Уну

СТРУЧНИ ДЕ0 ЗАБАВНИ ЛОКАДИ У Београду и по некојнм варошима и варошицама наше Отаџбине иостоје забавни локали т. зв. »каФе -шантани к , у којима се српска омладина и здравствено и морално упропашћавала, само за то, што

се није водило рачуна ни о особама, које су представљачи и извођачи забава, ни о локалима, у којима су се приређивале забаве. Скоро сви досадашњи „забавни локали" били су, махом, по згсадама, које ниуколико нису одговарале ни грађевинским, ни хигијенским захтевима данашњсг времена. Изузетак од овога, нарочито у Београду, можда би учиниле највише две до три зградо; али, строго узевши, ни оне но би могле одговорити чисто тохничко

— уметничким захтевима, какви се тражо у осталоме свету. Досадашњи »каФе - шантани" стајали су у опреци са Законом о Народном Позоришту у Београду (од 27. маја 1911. год., одштампаним у бр. 117. »Српских Новина®) и са Уредбом о Народном Позоришту (од 15. јуна 1911. год., одпггампаном у бр. 134. »Српских Новина с< ) : они нити су гајили уметност, нити су со придржавали умотничких и националних обзира, које налажу помснути закон и уредба. Прома њима, не можс постојати никакав »забавни локал", у комо би се смеле приређивати сталне позоришне представе. Ако је икада полицијсаа власт својом дужношћу, у потпуном смислу речи, била позвана да се стара о одржавању јавнога морала и, нарочито, народнога здравља, онда јој се та прилика указујо данас. После толиких жртава на бојноме пољу за ослобођење потлачоне нам браћо на Балкану, у болницама и по војничким местима становања — од непријатељског оружја и опаких заразних болести — број најспособнијих за живот становника обновљене и нроширене Краљевине Србије смањснјеу великој мери. До душо, наша је земља, освојењем непријатољског земљишта, добила ново, бројем повелико становгшштво ; али то становништво, које је, сасвим природно, врло мало или и нимало, способно за оишти, државни живот, треба одмах почети васпитавати и навикавати на то. Познато је да је за васпитавање народиих маса први чинилац — полицијска власт, чија је улога у животу народа и држава од врло велике важности. И зато, данас треба највећу и најстрожу пажњу обратити на јавни морал који је у непосредној, органској вези са народним здрављем. Данас, кад је само једаи мали део Српског Народа показао толико својих животно -— културних особина, тако да је скоро цео свет из основа променио о њему своје досадашње, скроз иогрешно и тенденцијозно мишљење, данас је потрсбно упети се свом снагом и радити на уздизању јавнога морала, одиосно на чувању народнога здранља. Посгигнути успех имаће двоструку, скоро подједнако судбоносну вредност: унутрашњу и спољашњу. Позната је ствар да се у великој већини досадашњих в каФе -шантана (< — ако не баш у свима — као представљачи и изво1)ачи забава, налазе странци, у већиии женског рода, који су, махом, врло сумњивог и здравља и морала. Уз то, зна се да ове нехигијенске и неморалне локало обично посећујо публнка, која, но инстинкту, много више има склоности неморалу, него културној забави. Према томе, ти локали, уместо да вршу своју културну дужност, слузке само као расадници неморала и разних болештина. Нашој Отаџбини, која јс приступпла остварењу идеала Србинових, потребна је здрава и свесна омладинска снага, јср је непобитна истнна да је »шепз аапа т согроге запо®. И ако полицијска власт благовремено не стане на пут овоме друштвеноме злу; ако им стане прописивати