Правда, 10. 11. 1917., стр. 1

АДРЕСА: ПРАВДА" СОЛУН

број *>77.

13ДАЗМ свди« ддн ^ 1 ЈУТРГ. М »Правду« претпла„ пвноси месечно 3 фр.

Рукописи се не вра^лју. Непла-ћена писми џ. ве примају.

ГОВОР КЛЕМАНСОА •• • • Солун, 9. — Данашња француска безжична толсграфија је дала наставак говора г. Клемансоа у парламенту. Он гласи: у)Ии обзири према личностима, ни занстост страсти неке нас одвратити од нашс дцжности. И сувише погрешака у позадини таћено је француском крвљу на-фронту. Слабост би била саучесништво. Ми -кемо бити Сез слабости и без насиља. Сви окривљени би!\е цредати ратном суду. Војник у судници као вуник у борби. У колико више пацифистичкс хампањс, у толико више неџачких интрига. 1\е сме бити ни издаје ни покушаја издаје! Само рат и свс за рат! Наше војске не смеју бати измеку две ватре. Ми смо илатили наше слободе и сувише скуно, да би могли дозволчти да непријатсљ интригира и да искоришкује те интриге. Цензура 1\е се одржати зч дипломатске, војничке информациЈе и за све оно што може да поремети мир у зсмљи. Ипак 'ке се поштовати мишљење, и под личпом одгоеорношћу писца. Пресбиро ке давати извештаје и нииипа осим извештаја. Изван ооога правила, све друго је анархија. »Да би обелсжио карактер ове владс у оочм приликама није потребно да говорим вшие. Ми идемо заједно са вама остварењима која се намеку као потреба. Ми смо под вашом контролом. Питање поверења . је увек иред вама. Моракемо завести ограничење за исхрану, као што су то учиниле Енглеска, Италија, Амсрика. Тражимо од сваког грађанчна да узме учсшка у заједнпчкој одбрани, да сваки даје више него шихо узима. Војска мора да покаже самоодрицање; позадина пшко'ке. Ако нам гласање после овс седнице буде повољно, ми очекујемо потврду потпуним уепехом зајма, највише потврде поверења које Француска дугује себи. Кад се тражи победа, потребна је после помоки у крви, помок у новцу, који обсзбекује победу.« После одржаног говора, влада је добила поверење са 418 противу 05. -Влада је дочекана одушевљено. Присусгвовали су савезнички посланиЦи. ИЗЈАВА НОВЕ ВЛАДЕ

ћова француска влада век је изишла прсд парламенат и сенат и дала декларацију о својој политици. Као што смо јуче јавили Клемансо је прочитао <5с-

кларациЈу иарламенту, а министар правде ћел у Сенату. Изјава нове француске владс је бриљантна манифестација узвишене воље и снажне

енергије француске нације, да се трогодтињи рат настави у свој иотпуиости и да се до -1јс до победе ради правде. Цивилизованом свету треба правда и Француска хо1\е победу, да би правда владала. Фр а н цуска владатражи од народних представника, да всрују сами себи, да имају поверења у свој рад и да тим . посведоче своју веру према влади. Традиција је француског народа, да ствара у пуној всри за добоо и напредак човечанства и данашњи рат, велш<и и страишн, изискујс ту веру. Цсла Француска је данас војник, који посвекујс све у славу своје Отаџбине, све за апотеозу победнич кбга права. Француски народ има једну једииу дужност, да остане са во/ником, да поред њега ради, пати, да се бори заЈедно са њимс. Тордост Француза захтева, да буде Француз, који уједињује дужности фронта и позадине. Француски народ не'ке модерни импсријализам; против њега се бори и ствара му препреку, да се никада не појави. Вечна солидарност мску народима мора постојати — то је крајњи циљ овога рата Француска је увек била чврста у својим идеалима и увек је патила за добро човечанства. Она је била колевка слободс и братства мску Иародима. Њс .на борба значи с.ло-

