Полицијски гласник

ВРОЈ 43.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 343.

писи никако пису у суиротносги са чл. В. зак. о сеоским дућанима,. јер се у њему баш претпоставља да у селу може бити сеоских дућана, па се за те дућапе само прописују услови под којима се могу отворити, т. ј. да се не могу пре отворити него што збор пореских глава те општине или парохије дотичне цркве или манастира већином гласонареши да пристаје на отварање дућана (( . Исто тако и чл. 5. зак. о радњама даје се врло лако сложити са овим прописом (чл. 3.) закона о сеоским дућанима; јер, на име у чл. 5. зак. о радњама прописани су услови за отварање трговачке радње у опште, а у чл. 3. зак. о сеоским дућанима, поред тих услова који важе за све трговачке радње без обзира на место где ће се огворити, поставља се као услов и пристанак чланова оне општине у којој се трговачка радња жели да отвори. Са пзложенога, Касациони Суд на постављено му нрво питање, а на основу § 16. тач. 2. зак. о своме устројству, дајемишљење: да чл. 3. зак. о сеоским дућанима није у супротности са прописима закона о радњама и да према томе њиме није прећутно укинут. — Према оваквом мишљењу, одговор на питање под 2) беспредметан је ; пошто је Касац. Суд нашао да наређење из чл. 3. зак. о сеоскии дућанима стоји и даље у важности. Одвојено мишљење судије г. М. Б. гласи: Како у прелазном наређењу закона о радњама стоји, да се укидају сви закони и уредбе противни овом закону (и ако није изречно споменут и закон о сеоским дућанима) то у смислу чл. 30. и 164. зак. о радњама налазим да је и чл. 3. зак. о сеоским дућанима укинут, као и остали чланови који долазе у сукоб са новим законом о радњама«. * * * Један случај сукоба о надлежности између начел. среског и среског суда за извршење пресуде (по грађанској части) донете од стране војене власти. (Одлука Касационог Суда од 1. октобра 1913. г. Бр. 2277.). Начелник среза М-ског, актом својим представио је Касац. Суду, да се између њега и среског судије за срез м. појавио сукоб о падлежности за извршење рресуде

војене власти, донете по кривици Данила и Драгутина К. С., због дела из § 114. војеног казн. закона. Према овој нредставци, Касац. је суд, на основу § 41. крив. пост., расмотрио све акте овога предмета па је нашао: да је за извршење горепоменуте војене пресуде надлежан начелник среза м., зато што за оваква извршења одлуке војене власти, ни једним законским прописом, као ни законом о градским и среским судовима нису стављена у надлежност градских и среских судова. Прописима § 10. II одељ. зак. о град. и срес. судовима, предвиђа се надлежиост градских и среских судова са мо за извртење иресуда и решења Аиелационог и ирвостеиених судова и других власти које су изречно иобројане у гореиоменутом законском ироаису, у коме нису иредвиђеие и одлуке војених власти; па према томе градски и срески судови и не могу бити надлежни за извршење њихових одлука, већ полицијске власти. Одлуке донете по сиецијалним законима , о којима је реч у тач. 2. II одељ. § 10. зак. о град. и срес. судовима, јер само такве одлуке, које су донете искључиво од ирвостеиених грађ. судов а, а не од каквих других, па пи војених власти, како се погрешно наводи у горњом акту начелника среског. Пренос извршења с иолициске на судску власт, није, дакле, ни извршен тако да полиц. власт престане бити извршна, егзекутивна, власт, него да судска власт сама и извргаује своје пресуде и осуде, гато је иоследица начела независности судске од извршне власти. Ј.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ П О Т Е Р Е Митар Стааишић и жена му Јулка, из Белегиша, одговарају код мптровичког (А. Угарска) еуда за дело преваре, али су по извршењу дела пребегли у Србију. Сумња се да се Митар крије под лажним именом Митар Станичевић. Он је стар око 45 година, округла лица, проседе косе, средњег раста, а по занимарву је поштански агент. Јулка је стара 40 година, округла лица,

плаве косе, црних очију, средњег раста. Акт Министарства Унутрашњих Дела ПБр. 13519. Жидош Н., из Милошева, извршио је велику крађу новца Ради Милутиновићу, бакалину из Београда, па за тим побегао незнано куд. Он је стар 14—15 година, раста омаленог, сувоњав, плав, у оделу сељачком. Милош је раније служно као абацијски радник у Аранђеловцу. Акт кварта врачарског Бр. 1 1466. Жилица Симић, служавка, родом из Врњаца, одговара за извесно крпвнчно дело, али јој се не зна место становања. Она је стара 20 година, средњег раста, црномањаста, типа јапанскога, смеђе косе и очију, забрађена, са загаситом реклом. Акт квартатеразијскогаБр. 7690. Жилован Обрадовић, из Бара, одговара за крађу новаца, али се налази у бегству. Милован је стар 21 годину, раста високог, црномањаст, пегав по лицу, на једном образу има младеж; од одела носи чакшире од црног шајка, гуњ од сурог сукна, а на глави има ердељску шубару. Акт нишког градског и среског суда Бр. 5100. Зени Рамадановић и Мурат Вајрамовић, из Бурника, који су одговарали за убиство, пробили су среску апсану и из исте побегли. Зенн је стар 32 године, раста високог, у лицу плав, упалих јагодица, бркова малих, плавих, на себи има гуњче и чакшире од црног сукна арнаутског кроја, на ногама опанке и на глави белу капу. Мурат је сгар 25 година, раста средњег, црномањаст буцмаст, малих бркова, на себи има гуњче и чакшире од црног сукна арнаутског кроја и на глави белу капу. Депеша начелника среза Феризовићског Бр. 5494. Вошко Марковић, Цигапин, по извршеном делу разбојништва побегао је незнано куд. Он је стар 45 година, раста средњег, у лицу црномањаст. Депеша начелника среза посавотамнавског Бр. 4630. Петар Војиновић, скитница из Батпнаца у срезу параиинском, по