Последњи борац : спев Драг. Ј. Илића

Коњаника, бојних копљаника. А кад Раде војску сагледао, Заигра му срце од радости, По средини барјак прихватио, Под барјаком љубу загрлио, Па излете пред бијеле дворе. Ја каква је војвода босанска, Сину јунак као сунце јарко,

Е не можеш, брате, разабрати: Ил се злато у сунцу огледа, Ил сунашце на долами златној 7 Соколу се очи засјениле.

Па закликта и разави крила; Од радости и милине дивне, Под небо се крилом извијаше, Над војводом тако узлеташе. А кад Раде узјаха ждралина, Тад" ишета Гојисава млада, Носи чедо на десници руци, Додаје га господару своме,

Па се њему вјеша око врата: «Господару, сунце огријано, «Сив соколе Босне поносите, «Ти полазиш на бој на Косово; «Авај мени, сињој кукавици,