Полицијски гласник

СТРАНА 214.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 27.

бити индиФврентни ирема ономе, шта је са жалбом урађено, и не могу иримити необразложен извештај среског начелника ; да је његово решење постало извршно. — Дакле срески начелник је погрешио, што није известио општинску власт, шта је урађено са поменутом жалбом и по чему је његово решење извршно. — Можда би среском иачелнику било лакгпе дати потребно објашњење и евентуално окончати ствар не дирајући ни достојанство своје ни самоуправне општинске власти, него што је противно закону наредио општинском суду: да се у будуће не обраћа са оваквим тражењима п да не ствара излиишу иреписку, припрећујући то и казном. Ако је одборска одлука заиста од велике важности ио општинске интересе, у толико је пре требало рад оиштинске и државне власти довести у склад. — Општински суд треба да обнови тражење код среског начелника, да му се достави. шта је било са жалбом, па ако не буде задовол>ан, да то тражи од власти надзорне над среским начелпиком. II. На друго нитање: Општински одборници не могу бити општински лиФеранти, предузимачи или закупци општинских права и добара као и дужници општинске касе по извршној пресуди (члан 71. закона о општинама). Општински одборници, један пут изабрани, остају на својим положајима у смислу члана 101. закона о општинама три године. Но изузетно они могу бити смењени ако код њих наступе случајеви изчлана71. закона о општинама, — Према, тачки 3. члана 86. закона о општинама опгатински одбор је надлежан, да »коцачно одобрава давање под закуп општинских права и добара". Зиачење овог цитираног законског прописа није довољно јасно. Тако, кад општински одбор одлучи, дасеизвесно ираво или имање оигнтинске да под закуп путем јавне лицитације, а не каже, да ће закуп важити ако лицитацију накнадно одобрп опшгинеки одбор (т. ј. ако у условнма не постоји став да одбор има накнадно одлучивати о закуиу), настаје спорно питање: да ли је одбор коначно одобрио, да закуи остане на онога, који на лицитацији да највећу цену, нли такво коначио одобрење мора доћп тек после извршие лицитације.

— У праксп се већином тумачи, да сваки закун општинских права и добара важи деФинитавпо тек онда, кад га после извршене лицитације одобри општински одбор. — Ако се ово гледиште усвоји као тачно, онда излази, де у питању означени одборник заиста још није закупац општинског пмање, јер лицитацију није одобрио коначно општински одбор, и да нрема томе то лице за сада може остати на положају општинског одборпика. — Кад општински одбор пе би делио ово мишљење, могао би путем жалбе код Државпог Савета издејствовати тумачење тачке 3. члаиа 86. закона о општинама за овај конкретни случај. III. На треће пптање: За председника, подиредседника, кметове и остале општинске часнике не могу бити пзабрани они, који су судом осуђипани за безчасна дела или за злочинства и преступе учињене из користољурља док не прође пет годиис од дана, када су повратилн грађанску част. — Пошто дотични пзабрани председнпк, и ако је ушао у ред ноштених грађана, није повратио грађанску част, то он није могао бити изабран за општинског часника, а кад је већ изабран није могао на томе положају остати. — У постављеном питању се наводи, да је иротиву овога избора ностојала жалба и да је Државни Оавет оснажио овај избор. Кад је жалба постојала, избор је Државии Севетмогао оснажитп само тако ако у жалби иије иокренуто гштање о томе, да кандидат није имао услове за председника што нијо повратио грађанску част, или ако занитересованн жалиоцн нпсу располагали доказима о осудн изабраног председника, а то значи, да Државни Савет није ни решавао по самом питању о немогућности да кандидат буде општински преседник због изгубљепе и неповраћене грађанске части. — Према томе, сходно прописима из члана 32., 53. в., 105., 121., п 122. закона о општинама, има места да се од стране надзорне државне власти учини предлог дотичном општинском одбору, да овога председника разреши од дужности општииског часника. Ако би тај иредседник прописним путом повратио грађанску част, пре него пгго одбор општииски донесе одлуку за разрешење, разуме се, да

и том случају треба ово лице разрешити од преседничке дужности, јер председник не може бити за време од пет година од дана повраћаја грађанске части. За ово време не може ни биран бити поново. * * * Суд општине горњо-бело-речке актом Ј\» 572. од 10. маја ове године и суд оиштине кладушпичке актом № 377. од 26. маја ове године упутили су питања о следећем: Поједина лица се обраћају општинским и другим властима за разна уверења а свештеницима за венчанице и крштенице, како би та документа употребила при тражењу подпоре инвалидске. Кад им се за издавање оваквих исправа тражи такса, што нлаћају више од пет динара годишње напосредне порезе, та лица се изговарају, да таксу не могу да плате, јер се исправе траже поводом погибије или смрти у рату. — Пита се: треба ли издавати ове исправе бесплатно, без обзира на имаовно стање молилаца, или по наплати прописне таксе по закону о таксама? Одговор: У члану 14. и 15. закона о иодпори војних инвалида и породица погинулих, умрлих и несталих вој'ника ирописаноје, каква документа треба прибавити, па да би се могло код надлежне власти расправити питање о праву инвалида на подпору и о ираву породице погинулог, умрлог или несталог војника на потпору. У тим члановима као и у члану 20. истог закона стављено је у дужности војној власти, да и сама прибавља потребне исправе, ако инвалид или породица војникова није у стању сама да набави документа за регулисање потпоре. Сем тога у члану 16. овога закона предвиђено је, да се уверења, која се прате по члану 14. и 15. закона о потпори, издају безплатно, као нгго се и у опште никаква такса не наплаћује при тражбинама и расправама потпоре. Најзад и сам закон о таксама у тачки 16. члана 6. наређује. да се ослобођавају плаћања таксе писмена, која су законом о таксама или другим ранијим законима од таксе ослобођена, а у тачки 6. члана 6. наређује, да се таксе ослобођавају регаења инвалидског суда, ле-