Правда

ВР01 602 „ЛРАВДА,, ИЗЛАЗИ: ^ СВАКИ Д»Н » ЈУТРУ За »Правду« претплата износи: Месечно 3 *ран.

Рукописи се не враћају. — Неплакена писма не примају се.

СОЛУН, ПЕТАК 81. МАРТА 1117. Г0ДИН8

ГОДИНА ХШ.

ПргиаЈу со вдгго мш, хре гкн ссллсл у Ј<убрии« »Ошштења», а бгдешк« у рубрици »Дасрц« вести«. '* 01-ЛкАси и Зелешке ши.тапују се по погод л. Редакцији орчлј ВИ у уЛИЦИ ВСиАВвлосовој 11., а*ии>мпарија у у.т, АР^за Беј 18.

БРОЈ 10 САНТИМА

I Адр-

еса: „ПРАВДА" — СОЛУН

| Директор МАН0ЈЛ0 М. СОКИЋ | АДгеззе: ДД ЈЦ8ЦСЕ" ЗаЈоиЈдие | БРОЈ |р САНТИМА*"

ВИЈ130Н КРАЉУ ЂОРЂУ

Лондон, 30. марта. — Вилзон је овако одговорио на депешу, коју му је упутио краљ Ђор-ђе: »Ваша речита посланица, која је дошла у критично време нашег народног живота, доказује да на свету постоји сродност осећања ме-ђу слободним народима , који се боре за одбрану својих идеала, за чување своје независности и својих права и за човечанство. У име америчког народа и у име гзладе, од које народ очекује добро управљање, ја вам благодарим на речима, које су нас охрабриле«.

НЕМАЧКА ОПАСНОСТ

Лондон, 30. марта На Петроград Агенција Рајтер објављује ова обавештења, из руског дипломатског изпора, поводом немачке претље о коицентрацији и маршу на Петроград: Последњанемачка претц.а о падирању на Петрогрод не треба да улива бојазан као што би то било да преврат није извршен н да и даље траје незадовољство и дезорганизација. Такав план ће, напротпв, имати благотворан утпцлј на опо што би могло ометати владу. Сатачке страгијског гледшпта, треба се сетити да Пемачка држи ланац утвр1,ених положаја, моћпнх да задрже немачки налет. Што се тиче бојазни. од немачког утицаја, не треба изгубити из вида да је Немачку потпомагала само аутократија а пе руски народ н руска војска. Аутократпја је сад ишчезла; што се тиче војске и народа, нзузевшн једну малу групу радпика занетих идејом анархизма, онн су се јасно определили за одбрину своје земље н своје слободе. Пемачку је само једно потпомагало: то је била реакциопарна страика, која внше не постоји. Са гледпшта материјала, Русија је сад способнија него пкад да води рат. Ректо је се, пре неколико месеца, да Русија треба само да нма ноштенпх људи, па ће муницпја н тоиови следовати. Не1)е впше бити по среди губи-

так великих војних покрета, зато што ће корумпирани чиновници Задржавати вагоне; што се тиче гштања снабдевања, значајно је што је прошлог дапа дошло намиринца у Кпјев за 24 Часа више него за цео месец фебруар. Критичан н опасан пернод преврата прошао је ; он је био прва три дана преврата, кад су радници могли узети власт над војницима у Петрограду. То се није догодило и онда је сасвиМ оправдано вероватн, пошго је жпвот постао нормалан, да ће се све странке сјединити у вољн да се победи неиријатељ зато што све оне увиђају да би какав компромис са Немачком био катастрофа, не само За Русију, већ и за ствар за коју се она борн. Противу Венеције Будућа офанзивааустронемачка против италијанског фронта јесте питање дневиог реда. Свак о томе говори у Италији, као о једној ствари ако не апсолутпо сигурној, бар врло вероватној. Извештаји који су стигли из Швајцарске италијанским листовима не дају места сумљи о овој ствари. Ако генерал Копрад фон Хецендорф, о чнјем присуству на италпјанском фронту стижу извештаји, покуша још једном своју експедицију, он ће наићи пред собом на ирнпреме са којима се не могу ниуколпко сравнитн оне нз прошле године, а о којима

