Полицијски гласник

■

СТРАНА 286.

Ја сам вам спасао дете, го је истина, Али, ја. сам вам и кућу запалио, и то је истина. Требало је казнити оног старог зликовца којн се с душом бори у дворишту, јер га ни Бог неће. Да је, нешто, здрав, и на ногама, он би од мене прошао онако исто као што је Јован прошао од њега. Али је не убпјам оне, које је и сама судбина убила. Хтео сам само, да га оставим без крова над главом, те да и он умре на голој рудини, онако како је Јован умро. Па кад нисам хтео узети живот једном старом грешнпку, још мање сам то хтео учинити једном невииашцету. Ето, добра мајко, сад разумеш, зашто сам тп синчића сиасао! А сад, збогом! Ја одох на робију. С ње се опет, кад тад враћа. Али ти, Милошу, ти идеш на онај иут с кога се никад не враћа.. Нека ти је срећан пут! — додаје саркастички и изгуби се у мраку. Нико му не рече ни речи. После два, дана Милош је, у дворишту, без крова, умро у највећим мукама. Павле, који од тада беше мој клијенат, оде поново на робију. — Ето вам целе историје! :!аврши господин Страхиња, окренувши се свом сапутнику. — Шта сад мислите, ко је крив за пропаст несрећног Павла? Људи, или он сам? Или мислите, можда, да узрок његовом очајном поступку иотражите у Ломброзовој теорији ? — Како се узме. Но свакако, да и прилике, у неколико, нравдају његово кривично дело — примети господин Григорије, очевидно потрешен судбином Павловом. — Површност извићања, господине мој! на то ће господин Страхиња. — Површност извиђања и, прематоме, и погрешна ирва судска пресуда. То је главно. То је узрок катастроФи мога несрећногклијента. Кад се први пут вратио с робије, дошао је с огорчењем у души, а кад се буде други пут вратио, то неће више бити човек, већ моиструм. Ето, дивних иоследица од само једне погрешке нашег правосуђа. Господин Страхиња ућута... Ћутао је и његов сапутник. Само се чула потмула, ритмичка и једнолика лупњава вагона и брактање захуктане локомотиве. и.

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСНИ К ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Суд општине мокро-горске актом Је 1336. од 6. септембоа ове година упутио је питање овакве садржине: Једно лице узме у зајам новац, а зајмодавцу да на уживање једно имање докле дуг не исплати, али исти соиственик иосле неколико година отпочне самовласно радити то имање, ма да дуг није вратио. Зајмодавац га због тога тужи за самовлашће. Пита се: пошто уговор о односу између ова два лица није у судске књиго. уведен већ потврђеп само код општинске власти, да лп треба ово лице да се казни, ш го је самовласно ушло у ово имање и отпочело га радити, и да ли треба имање да остане при сопственпку а овај да одмах исплати дуг? Одговор: По § 195. кривичног закона кажњава се затвором до два месеца онај, који се не налази у стању праведне нужпе одбране, па ипак самовласним недозвољеним начином какво своје право тражи или задовољења сам себи прибавља, у колико дело не би спадало у другу врсту кривичних дела. Престављени поступак не сачињава дело из овога ирописа кривичног закона, јер у питању означени поступак сопственик.ч имања не носи вид каквога насиља, које би се имало сматрати као недозвол.ени начин за прибављање каквога права спорног или неспорног. — Сем тога по § 375. а. кривичног закона кажњава се од три до гридесет дана затвора онај, који самовласно алп без насиља захвати или присвоји земљиште државно, општинско или приватно, као и онај, који туђу ливаду прекоси, њиву преоре, прекопа, жито с туђе њиве или ма какав плод обере, покупи и т. п. Ни из овог прописа не постоји дело у овом случају, јер је иотребно за постојање овог дела, да држалац имања исто држи као своју сопственост или као својину неког трећег лица, а не као својину сопственика који неосновано прихвата имање, које треба да остане на уживање у рукама другог лица; овде међутим оптужено лице је ушло у своје имање и отпочело га радити не употребљавајући никаква насиља, а држалац имања није га држао као

БРОЈ 36.

своју сопственост већ као својину окривљеног лица. — Према томе у питању означепи поступак не носи вид какве кажн.иве радње, и с тога окривљени не може бити кривично одговоран. — Инак, право уживаоца овог имања треба да остане заштићено, докле сопственик тога имања не исплати дуг. У тој цељи полициска власт, кад код ње поверилац буде тражио заштите, треба, по саслушању обадве стране и по учињеном извиђају, да молиоцу да заштиту и загарантује му уживање имања, а да сопственика имања као слабију страну упути на грађанску парницу за доказикање свог права, да пмање од уживаоца одузме пре него што уговоренп услов о исплатп дуга буде пспуњен тј ј пре него што се дуг исплати. — На расправу ове стварп нема утицаја то, да лп је уговор у опигге повређен или не, и, ако је повређен, да ли је иотврђен код ошитинске или код надлежне државне власти. Главно је, да постојање односног уговора не спори ни једна од заинтересованих страна. » * * * Суд општине нружатовачке актом № 892. од 4. септембра ове године упутио је питање овакве садржине. — Да ли се наређење за одложени рок избора општинских часника у 1914. години односи и за оне општинске часнике, који замењују друге часнпке, који су оставке далн, а чија места нису могла бити понуњена због мобилизације војскв и ратног стања? Одговор: Према члану 174. закона о општинама општи избори општинских часника имали су се извршнти у целој земљи у јануару месецу ове гоЈине. Али услед ратних прилика, немогуће је било те изборе обавити, јер су опшгински и судски органи, као п бнрачи, већипом били на војним дужнос/гима, те је било немогуће извршитп припремне зборске радње, пречишћавање бирачких снискова, и сазпвати зборове општинске у смиелу члана 29. и др. закона о општинама. С тога је Миннстарски Савет под № 1 9144 /12. донео одлуку, да се не приступа избору општинских часника у јануару месецу ове годпне, већ да се избори одложе за доцније, а да оиштински ча-