Поштанске штедионице

92

лима Народне Економије“ (књ. Ш. стр. 275. мисли, да би и код нас поштанске штедионице сиротнијем свету добро дошле, а д-р М. Ђ. Милојевић у своме интересантном предавању о „Просветно-привредним приликама у Бугарској“,: говорећи о поштанским штедионицама у Бугарској, изјављује жељу, да и ми што пре етворимо ову корисну установу.

Као што се види, у српској литератури, колико је нама познато, није се чуо ниједан глас против поштанских штедионица. Ови они, који су се тим питањем бавили, препоручивали су оснивање поштанских штедионица у Србији На жалост, Србија још не само да нема поштанских штедионица, него изгледа, да нико и не помишља озбиљно на њихово увођење.

Међутим, ако погледамо на огромне напретке, које су показале поштанске штедионице у свима земљама и ако узмемо у обзир велике користи, које поштанске штедионице доносе и појединцима и држави и целокупној народној привреди — онда о потреби оснивања поштанских штедионица у Србији не може бити сумње.

Колико су велики успех показале поштанске штедионице у Бугарској, где у главном владају исте економске прилике као и код нас, најбоље се види из ових податаказ:

године број пошт. број уложних уплате чиста добит штедионица, књижица лева, лева 1896. 74 8.186 1,852.698 == 1900. 128 12.821 6,246.605 5.855 1905. 174 24.956 18,032.022 889.158 1909. 228 27.041 28,182.541 490.279

Нема никаквих озбиљних разлога, који би се могли навести против оснивања поштанских штедионица у Србији. На против, у народу, где је свест о штедњи врло неразвијена, а

1 „Словенски Југ“, год. 1910. бр. 48.

2 Потребно је истаћи, да су наши поштари сасвим правилно схватили велики значај поштанских штедионица и заузимали се за њихово увођење. Дакле баш они, на које би имао да падне главни терет око штедионица заузимају се за њихово остварење. Ова повољна околност била би једна гарантија више за успех српских штедионица.

8 Отчетђ на Спестовната Каса за 1909 година. Софи, 1910. Стр. 62—64.