боду свима, отварање нове капије живота. Француска снага је увек била стална у тој борби и данас стоји на највишем степену. 1и идеали су покретачка снага француском народу, они су храна његовом истрајном раду у борби. Нови француски кабинет изашао је Пред иародне представнике са једном декларацијом. у којој се најодлучније одрекује правац францускс ратне политикс, која значи најпотпуније вођење рата. Та декларација нове владе носи карактер прокламације француској нацији, да уложи све за потпуни рад. Пови кабинет кс несумњиво бити ие само поздрављен општим аплаузом целе француске нације, век -ће бити и подржаван у томе послу. ћова влада уоииииава све своје војиополитичкс пословЈе, врши снажно груписање свих елемената, и сваки онај који буде дисиармонирао мора бити склоњеп, да отити рад не би трпео. Због тога нова влада има у свомс плану и сређивање унутрашњих прилика јсдним гестом, који на мах пречишћава све односе и правилни ток народних ствари упу■кује путем, којим треба да иде и којим је ишао. Можс се очекивати, да 'ке сарадња бити прсдана и отита и у то :ксмо се уверити, када будсмо дознали за дискусију о владиној политици.

ПР0ПА0 ПЛАИ Амспмрдам, 9. — Немци су веровали да ће моћи задати одлучан удар на италијанскоме Фронту. Због тога су најбоље аустро-немачке трупе упућиване на ту. страну. »Франкфуртер Ца.јтунг« писао је: »Кад Италија буде војнички потучена, Споразум ће бити приморан да тразки мир од нас.« Међутим, сада су Неакци увидели, да им тај план не може поћп за руком: они више пису у стању да пробију италијански Фронт. Сами немачки и аустријски ратни дописници — »Берлннер Тагеблата«, »Нове Сл. Пресе«, »Цајта« — шал >у извештаје с италијанскога Фронта у којима јављају. да су већ престале велике ратпе операције и да се сада водћ само локалне борбе. 'Због тога се тврди, да су Немци већ почели да пребацују евоје трупе из Италије на Француски и палестински Фронт, пошто предвиђају велику опасностза себе на тим Фронтови^ма.

ПРЕГЈЈЕД ОПЕРАЦИЈА Енглези су на западу предузели изненадну офанзиву између Сен—Кантена и Скарпе. Напади су извршени без претходне артиљеиијске припреме. Тенкови су порушили немачка утмрђења и трупе галске, прскеи шкотске заузеле су све немачке положаје за пет миља у дубину. Заробљено је више од осам хиљада Немаца са 180 офици.ра и неколико десетина топова. ГТоложаји, које су Енглези заузели: то су обе линије Хинденбурга, Бонави, шуму Лаго, Вокери, Рибекур, шуму Кује, Пескијер, Авринкур, канал Маснијер, шума Њеви, Маркен, пут КамбрејБапом, Лекури Билекур. На италијанском фронту непријатељ је нападао три пута на брда Пертику Грапу, али без успеха. % . НЕМАЧНО ПРИЗКАЊЕ Лондон, 9. — Не.шчки комииик е јавља: Артиљеријска борба била је јуче врло јака у Фландраја од ии/ме Хутцл до Зандвцрда. То је трајало целе ноГш. Непријатељ је. снажно са разорнам зрнима пи;као наше положаје од Пелкааеле а

Пешандела. Вечсрхт команаке: Јака артиљеријска борба код Пелкаиеле и Пешаиделе. У прсделу између путева, који воде од Бапома и Перона до Намбреја, Енглези <у напали са јаким снагама и успели да добију терена. Сремамо се. дапредузмемо контра мере. ПШТИЧН9 ПРЕГЛЕД Пре неколико дана ариказали смо у једном чланку како шшгерманисти тврдоглаво настављају своју политикц. Повод је био иоследња говор адмирала Тирпица у Манхену, у коме је он изјавио у име своје странкс, да Немачка мора добити Белгију и освојене тсриторије, аа уз то и рагпну оиипету, На тај говор адмирала Тираица одговорио је одмах у »Минхенср Најестс Пахрихтену« ирофесор универзшнета у Минхену Ферстер. Прекјуче смо саоаштили укратко његов чланак. Ои је.. усаеишо оборио иангерманистачку иолитаку и хтео је да покаже више увиђавносиш, иего други. Професор ФерСтер у томе чланку иледара за аолитику измирења са свима нацијима. Зсиито ? Зато, шшо је немачки народ усиео да се за дое три године аосвађа са целим свстом и да цсо свет раздражи аро-

