Полицијски гласник

БРОЈ 41.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 325.

откула само тако ако ова долази на наслеђе на основу закона, када, дакле, њен отац није, у Форми тестамеита, изразио вољу да кћи његов део наслоди у натури, то јест без права откупа задруге. Право откупа може, дакле, отац својим тостаментом задрузи одузети, и нијо нужно да отац то у тестамонту изречно напомене: довољно је да је он оставио тостаменат, и овај се мора, онако исто као и закон, дословце испунити, што ће рећи да задруга мора кћери део очев и у непокротностима дати у натури. Тестаменат којим овде отац назначује своју кћер за наследницу има се, дакле, схватити у том смислу да отац жели да задруга нема према његовој кћери право откупа. Ако би со казало да се, оваквим тумачоњем закона, право откупа које је Решење од 1859. год. гарантовало задрузи може направити илузорним, пошто ће отац увек имати могућности да тога права, тестаментом, задру гу лиши, треба одговорити да би отац, баш и када би се Решење од 1859. год. примонило и на кћер као тестаменталпу наследницу, имао иггак могућности да задрузи одузме право откупа: он би се просто за живота још од задруге оделио и тако би кћери својој наслеђивање у натури потпуно обезбедио 1 ). На тај начин, као што видимо, тумачење противно нашем одволо би томе розултату да би се, са њим и због њега, пре дошло до деобе задруге, док би, по нашем тумачењу, ова имала наступити тек по смрти очевој, па и тада не, ако би кћер драговољно пристала на откуп. Овдо треба додати и овај аргумонат. Ни у мишљоњу, нашом противном, не може се спорити да по §-у 521. Грађ. Зак., а пре Решења од 1859. године, није могло бити ни у ком олучају откупа у случају насле^ивања од стране ванзадружних тестменталних наследника. Ако би се сада §-у 521. Грађ. Зак. дало, због Рошења од 1859. год., друго значење, ако би задруга имала у сваком случају право откупа према ванзадружном тестаменталном наследнику, онда би то значило да је законодавац од 1859. годинс више мислио на одржање задруга него кодификатори из године 1844., што у самој ствари не стоји: после кодиФикације од те године, законодавац није ничим показао да је жслео изменити онај систем задружнога права на коме се је та кодификација зауставила, и изменити га у смислу стабилности наших задруга. Специално таква његова жеља но може се извести из Височајшега Решења од 22. Јуна 1846. год., В№ 270 С№ 521., код §-а 492. Грађ. Зак. 2 ) у коме се дају полициокој власти упуства за случај да извесна задруга хоће да се доли. Могло би се још приметити да ми, овојим тумачењем, доводимо законодавца у контрадикцију : јор док је законодавац, установљавајући право откупа у Решењу од 1859. год., показао жељу за одржање задруга, он би, §-ом521. Грађ., омогућио, с друге стране, њихово растурање. Ме-

1 ) Или би отац свој део аа живота поклонио кћери, задржавајући само себи ужитак. 2 ) Гојко Никетић. ор. сИ., стр. 319 и 320..

