Последње строфе

2!

Повечрје

—Ксени->

Нада мном се њишу сви неплодни сати С: вечерњом самоћом у кобној тишини Док мрмори звоно... повечерје гласи Широки град тоне у магли и тмини. Нада мном се њишу сви неплодни сати.,

А у мојој души усамљени ћуте,

Горка чежња, жудња и кајање моје ; Срце ћути... чека. О самотно вече Зашто тако жудно желим часе твоје Док у мојој души чежња, слутња ћуте .

ја тад сневам давна далека времена Римљана и Грка. И сву величину Духа што га стари Грци имадоше И видим Идеал и лепоту њину

ја тад сневам давна далека времена.

ја тад гледам своју вратоломну младост, Ослушкујем хуку сопствене ми крви; У мени се буде и туга и радост Назирем будућност; гроб, мемла и црви

а са аи ар и ИО агеча Џуеметен у дЕ--тне и о еачури иа-тео 4 5- = пена

Ено разносе ме ко и старе Грке. Дубровник 1919 год, у

Чекање Шири се мирис липовога цвета, Смирите се снови, не дршћите груди ! Док се преко свода крвав месец шета, Ноћи ти ми увек појачаваш жуди ! Шири се мирис липовога цвета