Пољопривредна читанка за сеоске школе

19

да не би нагло сагоревало, трулило, треба га покаткад полпватп осоком, јер наглим сагоревањем губи од своје снаге. Ђубриште треба да је блпзу стаје, да се изношењем много не дангуби; под ђубришта да је коритаст, да се течност пз ђубрета не разлива, а да ова течност нп у земљу не пропада, треба под набити глином, или га озидатп. Око ђубришта треба засадитп неколнко врба или багренова, да ђубриште од сунчане жестине заклоне, да се-не исушује. Осим стајског ђубрета, употребљавамо за ђубрење још и стару сламу, плеву, подпну, кровину, пепео, шушањ идр., а све то са стајскпм ђубретом измешано, даје мешовито ђубре, даје „компост" или срнски речено; буњиште, које, на гомилу смештеио треба чешће претурати и осоком преливати, па кад дорбо иструне, сагори, онда оно даје најбоље ђубре за ливаде, градине, воћњаке и впнограде. Ба њиву изнесено ђубре треба од.иах подједнако растурити и што пре заоратп, да га „не исппје сунце"; у гомллицама не ваља да ђубре на њиви лежи. Коњско је ђубре топло; њим се ђубре тешке и хладне земље, као што је глинуша; исто је тако топло овче и козје ђубре, а говсТ)е и свињско ђубре хладно је, на се њим ђубре топле земље, као што је пескуша.