Полицијски гласник

БРОЈ 40.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАИА 319.

Одговор на треће питање : Кад је кмету уважена оставка на звање општинског часника, онда прпвремено кмета застуиа један од одборника, докле се нови кмет не избере. Како су пак сада бирачи још на војним дужностима, а општпнски збор треба сходно члану 29. закона о општинама да буде скуп правнпх гласача једне општине, и како ће у скоро доћи редовни, ошпти, избори свих општинскпх часника, то не би требало сада иаређивати избор за једнога кмета у дотичној општини. * * # Суд ошнтине јасиковачке актом № 842. од 17. септембра ове године упутио је питање овакве садржине: Која је власт надлежна и дужна да саслуша ђачкс родитеље због пеупућивања деце у школу ? Одговор: Према закону о народним јпколама ученици су дужни уредно походити школу за сво време свога школовања. С тога је школски одбор дужан водитп списак оних ученпка, који пређу у друге школе и опих, који се преселе у друго место, и дужан је старати се, да свако деге проведе прописано време у школи. Изостанак од школе рачуна се једно пре или једно после подне. Учитељ цени изостанке, и, према члану 24. закона о народним школама, оправдава оне изостанке који су учињени из важних узрока, а неоиравдане доставља месноме школском одбору, За ове изостанкс месни школски одбор кажњава родитеље или старатеље ученичке или опе, који узимају децу у службу те им онемогућавају долазак у школу, п то за гтрва три дана опоменом, а после по двадесет пара за свакн дан изостанка у корист школске касе. (Родитељима ученика, који плаћају испод петнајест динара непосредне порезе, може се новчана казна заменити затвором или радом на општинским нословима, рачунајући пет динара за један дан затвора односно рада). — Пре него што се изречу ове казне, одговорна лпца морају бити саслушана, јер кад би се казна изрекла без саслушања одговорних због недоласка деце у школу, то би било противно наређењу из члаиа 11. Устава, по коме нико не може бити осуђен пре него што буде саслушан. —

Закон о народним ишолама нигде није предвидео, ко ће ова саслушања вршнти, и због тога се у пракси пеједнако тумачп, која је власт надлежна, да врши саслушање одговорних лица. — Учитељ је надлежан да оправдава изостанке, и кад нађе да нх оправдати не треба, он опгужује одговорне месном школском одбору; из тога се може извести, да је учитељ надлежан и да саолушава одговорпе, јер тек на основу тога саслушања и извиђаја он може утврдити, да изостанке од шкоде не треба оправдати; кад већ саслуша родитеље или друге одговорне, он предмет, ислеђен, сироводи на решење школском одбору, који према томе иема потребу за поновно саслушавање одговорних лица јер их је једна школска власт већ саслушала. Само кад учитељ не би извршио та саслушања, а оптужбу би учинио месном хпколском одбору, одбор треба накнадно да се постара, да саслушање претходи изрицању казнн. У овом случају преседник школског одбора треба да врши саслушања, а преседник је месног школског одбора председник политичке општине у којој је школа, или кмет онога села у коме је школа, а ако је он спречен онда најстарији члан општинског суда ју својсгву заступника). Како је пак председник школског одбора у сваком случају неки часник општине у којој је школа, то се у пракси пе прави разлика, да ,ли таЈ часник саслушање у оваквом случају врши у овојству оргаиа општинске власти илп у својству органа школске власти. — Дакле за вршење саслушања надлежна је школска власт, и то: учитељ, или, ако он саслушање не извршп а предмет упути школском одбору, председник месног школског одбора. к.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА, КАСАЦИОНОГ СУДА, И ВИШИХ ВЈ1АСТИ И лицима грађанског реда суде војени судови за извесне кривице учињене на земљишту које је постављено у мобилно или ратно стање. (Одлука Касац. Суда од 12. Новембра 1912. г. № 1 1852)

Градски и срески суд за град Н. и орез н. послао је команди морав. дивиз. области акта кривице М. Ј. из М., због дела из § 85-а крив зак., као надлежној у смислу Указа од 16. октобра т. г., објавл>еног у 239 бр. »Српоких Новина <( , по коме су за ислеђење падлежии војни судови. Међутим војна власт, сматрајући да није надлежна за ислеђење ове крнвице, вратила је била ак га градском суду, наводећи да је овај надлежан зато, што је оптужени учинио ово дело пре публпкацпје горњег Указа. Градски је суд сматрао, да је војена власт надлежна за извиђање и суђење овог дела, са ових разлога: Указ од 16. Окт. пр. г., који нарађује да тамо означепе кривпце суде војни судови, наређује, дакле, другу надлежност за суђење извесних кривица, па према томе и други поступак. Питање о падлежности је нитање Формалног права и правила о томе излажу се у поступку. Како је у јавном ингересу да се у сваком конкретном кривпчном случају изнађе материјална истина, то је у науци усвојено да нов поступак има повратну силу. Па како се горњим Указом, самим тим, што се наређује друга надлежност за суђење означених дела, паређује други поступак, то се поменути Указ односи и на кривпце које су се десиле од дана мобилизације до њихове публикације, а пе само на кривице после његове објаве, те је по томе војна власт надлежна за извиђање и суђење кривнце опт. М. Ј. Услед појављенога Сукоба о падлежности. Касациони је Суд, на основу | 8. зак. о своме Уређењу, решио: да су за извиђање и суђење ове кривице надлежни војни судови, са ових разлога: »По § 297. зак. о иоступ. вој. судова у кривич. делима, лица грађанског реда, на земљишту које је постављено у мобилно или ратно стање, потпадају под војне суд'Чзе само за оне кривице, које буду указом означене, као и онда кад учпне кривично дело у саучешћу са лицима за које је надлежан војни суд. По овлашћењу из овог зак. прописа, Указом од 16. октобра 1912. г. одређене су те кривице и у исто време прописано, да ће од тих кри-