Полицијски гласник

БРОЈ 26.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 21. ЈУЛА 1913.

ГОДИНА IX

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА (ВЛАСНИК МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ДЕЛА)

„полицијски гласник" излази једанпут, а према потреби и више пута недељно. претплата се полаже у напред, и то најмање за пола године, код свију полицијских власти, и износи: 20 динара на годину за државна и општинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње. иностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. поједини бројеви „ полицијског гласника " не продају се. рукописи се не враћају

СЛУЖБЕНИ ДЕО Његово Величанство Краљ Петар I благоволео је, на предлог Министра Унутрашњих Дела, поставнти: за полициског писара друге класе среза зајечарског Живојина Поповића полициског писара исте класе среза бољевачког, по молби; и за полициског писара треће класе среза зајечарског Војислава Костића, адвокатског писара. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 10. јула 1913. год. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕО ЗАДРУЖНО НАСЛЕДНО ПРАВО по ГРАЂАНСКОМ ЗАКОНИКУ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ (НАСТАВАК) Како је, међутим, то једно интерпретационо правило: да законодавац не доноси непотребне прописе, то онда ми морамо потражити случај у коме ће наведени став §-а 528. Грађ. Зак. добитк примене. Тај би случај био а) или овакав : усвојилац је умро и наследио гаје усвојеник, затим умре усвојеник, не оставивши децс већ иеке сроднике изван задруге. Ко ће наследити усвојеника? Да ли сродници усвојиоца (н. пр. усвојиочев рођени брат) који су са усвојеником били у задрузи или крвни сродници усвојеникови изван задруге? б) или овакав: усвојилац је умро, оставивши у задрузи са усвојеником, својим цивилним сипом, јодног рођеног брата. Он има још једног таквог брата као одслитог. Умре сада

онај брат који је био у задрузи са усвојеником. Ко ће га наследити ? Да ли његов брат крвни који је оделит, по §-у 527. Грађ. Зак., или љегов цивилни братзадругар, по §-у 528. истога Законика? Другим речима, да ли задругари усвојеникамогу да искључо из његовога наслеђа његове оделите крвне сроднике и да ли грађанскц син, усвојеник, може да из заоставштине једног задругара свога умрлога поочима удали оделите крвне сродникс тога задругара? Укратко, да ли усвојење у задрузи, учињено са одобрењем зацруге или старалачкога судијо, ствара сродство и између усвојеника и крвних сродпика усвојиоца који јо у задрузи, тако да ће се, и у том погледу, применити пронис §-а 528. Грађ Зак. ? Да кажемо најпре да се дискутује о смислу §. 138. Грађ. Зак., који воли да усвојеник ступа у род ус.војилаца, „и добија сва права, била она лична или уговорна или наследна, која према својим рођеним родитељима и родбини има, и које с тим не губи, но и после задржава". Питање је у овоме: да ли усвојеник ступа сасвим у породицу и родбину усвојиоца, или он овој остаје стран, као и дотло, и само се, усвојењем, заснива родбински однос између усвојноца и усвојеника ? Ако би било оно прво, онда би усвојеник, као и крвно дете, задобио наследна права не само у погледу својих пародитеља (поочима и помајке) већ и у погледу крвних сродника ових, тако да би он ис-кључио даље сроднике по крви односно наслеђивао би конкуронтно са крвним сродницима који би му билн једнаки по колу и степену. Аустриски Грађ. Законик није оставио то питање норасправљсно. §. 183. тога .Закопика гласи овако : „2л^18сћеп с1еп \Уаћ1е11;егп шк! с1ет \Уаћ1кшс1е ип(1 с^евзеп ^асћкоттеп Ппс1еп, 111 во уећ; с1аз Ое8е1;2 кејпе Аизпаћте тасМ, ^ЈеЈсће Кећ1;е, №1е глујзсћеп с!еп ећећсћеп Е11;егп ип<1 Кјнс1егп 81аМ;. Оег \Уаћ1уа1;ег ићегпјтт!; сИе уа(,егНће СгеуаИ;. АиГ сИо ићп^еп Мћ§-Нес1ег с1ег РатШе с1ег \Уаћ1е11;егп ћа!; с1аа Уегћаћп188 2ЛУ18сћеп (1еп \Уа1е11;егп ипс1 <1ет \Уа1кп1с1е кејнен ЕЈпПизз ; Ла^е^еп уегћегЧ с1аа \Уаћ1к!пс1 аисћ сће Кесћ1;е зелпег е1&епеп ГатШе

тсМ" (што по преводу Др-а Драг. Аранђеловића значи: „Између усвојитеља и усвојеног лица и његовог потомства настају иста права као и између брачних родитеља и деце, у колико закон не чини изузетка. Поочим узима очинску власт. На остале чланове породицо усвојитеља нема однос између усвојитеља и усвојоног лица никаквог утицаја; међу тим усвојено лице не губи ни нрава своје рсђене породице": Аустријски Гриђански Законик, стр. 25.). Као што видимо, усвојеник, у аустриском праву, не ступа у породицу усвојиоца; усвојење има дејства једино на односе усвојиоца и усвојеника и овога потомство. Отуда, усвојеник и његово потомство не могу тражити никаква наследна права наспрам крвне родбине усвојиоца, исто онако као што ни усвојилац не би таквих права могао имати у погледу усвојеникове породице по крви. Аустриски законодавац допушта човеку или жени да могу, у одсуству брачне деце, усвојити гуђу децу, како би на тај начин у неколико иадокнадили оно што им природа није дагга. Али даље од тога тамо један појединац ићи не може, а на име, није му дозвољено да он може, у своју крвну породицу, увести, адопцијом. новог члана, наметнути овима сродника кога они, можда, неће, а тиме, уједно. оштетити и крвне наследнико тих лица. Сваки уговор у том смислу био би без вредности. Истина §. 184. Аустр. Грађ. Зак. воли: »В1е КесМе глујвсћеп \Уаћ1еКегп ипс1 \Уаћ1к1пс1егп кбпнеп с1игсћ Уег(;га§ апс!ег8 ћеаМтт!; луегс!еи с< , то јест: »Права између усвојитеља и усвојеника могу се уговором друкчије одредити" (Превод Др-а Драг. Аранђеловића, ор. сН., стр. 25.), али, као што видимо, ту се говори о правима између усвојиоца и усвојеника, а не и о одноСима измођу усвојеника и породице усвојиочове Наиослетку, и сам завршетак §-а 184. Аустр. Грађ, Зак. карактеристичан је у том смислу. Ту се велн: л ... 111 зо Гегп... п1сћ1; посћ... (1ет Кесћ1;е ејпез ОгИ;1;еп ги паће ^е1;ге1;еп л^1гс1,« ш-1'0 ће рећи:»... у колико се не дира у права трећих лица (( (Превод Др-а Драг. Аранђеловића ор. сИ., стр. 25.). Зар то но би било дирати у права трећих лица, ако би усвојилац могао импозиратн туђу

/ј'' . / /<&/ . '