Полицијски гласник

СТРАНА 226.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

БРОЈ 29.

Миливојевића, практикаита среза моравског, округа пожарсвачког. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 17. јула 1913. год. у Београду. СТРУЧНИ ДЕО

ЗАДРУЖНО НАСЈ1ЕДН0 ПРАВО по ГРАЂАНСКОМ ЗАКОНИКУ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ

(НАСТАВАК) Као што видимо, усвојење, бар уколико се права наслођивања тиче, производи своје дејство и преко односа усвојиоца и усвојеннка, због чега, када §§-и 507. и 528. Грађ. Зак., говоре о задрузи огнованој на усвојењу, они не мисле само на тај однос, однос између усињеника и поочима, што значи да се §-у 528. Грађ. Зак. има да да сва она примена коју допушта §. 410. Грађ. Зак.. Н. пр., у задрузи су усвојеник и један њсгов синовацод брата по усвојењу (од крвнога сина усвојиочевога). Изван задруге има један крвни син усвојиочев, рођени стриц тога синовца. Ако сада тај синовац умре без потомства, њега ће, по §. 528., наслодити цивилни стриц, са искључењем његовог крвног стрица, па чак и са искључењем самог крвног рођеног брата тог синовца, ако би га било изван задруге. Или, у својеник је умро у задружном стању у -са цивилном рођеном браћом, и умро је без потомака, али он има, изван задруге, једног крвног рођеног брата: њега ће наследити браћа гра^анска а не крвни брат. Да додамо да и Г. А. ЂорђевиК, који је, најпре, у своме Наследном Праву, штамнаном у Браничу, применио, као што смо кидели, §. 528. Гра1), Зак., у колико .се тицало сродства по усвејењу, само на усвојиоца и усвојсника, иде, у примени истога прописа, даљо у своме На!следном Праву Краљевине Србије, које јо доцније, као засебну књигу, издао, књига којом смо се ми овде више пута врло корисно послужили: и заиста, на стр. 129. исте књиге, Г. Борђевић вели овако : „По томе, усвојеннк или усвојсни брат умрлога задругара у задрузи пречи му је наследник од одељеног му сина или брата и њихових потомака и т. д. (( . Дакло, и по Г. Ђорђевићу брат по усвојењу пречи је, у наслеђу код задруге, од крвног брата који је изван задруге. §.410. Грађ. Зак., у колико он, односно права наслеђивања. проширује дејство усвојења и преко границе односа усвојиоца и уевојеиика — противно ономе што смо напред рекли о домашају који се, с погледом на правне принципе, може признати усвојењу — јесте у складу са §-ом 138. Грађ. Зак., који, као што знамо, вели за усвојено дете да »ступа у род' 1 пародитеља. И заиета, усвојено дете улази,

по §-у 410., потпуно, бар уколико се наслеђа тиче, у коло потомака усвојиоца, усвојоник постаје, у овом погледу, грађански сродиик не само својих пародитеља већ и целога потомства овога. Па када је тако законодавац могао, чак и у инокосним кућама, дати обимније дејство усвојењу, зашто да он није могао и то: да, код задруге, усвојењу призна пуно дејство, тако да, ту, усвојеник уђе потпуно у крвну родбину усвојиочеву која је се овим у задружном односу, а у интересу одржања и ојачања задруга ? Ми мислимо да треба сасвим стати на ово гледишто, с том резервом да ни овде, код задруге, не треба, што се дејства усвојења тиче, ићи даље од граница које поставља §. 410., ако није у питању искључење, из изоставштино &е ситв-а у задрузи умрлога, његових крвних ванзадружних сродника: сродство грађанско јаче је уве к од сродство крвнога само у погледу тих ванзадружних крвних сродника, али у колико је реч о насдедним односима између Ае ситв- а и оних са којима је он био у задрузи, дакле у колико смо изван случаја §-а 528. Гра1). Зак., усвојење не може имати шире дејство од онога које му даје §. 410. Грађ.Зак., јер тада оскудева гаИо 1ед[8 која се, за примену дејства усвојења иреко граница §-а 410., истиче у случају §-а 528.. Најзад, датако екстенсивно ваљасхватити §§. 507. и 528. Грађ. Зак. у колико се они односе на задругу основану на грађанском сродству, можемо у прилог тога навссти и §. 526. Грађ. Зак. који гласи: „Права и обавезе задругара једнаке су били сродни, били усдојени са оиштим сагласијем" 1 ). Нч завршетку ових излагања о наследном праву у задрузи, да поменомо још и одредбу §-а 528. 1п Ппе која гласи: „Такође и у случају ропства или сужањства или друге подобне нужде и опасности. или службе отачаствене остаје право сродства при наследству и изван задруге невредимо". Шта значи овај пропис? Ми не мислимо да законодавац хоћо тиме да каже то да доца мушка која би се у тренутку смрти свога оца затекла изван задружне куће, било у ропству или сужањству, било у служби отаџбини неће, због тога. изгубити право на наслеђе заоставштине свога родитеља: таква одредба била би неиотребна, после прописа да »деца мла долетна. ако би за матером из задруге отишла, задржавају своје првенство и из ваи задруге". Ко би, поред оваквог проииса, могао лишити наслеђа јодно дете умрлога задругара које се, у тренутку смрти свога оца, налази изван задружне куће у ропству, или сужањству илн у служби отаџбини? Што се тиче женске деце, ни на њих законодавац овде није могао мислитп стога што су та деца добила право наслеђа у задрузи тек Законодавним Решењом од 28. Новомбра 1859. год.. ') А. Јовановић, ор. сИ., стр. 95., код овога §-а уме<;но примећује: «.... треба додати крају пропиеа §. 5-20. Грађ. Зоконика ове речи „или одобрењем еуда». И тада еу права и обавезе задругара једнаке 1( били сродни, билп усвојени општим сагласијем или одобрсњем суда*«.

