Правда, 20. 10. 1917., стр. 1

Број 250.

СОЛУН, ПЕТАК 20. ОКТОБРА 1917.

Година

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН 1ЈУТРУ. За »Правду« претплата износи месечно 3 Фр. Рукописи се не вра•ћају. Непла-ћена писма се не примају.

ШИШ • :

л

«®гГ !

Л

Огласи по погодби.

Штампприја и редчкција налазе се у грчкој штампарији И ос« до францускога ллста »Ендепапдана« а преко пута старс поште Врхоинс Командс.

БРОЈ 10 ЛЕПТА

ДДРЕСА: „ПРАВДА" СОЛУН

,Д ИРЕКТО Р МАН0ЈЛО М. СОКИЋ

АПНЕ38К: „1Л Ј1ЈЗТ1СЕ' - ЗД^ОШаЦЕ

БРОЈ 10 ЛЕПТА

УСПОРЕНА ОФАНЗИВА Париз (званично), 19. — Последње вести, које долазе из Риша казују, да је непријатељево напредовање успорено отпором италијанскихтрупа, које су напустиле Сочу и консолидују се па новој линији, коју је нзабрала главна команда. Све дозвољава да предвиђамо, да велики политички и војнички удар који покушавају Аустро-Немци неће имати очекиване резултате и да ће војска и народ италнјански остати недирнути према непријатељу. По вестима, које долазе из свију крајева полуострва, констатује се, да је дах патриотизма разагнао све опасности и неспокојства у земљи. Војници и ОФицири, који нису на Фронту траже да одмах отпутују да се боре са непријатељем. Има шеФова породице у годинама, који се уписују у добровољце. У Риму чиновници поште и телеграФа траже да буду замењени на својим местима, да би могли отпутовати на Фронт. Дате су свештенству инструкције, да се прокламују патриотске дужности које се данас намећу становништву. Католички социјалисти и Франмасони сагласили су се, да треба мислити само на највише интересе земље. Главни посланици социјалистичке групе су решили.дасеодржимир и хладнокрвност међу радннчком класом. Ако политички циљ Аустро-Немаца хоће да изазове моралну поколебаност у Италији, онда ће се догодити противно: морал се подиже.

X И Н Д Е Н Б У Р Г

Хинденбург је данас иајпопуларнија и најупгицајнија личност у немачкој царевини. Он јс и пре рата показисао сиособности и важио јс као јсдан од најјачих војничких глава. Прича се, да је на је .дном великом војничком маневру у ћемачкој тукао као противника Виљема и због тога је пао у немалост. Европски рат га јс избацио на велику висину. КариЈера немачког маршала који јс постао идол нсмачког народа и морални диктатор царевине, почсла је од онда, када је он управљао онерацијама и офанзивом у Пољској. Док се он занимао тим доста успелим операцијама на истоку

Европе, дотле су се Виљем и нсмачки прсстолонаследник трошили апсолутно узалудно на з а пад но м фронту код Енглсза и на Вердсну. И ти видни неусаеси царееи и престолонаследникови на д р у г о м фронту јако су припомогли гласу и популарности маршаловој на источном фронту. У психологији масе је да тражи објашњења и узрокс свакој ствари, па је тако било и са неуспесима немачког цара на западном фронту. И како маса нсће да тражн дубоко узроке, она је објашњење нсмачкчм поразима нашла у неспособности Кајзера и његовога сина, и да би народ нашао задовољења својој

