Пољопривредна читанка за сеоске школе

27

О КОРОВУ НА ЊИВАМА.

Наши пољски усеви некако воле да су у повећем друштву; не воле нпкад да су сами, па и ону храну, коју у земљи налазе, хоће с друштвом братски да поделе, а то чине на штету нашу, јер у колнко је то друштво веће, у толпко је мање зрна у нашим кошевпма. Ту вам је пзмешано свакојаких гостију ту је велпко шаренило! Поред зеленог влаћа и лишћа пшеничног, црвени се булка (турчннак), плаветнп сагафиље; ту се поносито издигао кукољ са својим пурпурним цветовима, а на другој опет странп зажутела се горушица; међу њима налазе се још стотинама других крупних и ситних травуљина, као што је мајчина душица, лоиушац (подбел), крсти куме дете, челебијин иерчин, кољеника, уроди/ца, иеиељуга, кисељак, млечика, гусомача, чичак, чкаљ, искрица, зубача, иљускавигра, росоиас, гладуш, иоионац, честославшја и многе друге траве. Алн пољопривредник не трпи то незвано друштво у свом житу и зове га норовом, с којим се с године у годину непрестано бори, и опет зато не може сасвим да га савлада, јер ако га он у неколико на својој њиви и поништи, ветар нанесе семе разних травуљина с комшинских њива, па зато треба сви заједнички на томе да раде, да сваки на својој њиви коров истребљава и онда ће га мпога 'мање бити, и њиве ће боље рађати. Прво је сред-