је он стекао врло рђаво искуство. Поверење је опште у Италији и сви очекују евентуални напад са потпуном мирноћом. Ако је, у осталом, потребно да се уверавајавност, довољно је споменути само изјаву генерала Кадорне, коју је изразио министру г. Барзилају: »Дошли или не, рекао је генерал Кадориа, ја радим све као да ће доћи и то у велнком броју. Ја сам уварен да ее ништа није занемарило, чему нас је могло научити искуство из прошлости. Сигуран сам да имам са собом војску величанствену у енергији и вери, појачану више него што је употребљена за рат. Ја сам поставио на њено чело, са потпуном неиристрасношћу, шефове који уливају највеће поверење. Првобитни елеменат успоха је створила вера народа, и, док војска даје отпор, потребно је да и земља од које војска осећа свако вибрирање даје отпор исто тако; ако буде вере,биће и иобеде«. ПРЕГЛЕД ОПЕРАЦША Ситуација набритансконемачком фронту развнја се повољио према енглеском Плану , али читавв буре снега ометају свако осматрање и зато је напредовање нешто спорије. У току јучерашњег дана британске трупе су заузеле села Ла Бержер и Монши ле Пре, за које тврде немачки 8ароба>еници да им је било Иаре* ђено да га бране по сваку цену. Ту су Енглеви дошлина северпу ивнцу платоа Вими, одакле се пру-

жа потпуно раван терен све до белгијске границе. Са узвишица Монши ле Пре енглеска тешка артилерија доминира великим простором испред себе, те се пад Ланса, главног места у Кантену (32.000 становника) може очекивати сваког.часа, а убрзо затим и Дуе (40.000 ст.) главно место у ароидисману најбогатијем рудницима. Немци су, у два противнапада, покушали да повратв нове енглеске положаје, али су одбијени. Британски аероплани су, у пркос ветру и снегу, вршили драгоцену сарадњу са иешадијом. Непријатељски аероплаии су се мало појављивалн те су се сви енглески апаративратили неповређени. У областн Сен Кантена доста је жива борба немачке и француске артилерије иначе нема знатнијих промепа на целом француском делу фронта. На Красу италијанска маља оделења потисла су истакнутије непријатељске трупе. Један од важнијпх положаја дефинитпвно је заузет. ИГВАТЕМАЛА Вашингтон, 30. марта Председник републике Гватемала објавпо је опсадно стање. Мисли се да ће Гватемала објавити рат Пемачкој. ДРЖАЊЕ ШПАНИЈЕ МадриД, 30. марта Шпанија је поводом америчко-немачког рата објавила неутралност.

НАМЕРЕ АМЕРИКЕ

РУСКИ КОНГРЕС

дубок утиеак. Упорећујући ситуацију Русије са по: — ложајем Мађарске, он пи- —:Кристијанија, 30 марта ше : »Велнко нерасиоло- Петроград. 30. марта. Овдашљи амерички по- жење од кога пати Ма- Конгрес лнберално-насланик известио је мнни- ^арска, као и оно од кога цноналне странке, који је стра спољних послова, да ј е патила Русија, потиче бно забрањен дуже вреамеричка влада намерава 0 д корумпнрапе админи- мена, одржан је и донео да прекипе све трговачке страцнје, од бруталног ре- овакву резолуцију: Конвезе са неутралннм држа- жима силе, од глади у на- грес, изражавајући пуно вама, ако се не буду ста- роду, од немогућности да повереље у впољну поливиле на страну Савезни.ка. добнје правду и од гоље- тику, засноваку на закљуња које врше шефови ра- ченим уговорима, и наладничких класа«. Чланак се зећи да новој слободи у завршава изјавом да би за Русији прети опасност од Мађарску било врло добро монархије Хоенцолерна, да следује примеру Русије. уверен је да ћа влада наС друге стране, за вре- ставнти рат за животне