суЈети, он је закључио, да Еемачка не би била тучена на заиаду, да је тамо командоеао Хинденбург. Отуда је уираео порасла његова слава. Званичној Немачкој је то и требало, и због тога је она и учинила све да народ упре очи у јсднога човека, да би овај лакше могао њим загосподарити и искоришћавати за намераеане плановс. Одмах су иочеле да се праее поиуларном маришлу бисте, статуе, да се издају илустрације, да би се потпуније и лакше искористила морална диктатура једнога човека. Једна од таквих мат[фсст ација према Хиндербургу јесте и прослављање њег о в е седамдесето годишњице које сс обавило пре дедесетину дана, и којом су приликом изговорсни толики псиприотски и одушсвљсни говори пред Хинденбурговом статуом у Берлину. У искори ш'ћаеању маришлове личности ишло се 1полико далеко, да су јексери за његову статуу продавани у корист ратнога зајма. Ако се се-ћају сви, Хиндснбург је приликом уписивања шестогаратнога зајма, чије је остеарење већ теже ишло него ранији, упутио немачком народу манифест и препоручиеао неодложнб уписивање, као битну патриотску дужност. Данас је Хинденбург последња нада народа; он командује целокупном војском, иипо је то пре било у Кајзе-

ровим рукама; он држи у сеојим рукама сву полипшку, унутрашњу и спољашту; он смењује и намешта канцеларе царевине. Онзаповеда изглаенога штаба скоро целом царевином. Али је Хинденбург имао и неприлика; онје на западпом фронту код Енглеза нагнан на једно срамно повлачење, за које швајцарски критичар п у ко вн и к Фејлср кажс, да би било генијалио, да је после повлачења наступио талас његове офанзиве, иипо је он и намеравао да оствари. Али овако, цео Хинденбургое план остао је без плода, управо иораз, што чиии част енглеској војсци, која је маршалову војску у стопу притискивала и задавала јој грдне губитке. Маришл Хинденбург је и иосле тога идол Немцима и ако је фасада некојих других способноапа, на пр. 'уенерала Лудендорфа. Он је типична фигура Германца, неизраћена, укалуиљена, који је примио на себе одговорност за толико проливену крв и који се никада нсће освестити. Он је пангерманиста душом и телом и само потпуни пораз ћемачке може одссћи од ње таквс тииове.

Од људи таквога кова заиретила је опасност целом свету и докле год њих буде било, из Бсрлина ће се звецкати сабљом. АМЕРИЧКИ КОИГРЕС Вашингтон. — Амерички Копгрес, који се састаје 22. ов. м., тражи'ће од владе, да одмах објави ратАустрији и Бугарској. КОНДЧАИ УСПЕХ Лондон, 19. — Значаји успеха, ииио их је задобио маршал Дуглас Хејг у Фландрији, потиуно су схваћеии у Сједињеним Државама. То је имало јакога моралнога упшцаја на војнике који се налазе на еојној обуци и на велику индустријску војску. »Морнинг Пост« пише: Немачка је војска савладана и енглеска офанзива у Фландрији најопаснија је појава по Пемцс. Немачке се линије могу држати још неко време, али се под паљбом енглсске артиљерије, најбоље на свету, ти положаји морају напустити дан пре или дан послс. Питање је само времена. Приближује се моменат, када -ће се кронпринц морати иоеући или положити оруокје«.

ИЗВЕШТАЈ РЕИИНГТОНА Лондон, 19. — Пуковник Репингтон налази се у Италији; он је присустеовао аустријској офанзиви на Јулијанским Алпима. Његое извештај »Тајмсу« гласи; Аустро-немачка је војска наиала наше савезнике Италијане са великим снагама. Италијанске су трупе дале отпор, али је ударац био такд снажан да су се оне морале повући и утврдити на другој линији. Непријатељ је покушао да продре у срце Италијс; он жели да се дочепа долине како би развио битку на отвореноме пољу. Али ће генералисим Кадорна — у то сам сигуран —онемогућити тај непријатељев план«.

ИОВИ НАПАДИ Лондон, 19.

бити изпршено. Друга и трсћа армија поНемачки вукле су се 13. ов. м.

