Полицијски гласник

ВРОЈ 17.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАР1А 131.

Указом Његовог Величанства Краља Петра I, на иредлог Министра Унутрашњих Дела;, а на основу чл. 6. закона о местима, решено је: да сс заселак Ждраљица, у срезу крагујевачком, ио изјављеној жељи његових становника ирогласи за село под истим пменом, с тим да и далое остане у саставу оппттине трмбашке. Из канцеларије Министарства Унутрашнлге Дела, 6. маја 1913. год. у Београду. + СТРУЧНИДЕО ЗАДРУЖНО НАСЛЕДНО ПРАВО по ГРАЂАНСКОМ ЗАНОНИНУ НРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ

(НАСТАВАК) Слично питање се поставља и за допојкс у задрузи којо не би наследиле ни да је случај куКо инокосно, питање које смо мп и напрсд иотирали, остављајуКи да на њсга сада одговоримо. Да ли Ке и тада дсвојке пмати право на издржање и удомљење? Јер, ако им сс ово мора признати, онда када су онс из наслсђа задругом искључене, — а оно би наследиле да јс (1е сшив умро у инокосном стању: — издржавање и удомљењс појављује се тада као накнада тога искључења, да ли ћо тако битп и у противном случају, то јест када њих задруга није из наслеђа <1о сшив-а искључила, јер овога довојка не би иаследила и да он није умро у задружном отању ? Случај када кКн није задругом искључена, то јест када она не би наслсдила ни у инокоштини није тожак, ако је она из наслођа <1е сишз-а искључена рођеном браћом својом, синовпма (1о сијиз-овим: пошто по §. 397. Грађ. Зак. сестре, искључоне браћом, имају право на издржање и удомљење, то ће, по том протшсу, девојке у задрузи, када је њихов отац остаппо мушке деце, пмати и издржањс и удомљење у задрузи, и ако оне но би наследило и да није било задруге. Али дигб., када довојка не само не би наслодила ни у инокоштини него не би имала ни издржања, п. пр., у случају да је умрли задругар оставио као најближег сродника у задрузи рођсног брата и сестру ? Ту ће наследник бити само брат — као и у инокоштини, а сестра ћо бити искључена из насле!>а, и но само то него она не би имала ни право на издржање или удомљење, да је случај инокосне куће. Ми мислимо да се такво довојко не могу позивати на §. 529. Грађ. Зак.. Речи: »Девојке у задрузи заостале" односе се једино на кћери које нису наследиле свог оца зато што су било синовим ' (§. 397. Грађ. Зак )

било даљим мушким сродницима који су са њиховим оцем билиу задрузи било искључене: у првом случају, девојке, и ако не би наследгле ни у инокоштини, имале би, по §-у 397. Грађ. Зак., бар и )држање и удомљење, а у другом, задруга им дугу.је обоје као компензацију. јор да је с1е сишз умро у нпокосиом стању оно би, а ие задруга, наследиле. У том сиислу можемо навссти и репкње од 7. Фебруара 1847. год. (36. IV., стр. 6.) код §. 529. Грађ. Зак., у коме стоји, као што знамо : »Законодавна је власт при издавању законика то хгола, да у задружном стању кћи умрлога, и ако мушке дсце нема, не наслеђчјо њогов део задружног имања, но тај да остајс задрузи, као најпречем наслоднику. а иста задружна кућа да је дужна кћор умрлога издржавати и у својо времо пристојно удати, по постојоћем обичају, као што ову дужиост према таквој и у инокосном стању има оиај, који имање умрлога наслеђује, . ." Ово .јо рсшењо, истина, данас укинуто (Решењем од 28. Новембра 1859. год., код истога нараграФа, 529., Грађ. Зак.), али то ништа не смета да нам оно, за питање које пас овдо занима. може послужитп као податак за истраживање законодавчеве намере: дакле, законодавац, када говори о довојкама у задрузи које ова има да издржава и удоми, није могао мислити на девојке које се нису налазиле ни у једном од горња два случаја. Ако би таквих девојака било у задружној кући, њих ова не би морала ни издржавати ни удомити, јер их није пз насдеђа искључила — искључење које јо нодлога праву издржања и удомљења девојака у задрузи (§. 529. Грађ. Зак.), пошто оно, по нашој прстпоставци, нс би паследпле ни у инокоштинп. Живојин М. Перић. (НАСТАВИЋЕ СЕЈ 0 ИСТУПИМА од Д-Р Т0МЕ ЖИВАНОВИЋА (ПАСТАВАК) 3. Ко измишљава или распрострааава дажне гласове или друго што, што појединог или у опште житеље обезпокојава и узнемирава". а) Радња се састоји дакле: 1° У измишљ&ва.њу лажних гласова или другог чега, што аојединца или у оиште житеље обесаокојава и узнемирава. (1) Само измишљањо лажних гласова не можо бити кривично доло, ако то није распрострто. Потребно је дакле, даје онај, који је измислио што, ово и распростро (в. ниже). (2) Без значаја је дакле, каква је лажна чињеница измишљења. Довољно је, да је она таква, да обеспокојава и узнемирава било појединца било у опште становнике, што је једпо Фактичко питање.

