Полицијски гласник

СТРАНА 374.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 47.

основу законоданног овлашћења у чл. 7. зако ;а о поступању судпја за ваипариична дела, — доцпија од законика о иоступку судском у грађанским парницама, те прописи тих правила морају имати примене и при раду код полицијске власти, пошто овде и радња полицијске власти има карактер ваниарничне радње. За то се сагласје деобничара на деобу и код полицијске власти има вршити путем саслушавања свих интересованих лица. У осталом, да би се могло приступити избору судија и саставу избраног суда, битан је услов: потиуна сагласност деобничара. У томе је сугатина ствари. Врло је важно питање: о чему све има да се постигне сагласност између деобпичара, и шта, тим сагласјем има да се пречистп. 0 томе, у чему сагласност треба да се постигне пре састава избраног суда, говори се, само у оппгго, у пропису §. 436. грађ. суд. поступка, с обзиром и на чл. 135, 136, 1 37 и 138. правила о поступању у неспорним делима. Али, поред тих општих наглашавања, и ирирода саме ствари одређује, како Фун -кцију власти, пред којом се сагласје врши, тако н питањч која треба да се регулишу сагласјем. Према овоме, међусобним сагласјем деобничара, треба, нарочито, да сс пречисти и«угврди: 1) Имаовина која има да буде иредмет деобе иутем избраног суда. 2) Ко све има да участвује у деоби, и ио ком основу. 3) 11а колико делова има да се иодели имање, и колики део од истог имања који од деобничара има да добије. 4) Има лУ. ко од чланова у задружној кући ирава на ириновак у задружном имању према §. 517 грађанског закона, и на којп део. Ако има, онда се и од тога члана задруге, или његовог заступника, ако је малолетан, мора узети реч. 5) Има ли у задружној кући девојака с правом нздржања, спреме и удомљења, и удовица, с правом удовичког уживања, а евентуално и с правом на деобу по праву из §. 414. грзђанског закона, и ако има, признаје ли им се право, па се и њихов однос мора регулисати. 6) Има ли задруга дугова и како Не се они иоделити. Дејствујући при сагласју деобничара, полицијска власт, као и не-

спорни судија, мма право иницијативе, према законском начелу пзраженом у чл. 2. тач. 10. неспорнпх правила. И гш томе полицнјска је власт власна, а п дужна, да се стара да се међусобним споразумом деобничара пречисте сви односи од јсојих ће зависитп иравилност и трајност деобе, коју ће пзбрани суд извршити. Ово старање полицијске власгп, као и неспорног судије, потребно је у толнко пре, што, по пропису §. 304, тач. 4. грађ. суд. поступка, пресуда о спорном предмету треба да туде тако изречена, да се њом иарнична ствар свршава, које начело важи н за нресуду пзбраног суда; а међугим избрани суд не суди о праву, као основици за деобу, те се, радп нравнлности и трајпостп деобе, та оснЈвица мора тачно поставптп пре рад I избраног суда. По гоме су полпцијска власт и неспорни судија власни да, поред осталог, од појављених деобничара, потраже обавештење: да ли, сем њих, још ко има ирава иа деобном имању и ио коме основу, па ако има, онда се и то лаце мора саслушати. На прпмер: Петар и Павле задружна браћа, затраже код полицијске власти састав избраног оуда да им целокупно задружно имање подели на два равна де.1а, па се деоба у томе смислу иизвргпи; па како су они са пресудом билн задовољни, иста је постала извршном, и они су додељено пмање узелп преда се. Међутим, иа трећи део целог тога имања, имала је право удата им синовица Јелена, кКи умрлог им, у задрузи, брата Јоваиа, ио основу наслеђа §.§. 400. и допуни §. 529. грађанског закона, и она је, тек доцније сазнала за деобу. По њеном тражењу отворио се је парнични ироцес и пзвршена дооба пзмеђу Петра и Павла посталаје неважећа. Ако би се, приликом сагласја деобничара појчвит као спорпо питаи.е о праву на деобу, пли шта од имања треба да уђе у деобу, иа се тај неспоразум не би могао отклонити, неће се моћи приступати саставу избраног суда, већ ће дотична власт слабпју сграну уиутити на грађанску парнпцу за доказивање тражења чл. 2 тач. 7. неспорних правила А ако се сва ингересована лица потпуно сагласе на деобу, онда ће се то њихово сагласје изложити у иротоколу саслушања и

од таквог иостигнутог саоразума и иристанка на деобу, не може се једнострано одустати 437. грађ. иостуика. Ако је сагласје постигпуто код полицијске властп ова ће, по пзвршеном избору судија од стране деобничара, то сагласје изложиги у решењу, којим наређује састанак избраног суда, које ће сагласје служити за основицу деобе 1 ). Смелерепо Будимир ЧолиЋ сулија.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Д У. деловођа општннски пз В. Градишта актом од 11. повембра ове године упутио је питање овакве садржине : Ио чл. 13. закоиа о јавној безбедностп у вези са чл. 21. закона о злонамерним паљевинама и поништају туђих ствари у случају, да се, услед утврђене пемаштине осуђених, наплата по пресудп пе"бп могла од осуђених извршитн, оштећени има права тражити пзвршење пресуде од општнне одакле су кривци. — Пита се: 1). Да ли но основи чл. 21. закона о злонамернпм паљевинама с обшром на пропис § 463. грађ. суд. пост. мзвршне вдастп могу наплаћнвати штете ирпчињене хајдучијом од општнна из које су осуђени, кад се немагатина осуђених утврдн од надлежне власти п онда, кад, том пресудом којом су кривци бнли осуђенн, чије се извршење тражи на начин иредвиђен чл. 21. зак. о злон. паљев. и поништ. тућ. ствари — нпје осуђена и одговорна оппггина на плаћан>е',у случају немаштине осуђених, или је потребна — с обзиром на пропнс § 463 грађ. пост. — поновна осуда одговорних општина; и 2). У случају, да у оваквим приликама треба да ^уде накпадно онштина осуђена, ко је надлежан да прими тужбу : полициска власт или првостепени суд? Одговор: Штета учињена грађанима и правиим лицима хајдучијом и разбојнпштвом, пакнађава се по заА ) Напомена. У прошлом броју «П. Гл.» у почетку овог налиеа, грешком коректора, поткрале су ее ове погрешке: На страни 365. у 5. реду одоздо, место речи законским, треба цграђаиским«; а у 6. реду одоздо место речи законеки, треба „имовииски }> . Ур.