1НШТИЧКИ ПРЕГЛЕД

коминике, фронт принца и заузелс линију ГарРупрехта: У току дана во- сенто—Удина —Палмајјсна је јака артиљеријска нова — Кормон — Церборба на фронту Диксми- ВИЊЗНО. да а тако исто је артиље- рија дејствовала веома јако изме:1 )1ј шуме Хутул и канала Ипр—Комин. Ватра У своме проучавању разје трајала целе но1ш а по- витка савремене Немачке, г. Л. Јшштанберже зидржава се, изме%у осталога, на питању немачке спољнс политике. И ако њсгово из, . . лагање обихвата дога1јаје престшж./<ига дуатџЈе ц т мам „ околини Бреза и Шмен де и .

стала јс нарочито \ака Јутрос. Фронт кронпринца: Од јуче ујутру француска и енглеска артиљерија без

Бреј Дама. Вечерњи коминике: После велике и дуготрајне артиљеријске припреме, Енглези сц предизели наиаде на сек•' ' Ј, , слооодном вољом тору Паишндела и успели да заузму то место. Енглези су тако1)е нападали на Геливел. На источној обали Мезс и код Шмен де Дама јака артиљеријска борба и даље траје.

НОВИ ФРСИТ

КРИЗА РЈШСКЕ ВЛАДЕ Рим (хитно), 19. — Минпстарска крнза и даље траје у Италији. Орлапдо није могао образовати нову владу. Краљ је поново позвао Сонпна, али је овај одбио да се прими састава владе. Политичка је ситуација критична, али су вести са Фронта успокојавајуће.

почетка рата, ипак јпсно се уви!)а постепено и стално припремање Немачке за велики светски сукоб. Царство засновано силом, а не саставних народа, морало се, према Бизмарку и војној странци, одржавати силом. После победе мНјунемачкога партикуларизма, после озбиљног отпора германизацији на истоку од Пољака, на северу у Шлезвингу и на западу у Алзас-Лорену, це— локупна Немачка била је Лондон, (званично) свесна да, поред унутриш19. — Италијански ко- њег моралног и материјалминике јавља: Услед нога јединства, постоје аустро-немачке офан- спољне опасности, несигурзиве, италијанскс су се но стање мејјународних одтрупс морале повући. носа. Оружани мир и приГлавни је напад био тајено непријатељство Неуперсн на наше лиипје мачке и Француске, иосле на Плезу и Толмину. уговора у Франкфурту, наНспријатсЛ) је пробио тсрали су Бизмарка да изфронт Соче 11. ов. м. рази потребу, да Пемачка Повлачењс италијан- треба до буде непрестано ских снага од Голмина на стражи и да чува »свој до мора морало јс суви барут и оиипри мач«.

ПОШТА ЗА СРБИЈУ

Недељко П. Лазић, војни инвалид, јавља својој матери Смиљани Пожега, да је са брагом Љубомиром здраво и добро; тако-ђе здраво су Добросав, Никола и Вецо, Ранко Никола, Остоја, Игњат, Јован, Рајко и Рпдивоје, Стеван, Дамњан, Драгутин Раде и Миљко, Бранисав, Драги-ћ и Обрад, Кирило и Стеван. Сви из села Узи1»а и моле своје фамилије,да имсе јаве. Јован Васић п. број XX, јавља Фотију Бојаџићу Дебар, да је са фамилијом здраво. Како је мајка.? Јев^енија Калушевића, село Рокци ср. мо

равички окр. чачански извештава син Милић, да је здрав и жив заједно са Луком и Рајком. Моли га да му се јави на п. бр. 999. ' Костадин -—Дина П. Станковић »Натин«, п. 111, јавл.а својој жени Кати у Лесковцу, врањски, да је жив и здрав. Моли заодговор на горњу адресу. Јован Д. Јеликић п. 315, извештава свога оца Димитрија, у село Ноћај-Мачва, да је са братом Ђорђем, Драјом Тривун, Стеван, Светозар и Драгић здраво. Моле да им се јаве фамилије. Душан Дуке Јовића и Тодор Т. Станковић

