Полицијски гласник

<3№АНА 228.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 29.

утврђују смрт краљевог сина. С друге стране оиет, ако је Копвенту било стало до смрти доФенове, Конвенат, који је погубио оца, могао је то урадити и са сином, и јавно и тајно, и на начин који би искључио сваку сумн.у односно идентичности. Најзад сваки покуитај преваре и обмане могао би се сматрати као бесмислен, јер по једној експозираној тези, Конвенат је био одлучио: м да грађански убије доФена стварном смрћу подметнутога,« пошто је »најочевидннји интерес власти био да докаже јасно као дан да је син Луја XVI мртав.« Из овога изиази дакле да и ако се сумња у аутентичност самог Факта, не бп се могло сумњати у аутентичност састављеног акта. Протокол секције такође се не би могао апсолутно сматратп као непобитан доказ о смрти доФеновој. Пре свега у том протоколу има. мало индикација о болести којој је подлегло дете. Неоспорно је да се ие могу сумњичити ситницама четири хирурга, чија је часиост изван сваке сумње, и који су заузимали високе иоложаје. Тако Пелтан је 5ио шоф Главне Болнице; Диманжен управник Сћап4е-а; Ласи био је хирург кћери Луја XV; и Жанроа, проФесор Легалне Медицине у Есо1е с!е Зап1;е у Паризу. Ну ипак, њихове изјаве интересантне су и значајне. Они веле да су их иривели једном лешу Ђ за који су им казали да је то леш сина иокојног Луја Каиета«, и п од којирс су двојица хирурга уиознали да је то леш детета, које су они лечили од ире неколико дана.« РеЧеница је довољно нејасна, стил открива обазривост и резервисаност. Ако се схвати да је операција секција — имала тачно за предмет не само да констатује, да дете није отровано, него још, и нриродно, да идентиФикује тело са телом доФеновим, онда је та и таква констатација недовољна, нејасна и сумњива. Питање је сад: је ли то био циљ и предмет операције? Може се примити негативан одговор, али може се одбацити мишљење оних писаца који то тврде категорички и апсолутно. Због чега би хирурзи предузимали ту индентиФикацију, и на којој би је основи поставили, питају они. Као одговор нато питање ми бисмо им могли поставити ово питање: Зашто у протоколу секције није изражеио јасно да је показанп

леш, доФенов леш? То је се у осталом, могло навести када већ постоји званичан акт чувара и комесара. Даље, један проФесор легалне медицине свакојако је морао, већ и по својој проФесији, размишл>ати о томе, чији је то леш »коме су их привели, за који су им казали да је леш дофснов и у коме су упознали да је то леш детета, које су они лечили од пре неколико дана. <( И ако ови писци тврде да је Формула: »за који су им казали да је, <( једна Формула која се је тада у опште употребљавала у сличним случајевима, ипак стилизација овог акта, као најјачег и најважнијег доказног средства, заједно са двама осгалим, открива извесну мистификацију. Према томе јасно је, зашто је, тако дуго после трагедије у Танплу, укорењено мишљење, да краљевско дете ннје умрло у своме затвору, већ да је успело да побегне, захваљујући саучесништву оданих ројалиста. У прилог тога мишљења иду уочене и примећене извесне нарочите и чудне сличности које се појављују код неколикпх личности, које су означаване иод именпма лажних дофена. Услед појаве тих личности и тих Факата Формулисана је ова хппотеза, којом се покугаало да се да потребно објагањење: Утврђено је да су почетком јуна 17 95 верни ројалисти, који су били нредузели да спасу доФена, упућивали по извесним путовпма Француске, децу, која су доста личила на малога иринца, по узрасту и физономији , — у циљу заваравања трагова, обмањивања гонилаца и уклањања сумње и подозрења. ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Г. Мих. Алексић, иолициски писар актом од 12. априла ове године упутио је питање овакве садржине: Месни гаколски одбор једне школе одлуком својом казнио је ђачке родител>е због не упућивања своје деце у гпколу и ову одлуку о казнама нослао је општинском суду, да казне извргаи у року од тридесет дана. Опгатински суд ове казне не само да није извршио у горњем року, него их није никако ни извршио. За то школски одбор достави овај случај окружном гакол-

ском одбору а овај Министру просвете и црквених послова, и ови одлуче, да преседник оиштинског суда плати ове казне, па одлуке пошљу полициској власти на извршење наилато од председника опгатинског суда. Пита се: кад ова казна застарева и у ком је року треба иолициска власт да наплати? Одговор: Према члану 24. закона о народним школама ученици су дужни уредно похађати школу за време свога пшоловања. Школски је одбор дужан да води сгарање, да свако дете проведе у гаколи прописно време. Изостанак од гаколе рачуна се једно пре или једно после подне. Учитељ има да цени изостанке и оправда оне изостанке, који су учињени из важних узрока, а неоправдане доставља месном школском одбору. За ове изостанке одбор кажњава родител.е или старатеље ученичке или оне, којн узимају децу у службу, и то за прва три дана опоменом, а после по двадесет пара за сваки дан изостанка у корист школске касе Родитељима ученика, који плаћају мање од петнајест динара непосредне порезе, може се новчана казна заменити затвором или радом на општинским пословима, рачунајући пет дана за један дан затвора, односно рада. — Председнпк или његов заступник, дужан је наплатити одређену казну у року од тридесет дана; но ак ј то не учини, а од кажњеног могло се наплатити, онда плаћа он сам. Ову последњу казну изриче школски надзорник, а извршује је полициска власт. Законодавац је хтео, да се брзим извршењем казне нагнају родитељи односно старатељи дечији, да своју децу уредно гааљу у школу, и да осете, да од задржавања деце од гаколе немају користи. С тога је наредио, да се поменута казна мора наплатити од родитеља односно од старатеља најдаље у року од месец дана, јер ако се та казна не наплати у означеном року, наплаћује се износ те новчане казне од одговорног лица због неизвргаења а по одлуци надлажне власти, када та одлука извршном постане. — Из тога се може извести закључак, да је код казне родитеља или старатеља установљена нарочита застарелост од месец дана, истеком