Полицијски гласник

Н0.1ИЦИ.1СКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 13.

пренаглити. и у обзир трсба уаети и то, што јо ово лицо неисправпости чииило миого раиије и то у спојстиу благајимка а ие деловође општине, и што се сада иалази у рату. * * * Суд општине дражевачке актом бр. 1344. од 4. Фебруара ове године уиутио је овакво питање : Ванка је тражила забрану на плату деловође онштинског суда за обезбеду меничког дуга н првостепени суд решеи>ом својим је одобрио забрану на једну четвртину платс деловође и јуна месеца ирошле године наредио благајни оиштинског суда, да сваког месеца обуставља једну четвртину плаге. Пита се, да ли закон о мораторијуму одлаже и издавање илате деловођи општинском, и да ли треба и сада обустављати доловођи једну четвртину илате ? Одговор: Забрано со одлажу према члану 1. закона о продужењу рокова плаћања по обавезама из грађанског, трговачког и меничког ааконика. Према тачки 9. Правилника за извршење овога закона, судови имају да донееу потробна решења по забранама, које су тражено код судова пре 17. септембра прошле године: решоња по забранама одобреним после 16. сепгембра прошле годино судови Ке сами огласити за уништена, а ако су и удејствована, све ће се вратити у првашње стањо до новогрока; по тражењу нових забрана судови иеКе доносити'никакве одлуке, већ ће их заводити у нарочити иротокол, поред заво^ења у деловодни протокол, и решити их о продуженом Ј)оку. С обзиром на ове прописе усвојена је оваква праксаЈ са којом је сагласан и Државни Савет као највиши адмистративни суд: кад је рсшење о забрани на. плату донето нро 17. септембра прошле године, плата сс обуставља у одређеном долу сваког месеца без по1'леда на закон о продужоњу рокова. Пошто је у означеном случају забрана одобрена решењем про доношења поменутог закона, то општински суд треба сваког мосеца једну четвртину плате деловође да задржава зе обезбеду новериочовог потраживања како гласирешење о остављеној забрани. — Остатак плате треба издавати делово1)И, јер се на плаћања јавно-правне природе не односи закон о продужењу рокова. — Да би со општински суд опредолио, може ли повериоцу сада издавати узабрањени део плате, треба да узме у оцену: надлежност или ненадлажност своју за извршење; постојање осудног решења пре или после 16. септембра прошле године; почетно извршење пре или посло 16. септембра прошло године; и пропис из трећег става тачкс 8. Правилника за извргаење закона о продужењу рокова. * * * Деловођа општине мало-сугубинско актом од 4. Фебруара ове године упутио је овакво питањо: Један председник суседне општине, сада у ратном стању, учинио је омену

свога делово)," на овај начин: досадањсм деловођи као нсснособном за војну службу уважно је оставку, а узео за деловођу једног војног обвезника и тиме му учинио, да пе иде у војну команду користоћи се правилима за ослобођењс од војне службе. Пита се : да ли је правнлна оваква радња председникова? Одговор: Кад је деловођа општински дао оставку на то звање, оставку му је могао уважити једино општински одбор према другом ставу члана 113. закона о општинама. Према томе председник општински није могао сам доносити решоњо о уважењу оставке доловођи општинског суда. Тако исто председник општински не може ни поставити новог деловођу, јер јо за то надлежан општински одбор, а предсодник чини оамо предлог општинском одбору о томе. Не може се претпоставити, да ће општински одбор примити за деловођу једно лице само у томс цнљу, да оно не врши овоје војно дужности. Тим самим пак, што одбор изабере за деловођу лице, које је војни обавезник, није то лице ослобођено од служења у војсци све док надлежна војна власт о томе не донесо своју одлуку према наређењима из правила о ослобођењу од позива на војну службу. Ако то лице својевољно, па ма и по захтеву општинске власти, изостанс од војне дужности, одговараће кривично. * * * Ппсар општине ошљанске упутио је питање овакве садржине: Један трговац нма своју радњу протоколисану по закону; одмах после огласа мобилизације он је отишао у своју команду, а код куће оставио жену и малолетног сина, који су наставили да раде у дућану. Пита се: могу ли ови укућани овако радити, кад Фирма не гласи на н.ихово име ? Одговор: Од трговца, који оде у рат, не може се захтевати, да он своју р&дњу затвори. Он, уз ломоћ својих укућана, има право да продужи радњу. Његови укућани раде, тргују не у име своје већ у име отсутног сонственика радње. Ови укућани који помажу трговцу, но сматрају се ни као помоћно особље ио закону о радњама, јер помоћно особље јо оно, које ради у циљу изучавања неке врсте рада или у циљу зараде (члан 46. закона о радњама). * * * Суд општиие гулијанске актом № 104. од 29 јануара ове године упутио је овакво питање: Буџет ове одштине за 1912. годину утврдио је општински суд са одбором на 80°/ о општинског приреза, колико је и збор одобрио, док међутим Министар Финансија при одобравању истог буџота повећао је иоти прирез од 80 на 86°/ 0 с тога што је додата у буџет расхода и плага општинском благајнику од 240 динара на годину, која није била предвиђена; али општински деловођа вршио је и врши и дужност општинског благај-

ника без нарочите награде за вршењо благајцичке дужности. Пита со: пошто нома нотрсбе за нздаваље плате благајнику, сме ли се онштински ирирез разрезати и купити по стопи од 80°/ о иш се мора скупити по стопи од 86°/ 0 непосредног пореза? Одговор: У општински буџет се морају уносити кредити за плате онштинских службеника (члан 129. закона о општинама). Кад у некој општини нема пет стотина правних гласача, за благајника општиногог може одбор изабрати, поред редовно дужности, председника општннског суда, кмета, одбориика или кога општинског службеника; ако со општински часник или службеник, изабрат за благајника. неће да прими тога посла, онда општински одбор бира нарочито лице за благајника (члан 112. закона о општинама). Уз то свака општина, која има више од пет стотина нравних гласача, мора имати нарочито лице за блајника. — Ако поменута општина има преко пет стотина иравних гласача, она мора имати свога нарочитог благајника, и с тога јс добро урађено што је у буџету додата позиција расхода на плату благајника а уз то повећана стопа општинског приреза; и ако је деловођа пристао да басплатно врши дужност благајничку опет је добро урађено што је буџетом предвиђен расход на благајничку плату, јер, према наређењу из члана 112. закона о опгатинама, као пропису јавно-правног карактера, с погледом на § 13. грађанског закона, поменути деловођа може у свако доба отказати услугу да буде и опгатински благајник, и онда ће ошнтина бити принуђена, а на то је може принудити и надзорна власт по званичној дужности, да присЋупи избору нарочитог благајника, зашта јој је потребан кредит. — На случај, да општина нема пет стотина правних гласача, опет јо добро, што јо плата благајнику предвиђена буџетом, јер у току I одине може наступити потреба да деловођа вигае не будо и благајник, а за подмирење те потреба ваља имати одобреног кредита. — Прирез општински се мора покупити онако како јо одоброн т.ј. 76°/ 0 непосредне порезе — члан 5. закона о окружним, среским и општинским буџетима — а неупотребљени приходи преносе се као готовина општинска; прирез на дугу остаје као потраживање општинско. — Овакво стањепреноси се и на 1913. годину, ако буџет општински за ову годину не будо израђен и одобрен. К.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА Надлежност власти за расматрање одлука о наплати претплате за „Српске Новине". Управа Државне Штампарије проставила је срсској полициској власти да извесне кафеџије нису платили претпдату за „Српске Новине® из ранијих го-