Поштанске штедионице

код једног народа. Због ових особина штедионице се битно разликују од банака, које теже за постизањем што веће- добити и служе поглавито богатијим класама, Штеднонице, на против, имају да послуже привредним интересима средњих и нижих друштвених редова. Оне у ствари нису ништа друго, него једна социјално-политичка мера.

Но ако штедионице имају за циљ да служе поглавито интересима мање имућних друштвених редова, оне морају пре свега да уживају потпуно поверење масе народне у погледу своје сигурности. Бојазан, да ће можда са великим трудом уштеђени новац једнога дана пропасти, убија стимулус за штедњу. Штедионице даље треба да буду у што већем броју распрострте по целој земљи. Оне морају бити што приступачније онима, који хоће да штеде, и то не само у погледу места, него и у погледу свог радног времена, Треба преко дана да буду што дуже отворене, а такође и недељом и празником, да би и радном свету пружиле могућност, да се њима користи. (ем тога штедионице морају да примају и најмање улоге на штедњу, како би и најсиромашнији могао да отпочне штедети, Каматна стопа треба да буде што виша, јер изглед на већу добит од уложеног новца потпомаже штедњу. Ова стопа трвба да је приближна оној, по којој сама штеднопица даје новац другима. Диференција има да служи само за покриће 'рошкова и за образовање резервног фонда, јер овде није циљ што већа добит. Ако би ипак било вишкова, њих треба употребити на добротворне сврхе, а сам скупљени капитал ставити у службу интереса сиротнијих редова, дакле онпх редова, из којих су и сами улагачи. Да би се пак број улагача ограничио искључиво на мање имућне друштвене класе, потребно је утврдити максимум улога или смањити интересну стопу за веће улоге. Најзад, штедионице морају уштеђевине на захтев одмах или у најкраћем року да врате. Као год што морају бити готове, да улоге у свако доба приме, тако исто морају у свако доба, бити готове, да га и натраг врате.

Овим условими штедионице нису биле у стању да одговоре. У свима земљама показаше се велики недостаци у овом погледу.

У Енглеској штедионичке управе злоупотребљаваху штедионице у своју личну корист. Појавише се многе преваре, утаје и банкротства. Парламентарна анкета 1857. г. утврди, да енглеске штедионице имађаху дефицит од преко 100 мил,