У РЕВОЛУЦИЈУ

Цирих, 30. марта. Осећа се велики народни покрет у Ма})арској. ме последн>е скупштинске ннтересе и права Руснје.« Руски преврат утицао је седнице, обратпо се вла- Конгрес даље апелује на на суседну земљу Још од дн са овнм речпма: »Ако целу Русају да нотпомогне пре дугог времена, неза- ви и даље будете спрово- владу, да рат доведе до довољство је велнко у Ма- дили свој систем, народи победе и до сталног мира. ђарској. Социјалисте и не- ће сами постати ковачи ——-—■———*зависна странка врше ак- своје судбнне«. Једанчлан ЏРТУОРПТПГУ Л ЦПТА тивну пропаганду у глав- већнне упао је у реч са ПУ1А ннм центрима Мађарским. питањем; »Хоћете ли ре- ■ Један социјалнстички лист ћи да ндете револуцнји?« Лоидон, 30. марта »Непсава« објавио је по- Граф Карољи -узвикнуо је Одговарајући на једну водо.м руског преврата је- тада: »Сасвнм! ви пас во- "»тернелациЈу, државип дан чланак којн је изазвао дите у револуцију!« нодсекретар рекао Јв о. ' грчким стварпма. да блокада нсће битп поднгнутл пре него што се потиуно не извршн иота од 18 децембра. ХИНЛЕНБУРГОВ ПЛАН

РУСИ Ј МИРУ Петроград, 30, марта. ГГреставницп петроград-

Цирих, 30. марта. — Немачки листови. говоре^ки о повлачењу Немаца на целом фронту Соме, непрестано тврде , да се оно врши према напред утвр^еном плану, који је потпуно успео. »Минхенер Најесте Нахрихтен« веле, да ског гарнпзона одлучили Немци уништавају све у повлачењу, па и Сен су да предаду провизорпој Кантен и да је овакво поступање потпуно влади једну резолуцпју, оправдано потребама модерног рата. Лист да- чпје су ово главне тачке: ље тврди, да је генерал Хинденбург наредио »Водпти рат до потпуне повлачење да би привукао непријатељске тру- гарантије за слободу, коју пе на згодније место, где 'ће он дати главну је извојевао народ нвојска, битку. сматрајући да би бно сра■ ман мир који би се за-

0Б0ЛЕ0 СУЛТАН

, - 1Г . кључио без пристанка' еаћег калибра. Ни]едан не- " 1 „ А Ј Н АИ Г\Т1 Г >П [Г\ 1,1

АМЕРИКА ЗА САВЕЗНИКЕ

Вашингтон, 30. марта. — Сједињене Државе -ће отворити ратна пристаништа за савезничке лађе и ставиће им на расположење америчке бродарнице. Америка 'ће дати савезницима огроман ратни материјал и сла"ће Русији топове и муницију преко Владивостока. У поморским америчким круговима намеравају , да се немачки узапћени бродови употребе за транспорте за савезничка пристаништа. везника и он би бпо и смео устезати да разруши неправедан према елоАтина 30. марта. 0В У старину, интересан- бодној Енглеској, према 1Тч Пткгтла 1авља1У ™ У само .® а археологе и реиублнканској <1 р .шц\вЈI Мех.Го л' св' туристе - Живот 1 едног Ј е " К0ј, Белгнји, Србнји и 14да Је султан Мехмед оз- диног немачког воЈника ; . ' , биљно оболео. скупоценији је од туцета М У ИИ Ј И ' к0 Ј е С У толпко замкова као што је овај претрпеле за своје пријаКуси. теље.«

КУСИ

Цирих, 30. марта Немачки листови саопш^авају службену нот>' о разрушељу замка Кусп.