п. 414, извештава ју своје фамилије у Лесковцу, окр. врањски, да су живи и здрави и моле их да им се чепГ е јављају. Ђока је код Дине од 24. окт. 1916 г. Радомир Ђскић поднаредник мигр. одељ. 1 бат. п. 52, јавља својима у Неготии, Крајина, да је са шураком Владом здрав. Моли да се јаве. Владимир П. Голубовић, коњаник п. (јОЗ, извештава своју жену Раду у село Малчу ср. нишки, да јездравкао и његов брат Павле, и Пипиревка Михајло са Антанасијем. Исто тако здраво су: Крста Ј. Живковић, Тодор Јоцић, Радивоје М. Благојеви-ћ из Малче; моле за извештај од својих породица.

Живан Иванови-ћ митраљ. одељ. 1 батал>он п. 52, извсштава Чсдомира ИвановиНа уАлексинцу, да је са браћом Душаном и Милованом здрав и моли да му се јаве, пошто до данас од њих немају гласа. Петар Н. Иванковић болнич'ар п. 999, Моли Стојана Милнћа и брата трговцс из Београда, Балканска ул. да извссти његову мајкуЈерину у село Шиљаковац, ср. посавски окр. београдски, да је здраво са својим зетом Драгутином и пријатељем Миланом, пашеногом Чедомиром и шурацима Светозаром и Милијом, као и својим сељацима Миланом Поновићем и Живојином С. Маринковиђем. Милош Ракић митр.

одел. 1 батаљон пошта 52, јавља својој фамилији у Бољевцу, тимочки, да је са својим братом Дамњаном здраво и моли да му се јаве, пошто до сада ништа од њих нијс добио. Јован Ђорћевић из Зајечара, јавља својој сестри Софији удови Свст. Радошеви^а бив. машиниста, да јесбратом ^сром здрав. У исто време моли да му се јавс јесу ли сви живи и све их поздравља. Одговор на рефлектор. одел. бр. п. 222. Милан С. Пешић, делово-ђа општин. сада у срп. избеглич. логору, моли Милана СтојановиНа—калансуза, кафеџију из Соко-Бање Србија, да га известидали је жива његова жена Босиљка у селу Витошев-

цу ср. ражанском са пе- ф И рме Милан Јечмениторо њихове деце, и ц а и комп. из Београда. где сс сада налазс; мо- Драгутин Јовановић ли СтојановиНа да Бо- и Милија Маринковић, сиљки да 200динара, а п . 84, из Виташевца, изон је толико њемупра- вештавају породице у тио преко Соко-Бање. село Витошевац.ср.раж. Псшад. поруч. Тома окр. крушевач., да су Љ. Николић п. 4, из- здрави; извештај нису всштава Милана С. Мла- нпкако добили, те моле циг.а каф. у Рачи кра- да им се јавс како су. гујевачкој, да је он, син Алимпије Вулови-ћ, ЈоВан, синовац Воја и наред. п. 28, јавља Бозет Аритон здраво. Јова госаву Пеји-ћу у село је у школи у Францус- Дуб, ср, рачански окр. кој. Пита за њега и фа- ужички, да је здрав као милију. Стево и Ђока ВуловиМарку Ђор-ђсвићу с. ћи; Радомир, Недел>ко, Горњи Крчин, ср. тсм- Милан, Мла*ђан и Минићски окр. моравски: лоје; моледа им се јаДоставите нашој мајци ве њиховс породице. Николети, да смо живи Милија Милић редов и здрави и поздравља- 1 чете 2 бат. п. бр. 12, мо све наше на селу и извештава своју жену у Б ограду. Молимо за Мирославу Милић Беоодговор на п. 60. Ми- град, улица Мутаиова лу1 1н, Љубисав и Јевга бр. 18, да је здрав и Томић бивши путник зашто се не јави ника-