Последње строфе

43

Буђење

Крв ми моја ноћас души мира не да Пали ме бес здраве, младости сазреле; Мирис љубичице са мирисом тела, Сагорева пламен једне крви вреле.

Хоћу да савладам трзаје од страсти, Који ће ми лудо снагу да разнесу; Узбуркана страст ми достојаснтво дира И односи мисли и понос у бесу......

Бестиална чулност проговорила је Докле увек чиста, невина..... ја цептим У чулној лепоти усијаним телом

Пред новим сазнањем сажижем и трептим.

То је крик душе из крви и меса,

То је драж за којом жедни младо тело; Нељетно, страсно пробуђено истом Једро а снагом младости сазрело.

И оно само миловања хоће, ћ Пожуда немир шибају га страсно; Разнесите ме трзаји од страсти У бесној снази младости ужасно:

—–— – — — — — — — –

Заповест крви РАДНА Ла мисо! Шабац 1918.

Ја:

ја сам потомак свих прошлих лепота још средњи век и сав фатални стари

Део су мене саме и имају

Неодољивих романтичних чари

јер сам потомак свих прошлих лепота,