КАЈЗЕРОВ ЛЕЛЕГАТ

ПОШТА ЗА СРБИЈУ

Жпви су п јаНљају сесвојнма, из Велнког Извора (среза Зајсчарског округа тнмочког.) Илија Н. Дуцић, Стојан Стојановнћ, Цветко Јоваповпћ, Мнлан Благојевић, Сергије, Стеван и Чсдомнр Цачевић, Петко Ц. Ннколнћ, Гепча Петловић, Нетко Ваткоипћ, Илија Данковић, Пикола Стаменовић, Никола П. Ранћеловн*1, Петар Ранђеловић, Никола НајданоВић, Вучко Г. Стојановнћ, Цветко и Данило Дашић, Петко Ватовић, Јован Н. Јовановић, Тодор Јовановић, МаркоСтојановић, Марко Стенановић, Коста Коцовић, СтсванЛ.Стевановић.Цанко Првановић, Вељко ВаТРИ&, Петар Мирчић, -

врнло Г. Дишковић, Петко К. Јанчић, Никола Г. Петковић, Тодор Тодоровић и син, 'Борђе Л. 'Борђевић , Нача Рашковић , Никодије Л. Николић, Петар Лазар п Владимпр К. Лачковић, ЂорђеС. Антић Димитрије Миковић, Ми лош М Гајић, Ђура и Вучко Пајдановић, Јован Милановић, Петко Г. Петковић, Петар Марјановнћ, Гача Јовановић, Рајко Геровић, Јован Л Китић, Генча Н. Цанковић, Иетар К. Герић, Урош Г. Миловић, Јован Ц. Данковић, Ненад Ц. Нешић, Петко Петровић, Лало .Раковендовић, ЈотаНиколић, Илија Ц. Лиловић, Ј<јван Р. Јовановић, Цола Цачевић, ртарчерић, Стојан

Ј1. Станчевић, Никола Р. Пешић, Комен Г. Петковнћ, Јован п Сава Трајковић, Владимнр М. Миленковић, Стојан Јотовић. Јовап Петковић. Мптко Митовић, Илија Бољевић, Игњат Петковнћ, СтојанТошић, Ватко и Ран^ел Р. Јовановнћ, Тодор Николић Сава Јовановић, Апта Нешовић, Ватко и Нпкола Ватковпћ, Цола Т. Цоловић, Наста Гатовић, Стојан Стојковић, Нешко ПеровиЈ), ПеткоКитић, Стојко Петковпћ, Петар Рачић Веља и Анта Ваљевнћ, Алекса Г1. Илић, Мирча Р. Мирчић, Милош В- Вучковић, Вељко Петровић, Петар Ц, Панић .Б ^љаЦ. Петровић, . Цветко Д. Перовић, Андрија Андријевић, Стојан Ј. Цоловић, Гроздановић, Камен Л. Рајковић, Ђорђе Ристпћ, Голуб Гатр$и&, Лазар и Ницдд*

Цоловић, Цветко С. Ватковић, Јован Т. Пујевић, Петко Т Петковнћ, Јота Јотовић, Комен К. Каменовић, Петко Миљковнћ, ПетарВ. Стојановић, Ђор1)е Стојковић, ГенчаВ. Цоловпћ, Милешш К. Пацнћ, Андреја С. Драгановић, Рајко Ј. Николић. Јован Т. Јовановић, Цола Цатовић, Најдан Н. Најдановнћ, Милан С. Перовић, Цоца Ј. Бољевнћ, Иаца Каменовић, Владимир II . Валовић, Нача С. Баљевић , Стојко Ц. Стојковић, Каменко Генчић, Петко Генчић, Јован П. Николић, Миленко Петровић, Рајко М. Заљевић, Петко Вучковић, Владимир И. Омеровић, Јован В. Цаловић, Петар Калчић. Жввн су и иитају за с»оје у Трнавду (срвв зајеч., окр. тимоч.) Станкб &Ј, 8дравиввић, Живан М,

