Полицијски гласник

СТРАНА 380.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БР0.1 48. и 49.

о прослави државних и народних светковина; а указом Краљевим од 2 јануара 1904. године, на предлог Министарског Савета, именовани су дани, који се празнују као државна и вародна свотковина. Мсђутим ниједним тимзаконскпм прописо.ч, па нн доцнијим наређењима мојих претходника, није објашњено: кад се и у којим приликама има истицати срп ска тробојка на државним надлештвима и приватвим домовима; као и да ли имају право истицања заотава своје народаости странци, који у Србији стално живе. С тога, а на основу §§. 5. и 7. Устројства Државно Централне Управе нарођујем начелству — управи — да се, у овом питању, од сад, овако управља: 1. Сва државна надлештва дужна. су истаћи на аидном мосту (балкону, прозору, крову и т. д.) српоку тробојку на дан дрч;авног празника и народних светковина; 2. На свима српским држављанима, без обзира на народност и веру, лежи морална дужност да своје домове декоришу српском тробојком на дан државног празника и народно светковине; 3. Стравци, који стално живе у Србији, имају права истицати заставе своЈе народности на својим домовима и друштвеним зградама, биш кад јо прослава нашег државног празника и народне светковине, било кад је слична прослава њихово народности, али и у једном и у другом случају они су дужнв, поред своје заставе, истаћи и српску тробојку. 3. Под истим погодбама могу се ис.тицати српске тробојке и заставе сгранаца, који стално у Србнји живе и у другим свечаним приликама, кад је уобичајено и на тај начин манифеетовати свечаност приликс. 3. Страно мисије које прсдстављају своју државу, посланства и конз\ лати, нису дужни, у приликама горе поменутим, истицати и српску тробојку. ПБр. 16.370. 4. децембра 1913. год. у Београду. Министар Унутрашњих Дела, Стој. М. ПротиЋ. ■••с&О&Дгз" КРЕТАЊЕ КРИМИНАЛИТЕТА у месецу септембру 1913. год.

Према званичним извегитајима окружних начелстава, Упрапс вароши Београда, градских и среских судова, у току месеца септембра 1913. године извршено је у старим границама Србије: 1. Убистава 36 2. Детоубистава .... 3. Нехотичиих убистава 13 4. Покушаја убистава • 38

5. Разбојништава • • • 18 6. Силовања 3 7. Тешких телесних повреда ..... 8 8. Паљевина 46 9. Опасних крађа • • • • 84 10. Злонамерних лоништаја туђих ствари • • • • 13'). Од изложених дела пронађено је :

Убистава • •

или

86" Г/,

Детоубпстава

—-

))

Пехотичних уби-

става • • •

))

100-0°/,

Покушаја уби-

става • • •

97-3°/

Разбојнигптава

94, 4°/

Силовања • -

100-0°/,

Тешких телесних

повреда • • •

100*0°/

Паљевина • •

или

6-9°/,

Опасних крађа

39-2°/,

Злонамерних по-

ништаја туђих

53-8°/,

ствари • • •

Највећи број убистава извршен је ватреним оружјем (241 , затим оштрим орхјђем (5), туиим (4), тровањем (1) н (2) неаознатим оруђем. Узроци њиховом извршењу леже: у међусобној свађи за 16 случајева, у освети за 4, у нужној одбрани за 3, у одбрани имовине за 3, у користољубљу за 2, у мржњи за 1, у душевном растројству за 1 п за 6 случајева узроци су неаознати. Посматрана према местима изложсна убиства извршепа су: у срезу ваљевском 3 (1 непронађено), у срезу грочанском 2, у срезу космајском 2, у срезу јабланичком 2, у срезу левачком 2, у сре.зу иараћинском 2 (1 непрона!)епо), у срезу хомољском 2, у срезу добричком 2 и по 1 у срезовима: лесковачком (непронађено), гружанском, брзопаланачком, деспотовачком, бањском, јадранском, азбуковачком, мачванском, млавском, голубачком, орашком (непронађено), иодунавском, јасеничком округа смедеревског 'непронађено), бољевачком (непропађеио), ужичком, рачанском, жичком

1 ) У месецу септембру 1912. г. ових дела је бнло

1. Убистава • • • • • • 23 2. Детоубистава • • - _ 3. Нехотичних убистава 7 4. Покушаја убистава 23 5. Разбојништава 5 6. Силовања 3 7. Тешких телесн. повреда • 4 8. Паљевина 31 9. Опасних кра^а 03 10. Злонамерних псчишт. туђих сгвари • • • 7

и у варошима: Београду и Пожаревцу. Детоубистава није било. Нехотична убиства извршена су: у срезу пчињском 2, у срезу лепеничком 2, у срезу прокупачком 2 и ио 1 усрезовима: крагујевачком, беличком, параћинском, млавском, добричком, косаничком и трнавском. Покушаји убистава извршени су: у срезу јабланичком 4, у срезу орашком 3, у срезу тамнавском 2, у срезу поцерском 2, у срезу посаво-тамнавском 2, у срезу јасеничком округа смедеревског 2, у срезу тнмочком 2, у срезу жичком 2 и по 1 у срезовима: врачарском, масуричком, власотиначком, лесковачком, крагујевачком, лепеничком, брзопаланачком, деспотовачком, беличком, параћинском (непронађен), бањском, нпшком, хомољском, рамском, звишком, таковском, заглавском, бољевачком и косаничком. Сва ова дела извршена су већином у међусобној свађи и освети. Разбојништва су извршена: у срезу ЛЈубићском 3 (1 непронађено), у срезу нишком 2 п по 1 у срезовима: колубарском округа ваљевског, поречком, ражањском, расинском, ресавском, азбуковачком, поцерском, посаво-тамнавском, хомољском, моравском округа пожаревачког, орашком, трнавском и у вароши Крагујевцу. Силовања су извршена по 1 у срезовима: копаоничком, белоиаланачком и мачванском. Тешке телесне повреде извршене су ио 1 у срезовима: тамнавском, копаоничком, мачванском, таковском, орашком, прокупачком, жичком и у вароши Крагујевцу. Паљевине су извршене: у срезу деспотовачком 6, у срезу трнавском 6, у срезу алексиначком 5 (1 пронађена), у срезу подунавском 4, у срезу параћинском 2, у срезу јадранском 2, у срезу зајечарском 2, у вароши Зајечару 2, у срезу жичком 2 и но 1 у срезовима: тамнавском, крагујевачком (пронађена) брзопа./1ана,чком, жупском, ресавском, сврљншком, нишавском, хомољском, млавском, љубићском, таковском, бољевачком, тимочком, црногорском и златиборском (пронађена). Вредност свих ових паљовина износи око 14.000 динара.