Г. А. Ђорђевић ( Наследно ираво, Бранич, 1904., Април, стр. 202.) вели да со последња одродба §-а 528. тиче оних чланоса задруге »који живе изван задруге због ропства или сужањства (т. ј. због осуда на затвор или робију) или друге какве аодобне нужде и опасности или службе отачаствене (н. пр. у војсци)® 1 ), па зато, вели даље Г. Ђорђевић, и они задржавају »своје првенство на законско наслеђе умрлога задругара према оним крвним сродницима његовим, који живе изван задругб". На пример, у задрузи су стриц са два синовца од којих му је јодан синовац од рођеног брата а други од брата му од стрица. Стриц има изван задруге одолитог рођеног брата. Један синовац, онај рођени, налази се сада изван куће затворен у Малој Азији као српски пропагатор у Македоннји, где је био отишао као комита. За врсме његовога бављења тамо умро му стриц без деце. По Г. Ђорђевићу, стрица но би овде наследио њогов рођонибрат изван задруге, већ би га наследио његов синовац у ропству. Јер тај Факат што је синовац изван задружне куће, у оваквим приликама и на овај начин, не одузима њему карактер задругара, због чога се и на њега може применити §. 528.: да јо сродство у задрузи јаче од сродства изван задруге. Горње тумачење Гн-а Ђорђовића сасвим је тачно, само му треба додати још то да ће се §. 528. Грађ. Зак. гп /гпе применити и на случај да је то баш тај одвојени задругар који је умро. Ко ће га наследити, ако није оставио потомака? Наследиће га најближи сродник у задрузи, ма он био 4 и даљи сродник од оног сродника кога би умрли имао изван задруге : пошто је &е стиз умро не у инокосном већ у задружном стању, то ће се на његово наслеђе применити §. 528. а не §. 527. Грађ. Зак.. Живојин М. Перић. (НАСТАВИТ.Е СЕ)

0 ИСТУПИМА од Д-Р ТОМЕ ЖИВАНОВИЋА (11АСТАВАК) 3. Касапи и топачи, који се усуде месо од нездравог марвинчета продавати, или који нездраво и покварено месо, које је почело заударати, или је упљувано или сасвим мршаво, продају". . а) Радња се састоји дакле у ародавању меса од нвздравог марвинчета или меса, које је иочело заударати или је уаљувано или је сасвим мршаво, од стране касаиа и тоиача. б) Кривац. — В. 1 6. ') У истом омислу се Г. Ђорђевић изражава и у свом доцнијем делу: Паследно Право Краљевине Србије, где, поименце, г.ели (стр. 129.) овако: <( Тако исто не губе право наследства у задрузи и они чданови њеии, који због какве службе отаџбини (н.пр. у војсци) или због ратног ропства и т. д. у опште по нужди некој живе изван задруге (§ 528.) у .