Берн. 30. марта. — Послачик Шо.јде^аа социјалистички во г ђа путује по ј-с-лој Немачкој Домпнантан положлј зам- проповедајући рат до краја лротив саЈ.^знчка. ка чпнио га је одлпчпом Шајдеман је рскао: осматрачницом Његопи »Опстанак Немачкс је у питању. зпдовп бнлн су моћнн да се борити до краја, да би се л^бегла по се одупру гранати најве- катастрофа«. Цолмћ, Алекса М. Цолнћ, зпћ, Пикола Мншнћ, Вла- Из Злота (окр. тпмочмч;: СаваМарковнћ. АдамМир- димир Марковнћ, Станко Илија с. Пастроњић, „. зан ковпћ, г Бор})в Јеремнћ, А- Стаиојевић, Милпсав Лу- Ј. Иоповнћ, Влајко Јив. лекса Ј. Николић, Ђор1,е кнћ. Јован М. Ж. Милојо- Плнјан, Паун М. Шћопу, Јанковић, Драгутин Мп- вп)>, Сава Лазара Марко- Наун 'Грајилуца, Јанко лић, Тоза баба-Жнванин, вића, Радпсав А. Илић, Рња, Јосиф Ј Марина, Станоје Љ. Сабојловнћ, Јеремнја М. Сганојловпћ, Илнја Жункера, Стојан Ј. Живаднн С. Станојловић, МнливојеВаснћ, МплијаЂ. С. Жункеја, Илнја Јов. Милпсав Станнсављевић, Јереми}., Јеремпја Ђ. Јере- Престовљановић, Јован М. Вељко Милана Станој- мнћ, Алекса М. Јеремнћ, Аврамовнћ.ИлијаИл.Пљеловнћа, рсз. капст. Стојмен Милета С. /Кивуловић и шић, Јовап Н. Л>упшић, Цветковић, рез. поручппк снн му, Мплнвоје Стојано- Иовак Јов. Михаиловић, ВладимирМилошевнћ,рсз; внћ, Станко — Цанко Ми- Јован II. Ј. Грамић, Јов. ипоруч. Милисав Недељ- лојевнћ и зет му, Милосав, п. Нкоњн, Петар Ј. Илијаи, ковић, жандарми: Илија Светозар Симоновић, Вла- г 1.>ока С. /"Кнвуловић, НаСтанојевић, Драгутин Јо- да — Мице Бокнному, вле Недељконпћ. Јоси(Ј) вановић, Најдан Милоше- ВладимирС.Павловнћ,Бо- Петрика, Јован Ст. Маривић, Сава С. Миленовић, госав Ж. БогМчић, Мнлнја на, Јоваи П. Анђелковић,

Лазар Петровић, Сава Цај-

Јанковић, Станоје С. Цај- Сава С. Симни .есковић

кић, наредник Милија Ве- кић, Милисав - Јерче - б рат Паун, Пикола М. Нилисављевић, п-нар. Милан Гојића, Милош Г . Милић, колесковић, ДимитрвЈе Н. С. Недељковић, Јеремија " а Р е Д- Лаза Р И " М а Р"»"°- Талић, Јован М. СиминоМ ^огојевић, Стеван Ма- внћ, МилијаИетровић, В 0Ј а виК , Нетар Ј. Бадановнћ, нојловић, Најдан С. Јовић, - Ј е » е Д а " ило Ј° С »Ф "• Миханловић. ПеМилан С. Радвјевић. Ми- " «>т ~ М- 1ајића, Божа хар Барах и &рат Јован, лош Ј. Анђелковнћ, Јеврем М. Мошића. Миленко М. Михаило Л. Бељчип, Паун М. Мишић, Љубомир Ј. Станисављевић. М. Урву»1 »А, 1 ЈКивуловић, Милутин Ла- Живи су илитају за своје: Грамић, Јанко П. Урсуло-