2° Или у расарострањавању лажних обесаокојавајућих чињеница, које извршилац није сам измислио. Распроотрањавање је саоаштпвање чињенице другоме. (1) Боз значаја је дакле, да ли јо чињеница саопштена само јодном лицу или већем броју лица. (2) Без :шачаја јо такође, да ли је чињеница саопштена као своје или као туђе. уверење , да ли је дакле саопштавањо учињено у облику изношења или у облику ароношења (в. Увреда и клевета § 8 § I А). б) Кривац. — Виност није потребна. в) Кад јо ово дело извршено путсм штамае, имају со применити одредбо Зак. о шт. (чл. 58. з. о шт.) г) Ово дело се ислеђује по зваиичној дужности Последња-а1. §-а 357 к. з. се односк само на увреде. 4. Ко из једне куће у другу преноси речи у намери, да поједина лица или ф.чмилије омрази или завади". а) Радња се састоји дакле у иреношењу речи из једне куће у другу уирављеном на то, да сс иоједина лица или породице омразе или заваде. б) Кад је ова радња извршона путем штамие, имају се применити одредбв Зак. о Штампи (чл. 58. з. о шт.) в) Кривац — За појам кривца потребна је намера, да се поједина лица или породице омразо или заваде. г) Ово со кривично дело ислеђује по званичној дужности. II. Истуи из § 358. — »Затвором од иет до тридезет дана или у новцу од иет до тридесет талира, вели се у овом §. да се казни, који увреди аосланике страних сила у Србији станујупе. У овом случају моћи Ие власт ислеђипати и судити само онда, ако јој је тужду иоднео застуиник увређени, било неаосредствено или неаосредством дотичне административне власту. За јавне увреде ироиисана је казна у § 218. а. а) Овде је дакле реч о простој увреди отраног дипломатског представника, т.ј. увреди истих која није јавна. В. Увреда и кловета § 11 § V. 1° И ако се у а1. 1. помињу само посланици. овде се имају подвести и отправници послова, јер сс у а1. 2 употребљава израз „заступник". 2° Захтева се, да заступник и станује У Србији: III. Истуаи из § 359 к. з. — »Затвором од јодног оо тридесет дана, вели се у овом §, да се казни: 1. Ко полидајну или другу власт ма у чему обмане или превари, у колико не би то у друго дело већма казнимо прелазило". а) Радња се састоји дакло у обмани власти'). 1° Обмана је изазивање или аодржавање заблуде о нечем. Заблуда може бити

Ј ) У закону је излишно додано: «и превари®, јер овде није реч о превари из § 251 к. з. већ у опште о обмани.