Полицијски гласник

СТРАНА 166.

ВРОЈ 21.

не тражимо дужнике, ми радимо само у интересу Фамилија, малолетника, супружника, родитеља и само у интересу тих лица ми тражимо нестале особе. Има чудних случајева: неко пође у околно село, па му на путу падне мисао и викне кочијашу: на жељезничку станицу; узме карту за неку варош у Европи; предомисли се да је бол ^е поред мора у Италији ; одатле лађом у Америку; никоме не пигае. Има младића који напусте породицу па лутају по свету; има чудних девојака, које се пусте, да их момци украду. Али леп сан кратко траје; често се они сами натраг враћају, иди их ми пронађемо ... Супрузи се одвајају један од другога без претходног споразума; у случају кад пронађемо таквог супруга, ми не пзвегатавамо другу страну, да не би било ваздан сцена, већ ствар доставимо надлежној власти ... Кад нас родитељи позову, да им нађемо несталог пунолетног сина, па га заиста пронаћемо у затвору, ми то не говоримо њима, јер би то била увреда, већ позовемо апсеника, да пигае он својима, којп су забринути зањега... По неки пестали, кога ми пронађемо, каже нам: »Нагали сте ме; врло добро; али ја забрањујем, да што год о мени ма коме саопштите«, и мп морамо ћутати... У опште сваки наш рад чувамо као највећу тајну...

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Суд општипе гостиљске актом № 225. од 11. марта ове године упутио је овакво питање: Један грађанин украо је једном сопственику у пољу сеиа у вредности десет динара. Опгатински суд је предузео истрагу, крадљивца ухватио и спровео среској полицијској властп с молбом, да среска власт дело иследи по кривичном судском поступку, сматрајући да је дело из § 222. кривичног закона. Среска власт је међу тим акта вратила опгатинском суду на пресуђење, држећи, да овде постоји дело из § 391. кривичног закона. Пита се: да ли је правилно мишљење општинског суда или полициске власти ? Одговор: По трећој тачки § 222. кривич-

ног закона кажњава се, ко иокраде сабране плодове у пољу и у опште предмете, које л>уди, уздајући се у јавну сигурност, у пољу без чувара држе. Остављајући на страну крађе стоке и земљоделског алата као и ситне крађе у вредности до два динара, кажњава се по § 391. кривичног закона као иступно дело свака проста крађа ствари у вредности до четрдесет динара. Али како је законодавац у § 222. кривичног закона изложио читав низ кривичних дела као крађе под нарочитим околностима, које се кажњавају строжије од простих а блажије од опасних крађа, и како није за квалпФикацију дела узео вредност покрађе већ начин, време и друге околности, — то се мора узети, да се свака крађа сабраних плодова у пољу и нредмета, који се обично у пољу без чувара држе, сматра као крађа из тачке треће § 222. кривичног закона без обзира на вредност украденог предмета. (Спорноје једино ако украдене ствари не вреде впше од два динара први део става другог § 391. кривичног закона). — Да ли крађа, у питању изначена, у вредносги десет динара, преставља дело из § 222. кривичног закона, јесте нитање Факта и његове оцене. Ако је сено, које је украдено, било зденуто на ливади где је и покошено, сматрамо, да стоји дело из § 222. кривичног закона. Ако је пак сено са ливаде, од куће, или са пијаце пренето на пример код појате где је стока, и ту зденуто, па је одатле крађа учињепа, онда, сматрамо, нема дела из § 222. кривпчног закона, већ постоји дело из § 391. истогј закона, јер такво ссно, по правилу, није без чувара, пошто онај, који чува стоку, појату, чува и друге принадлежности па и сено поред појате здепуто, — а закон за постојање дела из § 222. кривичног закона тражи не само да је дело учињено у пољу, него и да покрађене ствари људи обичио држе у пољу без чувара, уздајући се у јавну сигурност. * * * Суд општине курјачке актом .№ 283. од 14. марта ове године упутио је овакво питање: Да ли је правилна радња општннског суда, кад кривца за дело

из § 375. кривичног закоиа осуди поред казне затвора и на полициски надзор од четири месеца; — и, друго, шта треба радити, кад се општински суд не може на други начин организовати него да у њега уђу два одборника у место два кмета ? Одговор: 1. Према § 320. б. кривичног закона надзор цолициски може се изрећи поред других казни само над крадљивцима. — Како дела из § 375. кривичног закона не гтрестављају крађе, то се над кривцича, који се осуђују за дела из § 375. кривичног закона, не може изрицати и казна полициског надзора. 2. Што се тиче организације општинског суда, обавештење се може наћи у одговору на питање суда општине љубићске, који је објављен у 14. броју „Полициског Гласника и од 7. априла ове године. * * * Суд опгатине горњо-комаричке актом .№ 258 од 31. марта ове године упутио је питање овакве садржине: Једно село, које сачињава општину од пре четрдесет година прославља као сеоску славу, заветину, један иразнични дан, и за богослужење редовно плаћа свештенику по шеснајест динара, јер без тога свештеник неће да врши богомољу. Ову суму од шеснајест динара опгатински суд издаје свегатенику од наплаћене аренде од попагае у порти, коју суму суд не уводи у свој буџет ни у приход нити пак у расход; месни свегатенкк на примљену суму не издаје признаницу. Овако је практиковано јога од почетка прославе, па се тако и данас ради. У 1908. години суд је покугаао, да ову суму уведе у свој буџет као приход и расход, али иста буџетска позиција није надлежно одобреиа. Пита се: има ли свегатеник право, да наилачује ових гаеснајест динара о сеоској слави, и да ли греба издатак на свепггеника приликом прославе уносити у годишње буџете општинске ? Одговор: Закон о уређењу свештеничког стања у своме члану 5. и 8. опре-