Поштанске штедионице

29

који немају толико новчаних завода! (В. таблицу ХГ). То је трећа констатација, која се мора учинити.

Таблица Х!.

= Е а ОКРУГ 8 5 Колико Кктг долази|Колико становника! || Н =. 8 на 1 заводг — |долази на 1 заводу Сн во #Е с5

1 Крајински . 2 1.454,5 54.506

2 Топлички 8 946,2 36.401

3 Пиротски 3 806.3 37.018

4 Руднички 2 784,7 41.270

5 Ужички. 9 657,5 29.120

6 Врањски 8 542,7 30.397

Т Чачански 7 542,5 19.496

8 Крушевачки 5 541,9 31.750

9 Тимочки 6 582,7 24.196

10 Пожаревачки . 8 519,5 31.662

1 Подрински. Ги 507,8 33.314

12 Ваљевски 7 851,1 21.715

13 Моравски ов -8 10 289,9 19.767

14 Београдски . .. 7 289,3 21.345

15 Нишки .. ... 9 284,2 21.352

16 Крагујевачки. . . 12 191,2 15.872

17 Смедеревски . .. ИТ 1161 12.811

18 Београд |- . 36 0,333 2.137

19 Србија“ "21" - . "| лав 326,3 18.162

Врло је важно испитати изближе природу новца, која се налази на штедњи код наших новчаних завода. Тај новац може бити тројаке природе: 1.) новац правих штедиша, који се постепено, штедњом уноси у штедионице; 2. новац уложену штедионице због сигурности и угодности таквог начина пласирања, место пласирања у акције и т. д.; 3.) привремено депоновани новац, док се не нађе други пласман.

Такође је интересантно знати просечну величину улога, однос већих и мањих улога, број улагача према занимању ит. д.

да све ово немамо, на жалост, тачних статистичких података, али су драгоцени резултати, до којих је дошао сарадник економског дела „Политике“, који је у питањима ове врсте од. лично верзиран и са нашим кредитним установама детаљно. упознат. Он је у својим испитивањима дошао до резултата, да