Полицијски гласник

ПРОЈ 39.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 311.

државне и самоуиравне администрације, како би већања у одбору била што свестранија и како би одлуке одборске биле што умесније; ирема томе преседник одбора не може сам својевољно изостављати поједине чланове и одстрањавати их од рада одборског; председник овако не може чинити и због тога, што су интереси, које имају појединп чланови заступити, често разнолики и укрштени, те произвољним саставом школског одбора не треба да се да маха утицању на сам рад школскогодбора — § 13. грађанског закона. — Дакле, и ако има довољно чланова у самој окружној варогаи за рад окружног школског одбора, у седницу морају свакад бити нозванн и чланови, који се не налазе у месту држања седннце. Ако преседник не позове и чланове школског одбора из срезова, те се седница одржи без тих чланова, таква седница пе може бити законита, и њен рад може бити поништен као несаобразан поменутим законским прописима. к.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА, КАСАЦИОНОГ СУДА, И ВИШИХ ВЛАСТИ

Полициска власт при сваком давању дозвола за употребу вода треба да извиди да ли се дозвола може по закону о водама издати а да не буду повре-ђени ни општи интереси ни права других лица. М-ић је у 1905. години молио начелство окружно, да му на основу зак,она о водама изда дозволу за употребу воде из рске Тнмока, а на месту где је желео да подигне воденицу. По тој молби чињени су извиђаји на лицу места, али независно од ресултата тнх извиђаја, окружно начелство је регаењем својим од 7. маја 1905. године, одбацило ову молбу због тога, гато иста није била саображена прописима из закона о водама (члан 30); начелство је на гај начин овај предмет оставило у архиву, и то тим пре, гато је постојала ранија молба, другог лица за употребу воде на истом месту, која је молба. била и уредна. —- Погаго је доцније то друго лице добило дозволу за употребу воде и пошто је право по тој дозволи и изгубило неупотре-

бом исте у прописном року, то се М-ић понова обратио окружном начелству молбом, да му се изда раније тражена дозвола за употребу воде из реке Тимока. Поводом ове друге молбе начелство је донело регаење 26. августа 1912. године, којим је молилац извегатен да ће ,се по његовом тражењу дозволе за употребу воде из реке Тимока одредити извиђај на лицу места и одредити рочнгате по закону о водама, члан 31. и 34. закона о водама, како би се видело, да ли се може молиоцу тражена дозвола издати. — Противу овога регаења окружног начелства изјавпо је жалбу Мииистру Упутрагањих дела М-ић и тпажпо, да се ожалбено рептење понигати, јер нема потрсбе врпштп поиовне увиђаје и поновпа рочшпта по закону о водама одређиваги, попгго је све гготребно раније извпђано поводом прве молбе жалиочеве нз 1905. године, а пошто је још онда било утврђено, да нема никакве стварне сметње за издавање тражепе дозволе о употреби воде из Тимока. По овој жалби Министар Унутрашњих дела је расмотрио односна акта, па видевши, да по овоме пред-

закону основано и то у толико пре што у ранијем извиђају из 1905. године нису учествовала сва заинтересована лица (која су се сада појавила бранећи своја угрожена права и интересе) нити је извиђај био вргаен правилно по прописима из законика о грађанском судском поступку, и што пачелство мора претходно испунитп у свему одредбе, које су прописане законом ■ о водама, као и одредбе правила издатих на основу члана 30., 31. и 32. закона о водама, и упугстава изданих по члану 22. п 23. исто. 1 закона, па после, пре решавања о траженом одобрењу за употребу водс, затражптп мпгал.ење од Хидротехнпчког Одел>ења Миннсгарства, Народне Прпвреде.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ П О Т Е Р Е Александар Ракић, зв. „Гајдаш" познати коцкар чију слику износимо, извргаио је отмицу повца Николи Вагићу земљ. из Врчина, па побегао.

мету конст.итупсања једпог права приватно-правпе ирироде запнтересовано лице није копирало ранија свргаепа акта по овој ствари нз 1905. године, ако је желело да их употреби у новој ствари 148. и 178. грађанског с-удског посгупка) — рептсњем својим П1Г» 378 од 20. апрпла ове године на основу члана 37. закона о водама одобрио је жалбено регаење окружног начелства, јер је нагаао, да је исто на

Александар је родом из Шапца, стар је 27. година, раста малог, црн, бркова смеђих, сувоњав, на ссби има војничку блузу и белу торбу. чакгапре од гаајака. Акг Управе града Београда Бр. 30144. Драгима Наутик, месарскп радник, који одговара за дело разбојнигитва, побегао је. Драгиша је стар 18 година, средњег расга, црномањаст, ћосав, од