Пољопривредна читанка за сеоске школе

10

Да обдарн вреднога ратара. Ко покрива поље преорано, Да не зебе семе посејано? Оштра зима, ал’ јој блага нега, Зима стере покривач од снега. Зима збира око огња жива, Где нас гуслар песмама дарива. А у школу чили иду ђаци, Да с покажу на зими јунаци. Зима учи шта анђели кажу: Да богати сиротне помажу. Зима носи Божић, данак лепи, Који сваког новом надом крепи. Драга зимо, Бог нам те је дао! Ко те не би силно поштовао?!

3- Ј. Ј.

О ЗЕМЉИ КОЈУ ОБРАЂУЈЕМО И ЗАСЕЈАВАМО.

У средини једне њпве. лежп велики камен, са свпју страна гб. На њему нпшта не расте. Кад опсмо тај камен растрошплп п усптнплп, постала оп од њега земља као и она што га окружава; бпла бп временом плодна као п свака брнпца. Од тако растрошеног камења, постала је дакле наша земља, коју обрађујемо и засејавамо. То камење, п ако пзгледа чврсто п вечпто, не може вечпто тако остати; њега ће време растрошптп п у земљу претпорптп; а где се камење на тај начпн у земљу претвара, тамо се већ по-