ђутим, ако би се Решењо од 1859. год. примењивало и на случај тестаменталнога наслеђивања, и то увок, без обзира да ли јо ванзадружни наследник кћи тестаторова или ие, постигао би се знатан резултат у одржању задруга. Живојин М. ПериЋ. (СВРШИЋЕ СЕ) о»!:<Ј0 ЖСТУПИЖА од Д-Р ТОМЕ ЖИВАНОВИЋА (НАСТЛВАК) 6. Ко би туђу стоку својим ИСИГОМ жигосао". а) Радња се састоји дакле у жигоса.њу туђе стоке својим жигом. Ова со радња вргаи наравно у намори присвајања 1 ). Она је дакле ирииремна, радња за крађу, и закино,>авац је због њене важности инкримиписао. б) Кривац. — В. 4 б. 7. Вравари и ковачи, који би без брава кључеве правиди иди би наруџбине по особеним подозрителним формама и извадцима од воска правиди, или тако назване кадаузе кључеве не би добро чувади иди би их другим несигурним лицима поверавади. Осим ковача и бравара само је још гвожђарским трговцима слободно држати на продају и без брава, али и они не смеју продавати такове појединима, ако ови не купе у исто време браву или не донесу своју браву, са којом се кључ подудара. Противно овом поступање да се казни по овом параграфу. Исто тако да се казне и они, који би печате које бидо власти, без особене наруџбине оне власти, правили или би направљене другима издавали". а) Радња се састоји дакле 1° У давању коме кључа без браве или ономе, који не донесе своју браву, са којом се кључ иодудара, од стране бравара, гвожђарског ирговца или ковача. Овде спада наравио и случај из а1. 1 ст. 1 и 2 као и случај из а1. 2. 2° Или у неиажљивом чувању калауза кључева од стране бравара и ковача (а1. 1 ст. 3). Чување је непажљиво, кад се кључ калауз не чува тако добро, да нема опасности, да га узме неко трећи. 3° Или у иоверовању кључа калауза несигурним лицима, т. ј. лицима, која га могу употребити за какво противправно дело (а1. 1 ст. 4). 4° Или у држању на иродају кључева без брава од стране лица, које није гвожђарски трговац, бравар или ковач (а1. 2). 5° Или у ирављењу иечата које било власти без особене наруџбине те власти. Вез значаја јо, да ли је направљени почат извршилац дао коме или не.

!) Ун. Ценић 903, Урошевић 397.

б) Кривац. — В. 4 б. в) В. 9 в. 8. Мајстори, који ма какве лажне мере праве". а) Радња се састоји дакле у ирављењу лажне мере. Без значајаје, да ли је коме дата или не. б) Кривац. В. 4 б. в) В. 9 в. 9. Онај, код кога би се, осим бравара, општи кључеви, тако звани калаузи, нашли". а) Радња се састоји дакле у држању калауза од стране лица., које није бравар или ковач (т. 7 а1. 1). б) Кривац. — В. 4 б. в) Т. 10 односи се на т. 4, 5, 7, 8, и 9. Она гласи: Ђ Ствари иод бр. 4, 5, 1, 8 и 9 одузе/ге се; иа ирема својству истих или униипити, или ако се оне иречишКењем или иначе уиотребчтелнима учинити могу, уиотребиће се или иродати на иолзу болнице". Ова одредба мора важити и за т. 2, пошто се и она односи на лажне мере. 1 ) II. Истуии из § 383 к. з. — Новчано до иет талира, вели се у овом §, За се казни : 1. Пиљари, који на пијаци лажном мером што продају или купују или криво мере; или који по путевима у вароши и изван вароши иродавце пресрећу и од њих разне ствари прекупљују, да их у вароши већом ценом продају, иди који би на самој пијаци, пре одређеног полицајном вдашћу времена, ствари прекупљивали." Т. 1. садржи дакле два иступа: а) Истуи из а1. 1. 1° Радња се овде састоји у лажном мерењу на иијаци ири иродаји или куиовини од стране ииљара било лажним било иравим мерама. Овде је дакле реч о једној иарочитој врсти иступне иреваре из § 391. к. з. (1) Мерењс треба да јо извршено на иијаци. Иначе би постојала нревара из § 282 т. 2 к. з., н. пр. кад би криво мерио у своме дућану ван пијаце. (2) Вредност штете не треба да је већа од 300 гроша чаршијских, јер би иначе постојала преступна превара из § 252 к. з. или из § 254 т. 4 к. з. (мерење лажном мером). (3) Радња треба да је извршена од ииљара. Ово је специјалан услов инкриминације, јер би иначе постојала провара из § 382 т. 2 к. з. б) Кривац. — Умишљај ј) наравно потребан као и у опште код преваре. 6) Истуи из аI. 2. 1° Радња се овде састоји (1) У иресретању иродаваца ио иутевима у вароили и изван вароши и ирекуиљивању од њих разних ствари уирављеном на иреиродавање истих у вароши ио веКој цени. Не постоји према томе овај иступ, кад се ствари купују за своју личну потребу.

[ ) Уп. Ценић 903.