Полицијски гласник

СЈТРАНА 238.

ГЈОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК

ВРОЈ 30.

дошло време, да се то зло сузбија пре него ли донесе још тежих последица. —- Италијански реФорматори за умереност, задовољни одлуком хашког конгреса, ирестављени њиховом Федерацијом, именовали су извршни одбор, који се побринуо за органнзацију конгреса. — Италијаиски Министар Иностранихделадраговољносе примио, дана конгрес позове кога треба, а одбор је примио много значајних поборпика међу најугледнијим особама из Италије и из иностранства. Унрава италијангког Краљевског Двора иредусретљиво је дозволила да, се за конгрес употреби красна краљевска кућа УШа Кеа1е у Милану, огромпа палата, која дивно лежи према градским парковима; ту 11 е учаснипи копгреса наћи сваку удобност, која се само пожелети може. — Извршни одбор позвао је угледпе паучаре, да одрже предавања; говориће они, који су нарочпто проучавали покрет протмв злоупогребе алкохола, те ће конгрес пмати знатну научну вредност. На основу искуства у ирошлостп, одбор је решио, да унесе у програм само ограиичен број нових и запимљивих предмета. Разнолпкост јо ипак довољна за сваког члана конгреса, да пађе питања, која га нарочито интересују, а дискусија ће у сваком погледу бити плодоносна. — Независно од привлачности, коју ће програм миланског конгреса садржавати, сама чињеннца: бавити се у земљн толико заннмљивој својом лепотом природе, узвишеним успоменама уметности и историје. нераздвојннм од Италије, у земљи чији индустријски и културни развитак последњих година. заслужује пажњу и проучавање сваког изображеног човека — довешће без сумње велики број учасника на конгрес; Милано ће учаснике лено примити. — Увећавање познавања алкохолног питања, појачавање уверен.а о врлини умерености, даће нових подстицаја велпком делу, које се врши у свакој цивилизованој земљи против најљућег непријатеља, који угрожава човечанству. * * * Једна одлука о прозорима на крчмама. — Алкохолизампреставља велпку опасност по морал и јавну здравственост. Алколизам је извор порока, проституције, злочина, ду-

шевних болести, самоубиства и туберкулозе... Крчма, то је непријатељ. Међу тим, крчме су се на жалост намножиле. У малнм месташцима као и у повеликим варогаима, данас се крчме налазе готово на сваком кораку. У каФане, удобно намештене и раскошно осветљене, као и у мрачне јавне избе злогласних улпца или крајева долазе гомилама да се напајају алкохолом, да се трују. Ова места у исто време гаје леност и неморал. Ту радник долази, да утроши своју недељну зараду, заборављајућн на својужену и децу, која плачу по лошим сиротињскпм становима без ватре п без хлеба. Ту раденик налази коцкара и зликовца који га на зло наводе ; ту срета женску, за којом се поводп -и од које неморалне корпсти вуче као њен заштитник. Ево шта тврде не безразложно, не само друштва трезвености него и најпризнатији криминалисти: Затворпте крчме па ћете испразнити затворе! Ова превентивна мера била би, можс бити. целисходнија у погледу умањења броја малолетних криваца, иего скорашње творевине суда за децу и стављања под иадзор у слободи. — Али многи осећају тежину и питају се: како се може борити иротиву крчме, кад и сама власт крчме повлађује. Држава је заинтересована, да потрошња пића буде што већа, како би принос у државну касу био што знатнији. С друге стране, нико се не усуђује да дирне у крчмара. Зар ои није врсни бирач и прави господар изборног успеха или неуспеха! Да би се ступило у борбу против крчмара, велп се, треба бити јунак, а Јунаци су ретки. — Ипак, следујући свом убеђењу, председник омање Француске општпне у Фирмини, без обзира, донео је одлуку, која иепрпјатно погађа продавце пића, а којом забрањује употребу завеса, пепровидних прозора и у ошпте свих срестава, помоћу којих би могла да се сакрије или замрачи унутрашњост локала у којима се троши пиће. И ова мера није тако смешна. Неки мали службеник и раденик неће се тако угодно осећати у локалу где га цео свет може видети прп пролазу улицом; јавне женске ће се снебивати да се протурају у неком локалу сасвим отвореиом; и ваздан других добрих ресултата лако је замислити од овога... Не треба мислпти, да је^увођење

ове председникове одлуке у живот ишло са свим глатко. И саме новине, које посведневно иричају о томе, да људи од утицаја треба да буду еманцииовани од предрасуда и од интереса крчмарских, нисубаш тако одали хвалу овоме председнику, који је подузео, да уђе у отвореиу борбу са сопственицима крчама.. Наводи се, да је ои својом одлуком повредио личну слободу потрошача као и слободу трговине и тиме повредио освештане принцице јавнога праве. Из /10жили су га и јавном подсмеху... Међу тим његова је одлука потпунозаконита Али судија за иступпа дсла у Фирмиин иијс делпо ово мпшл>ење и нпштпо је радњу власти, која се заснивала на поменутој одлуци нредседниковој. Разлози, које је судија употребио, слаби су. Судија сматра, да председник ако има права да забрани употребу завеса и непрозрачних прозора, има и права да нареди: да се осветли упутрашњост локала вештачком светлошћу кад је време мутио, да се бршпе магла и иње са прозора, и да локалп за иотрошњу пића не буду на спратовима... Али оваква посматрања нису тачна, и по оваквој логици могло би се доћн и до оваквих закључака«: ако председиик нема права да забрани употребу завеса, он онда не може имати ни права да забрањује крчмарима употребу женских за послугу, или да им одређује време, до кога могу држати отворене своје радње. Одлучнти, да председник не би могао урадити то и то, очпгледно не показује, да се он огрешио о закон кад је урадио са свим другу сгвар... Даље судија сматра, да пј едседнпк не може по закону бнги никакав цензор за индивидуалну моралност појединих грађана, јер би такве функције његове воднле злоуиотребама. И овај разлог ни је тачан: председник, по правима, која му припадају као вршиоцу дужности полиције, може предузиматн мере за одржање реда и пристојности и вршнти потребан надзор, а тиме он пе постаје тутор за индивидуалну моралност појединаца нити крњи чије право вршсћп какву злоупотребу закона и свога положаја. И онда када прозори на крчмама у Фпрмини буду провидни, нико неће бранити онима, који су унутра да пију до миле воље и да сатиру здравље. Моралпа страна потрошача