Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСТТИК

СТРАГТА 235.

1. Механџије, гостионичари, који нездраво и покварено месо кувају или пеку. а) Радњ а се састоји дакле у кувању или иечењу нездравог меса од страче механџија и гостионич ара. 1° Без зпачаја је дакле, да ли су нозарано месо, кувано или печено, и продавали. 2° Потребно је дакле, да су месо нездраво кували или пекли, т.ј. није довојбпо , да со само нађо код њих нездрапо месо. 3° Под »гостионичарем® се имају разумети сви опи,који кувано или печено месо иродају (ресторатери, ашчије, ћевабџије и т. д.). б) Кривац. — Виност није потребна. в) В. 3 в. 2. Механџије, који непечен леб проД а ЈУ> У ком сдучају морају вратити и новце за леб, који им се натраг пошље, па ма овај и начет био. а) Радња се састоји дакле у ародавању неаеченог хлеба од стране механџије. 1° Необјашњиво у овој тачци нису као у нротходној пород механџија поменути и гостионичари у опште и хлебари. 2° Инкриминисана је дакле само продаја непеченог хлеба, а но и недопеченог меса 1 ). б) Кривац. В. — 16. 6) В. 3 в, 3. механџије и сви они, који пиће точе, ако нездраво и покварено пиће продају или ово шкодљивим стварима фарбају и кваре". а) Радња се састоји дакле: 1° У ародавању нездравог иића од стране механџија и свих оних, „који иипе гоче". (1) Без значаја је дакле, какво је врсте пиће продавано. (2) Под »сви они, који пиће точе с< имају се разумети како они, који пиће на мало, тако и они, који га продају ђутуро, било као трговии било из својих винограда, пошто у том погледу законодавац не чини никакву разлику 2 ) 2° Или у бојењу и у оиште кварењу аиИа шкодљивим стварима од стране оних лица, (1) В. 1« (1), (2). (2) Овде дакле није потребно, да је искварено пиће продавано, б) Кривац — В. 1 б. в) Казна, — Норед казно прописано је:

1 ) (( Но законодавац, вели Ценић (885), врло је умесно учинио, што је само продају непеченог хлеба забранио, а о непоченом месу ншнта не говори, јер непечен хлеб у опште је за здравље убитачан и као такав нико га и не тражи, ненечено месо напротпв само је тек односно прома овом и према оном неупотребително, јер један воли месо недопечепо други опет печеније. С друге стране опет хлеб је преко нужан за свакога, и кад се једанпут из Фуруне извади, не може се мегати да се допече. Месо нанротив није тако неопходно нужно за свакога, да баш без њега бити не. може; зато свакоме стоји на вољи, хоће ли непечено месо купити или не, а норед тога може онај, који непечено месо нс воли, наредити, да се таково и донече. Тако дакле полицајне власти нмају гледати само па то, јели месо здраво. а не и јели добро кувано или печеио". 2 ) Уи. Цвнић 886.

1° Да се шкодљиви предмоти из т. 1, 2 п 3 имају одузсти и одбацити (§ 372. а1. 2 к. з.). 2° И да сс извршмоцу може за неко иремо забранити упражњаван.е радње (§ 372 а1. 3 к. з.). 1 ) (11аста1шће св)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Жпвота Петровић, општински деловођа из Борича, упутио је актом од 2. марта ове године питање овакве садржине : Општински суд има на расправи предмет о уеиновљељу детета и треба му знати : шта треба радити, кад се хоће да усвојп туђе дете, ко.шке таксе треба плаћати за усинов.вење и за познанмке, који тврде идентичност уговорача о усиновљању, ма да онштински суд познаје уговораче, — и које власти су надлежне за усиновљење? Одговор: Туђа деца равнају се рођеној са свим или само у неколико, ако се нронисним начином усвоје, а усвојити се могу на три начина. Први начин усвојења јесте, кад човек или жена узму мушко или женско дете место сина или кћери без икаквог услова и без пкаквог ограничења. Такво усвојено дете равно је рођеном дегету и зове се посинак или иоћерка, а пови родитељи поочим и помајка. У оз,обрењу једног суиружника пред влашћу, да други супружпик може дете усинити, налази се изјашњење, да је дете усињеник њих обоје. Овако усвојено дете добија презиме својих пародитеља, ступа у њихоп род, добија сва права, била она лпчна или уговорна или наследна, која према својим рођеним родитељима и родбини има, и која тиме не губи већ их и после задржава. Овакво дете стуиа под родитељску власт својих пародитеља, и обвезано је свима оним дужностима, којима је према својим рођенима обвезано било. — Закономје поставлзен услон, да носинак и поћерка морају бити најмање петнајест година млађи од свога поочима и помајке. 0 овом за-

V У § 9 Уредбе о меанама и каФанама од 31. марта 1861 ирописано је, да се кривац у другом поврату има осудити и на губитак личпог права меанисања, ако се тај поврат догодио у року од две године, па ма у разним местима.

копском услову мора се рачуна воднти пре пего што се уговор о усиповл>ењу потврди, јер ако би се доцније утврдило, даизмеђу поочима илп помајке и између посинка или поћерке није било пуних петнајест година разлике у старости, неће се моћи доцније кварити уговор о усиновљењу. — Сем тога малолетно дете противу воље својих родитеља, ако су у животу, или, ако нису у животу, противу воље тутора или застушшка, не може се овим начином усвојити. По члану 75. закона о старатељству иоред пристанка старатеља нужно је одобрење и старатељског судије при усвојењу малолетника, а старатељски сVдија дужан је у том случају према члапу 94. закопа о старател>ству да саслуша и најближе сроднпке па и самога малолетника ако се пе налази у иностранству и ако има пуних седамнајест година старости. И сама пунолетна лица не ослобођавају се дужности да тражи пристанак од својих родитеља при усвојењу, јер ако и таква лица не добију пристанак родитеља, неће моћи бити усвојена без судске расправе по тој ствари. —- Ако се поочим или помајка у задрузи неподељени налази, морају имати пристанке од кућне задруге т. ј. старешине и осталих учаспика законих у правима задруге; но ако ови на то не пристапу, може се допуштење о усиновл>ењу тражити од суда, па ако им се ппак одрече допуштење, могу из задруге са својим делом иступити. — - Други вид усвојења јесте са ногодбом и на неке услове, који се могу определити или са родителлша малолетниковим или са тутором и заступником и судом или са самим малолетником. И код овога усвојења важи оно што је напред изложепо у колико је то потребно но природн самога правног посла и унешених услова при усвојењу. Ако се појави при оваквом усиновл>ењу какво спорно питање нејасног карактера, узима се да је оно тумачење тачније, које користи усвојеноме. — Најзад трећи вид усвојења јесте однос између хранитеља и храњеника. Овде усвојени има само право на пристојно издржавање и васпитавање, а нема остала нрава, која имају усвојни на права два начина. — Што се тиче само процедуре око усвојења туђе деце, процедура зависи од