тив себе. То је наравно била веаиаина и ниу вештину ими]у само они, којисугрубо васнитани, који су освајачког духа и који су нечовсчни. Као што се види, требало јс да ироЦј три годинс рата, да се цео саеах дагне против Немачкс, иа да у Псмачкој иочну уви^ати,^ да је цсо свет аротив н>их. ПроЈ;тијс речсно, трсбало јс Пемцу оиииљиво аоказати, да се а на другој стра■■ ни може створииш сила и да није он »рд Пога одрсђси да влада«. Зависи све од л>уди и кад се аоинаена удруже и иој-,у у потсру т разбојником, тај мора баша и ухваћен. Тако и арофесор Ферсшер увијја, да су Немца сада аред опасношћу, да им цео свет затвори и срце и арата — иа се аита: шта Не нама туђе земж? Пашање сасвим задоцнило. Зашто се Ферслпср нијс уаиашо тако 19П године? Профсхор наставла ра лагањс — наравно сада сосаим мирније, хладније, са резонима. бсз мсгаломаиије — и всли, да немачка бог\(ство датира од всза са Енглсском а Америком и да су те две земље нодигле Немачку. Уиитао Се професор: _ ко~ може натерапш сает у Каиру. или Манче- . сру, или у Њујорку, да узи- ■ ма чараие и.: Шемница? Нико. '1о сс ноетигло посрс.ством Еиглеске и Америке. _ Кад се човск урсгзуми, ои' да тако ишие. Профссора Ферстрра би требало мало ириказати. Он је. пријател> цара Карла. Често јс био у Вечу и држао предавања о миру. Он је од цара Карла ангажован. да у Нсмачкој нропагира 'за мар. Он у томе усисва: он /<: и у Бечу створио Лигу полиитчара. за мир. Он је. био и у Нлвајцарској и сад се отворено бори иротиву пангерманиста. Њему сс можс уиутити замсрка, једна, и оправдаиа. Он иита Нс.^Гце: шта Не^ н.ч, 1пу1)г територије? Зашто ол не иита цар(1

ПОШТА ЗА СРБИЈУ

Јован К. МитиЧ п. XX, извештава свога оца Косту кафеџију у Нишу, да су живи и здрави: Света, Драгољуб, Александар, зет Коста, Драгољуб, Александар, Милан Ран-ђелови*, ДрагутингЦветко и Лазар. Моле за извештај; умрли су Тодор Николић, Илија Л. Николић. Стојан В. Ђор^евић, 4. чет. 3. 6. п. 4, јавља својој сестри Персиди, дајеса течомПроком Близначким жив и моли да му се јави. Урош П. Стошић жељезничар п. 999, извештава свога оца Пејка Стоши-ћа у селу Рипиноу. ср. пољаначки окр.

врањски, да је здрав као и Александар Динић, Јанко, Лука и Стојадин Пешш и, Лука и Љуба Ђ. Стоши* и, Наста Пашић, Рајко МаринковиИ, ЗафириНикола Митрови1 )И, Станисавл>евић. Коста Нанчиђ, бив. председник оп. у Ресну моли Ћорђа Татарчевића трг. у Ресну срез преспански окр.битољски, да га извести за х жену Зорку, децу, Ристу Милицу, Милеву и сестру Антину. Да му пишу на адресу: Битољ, улица Доситијевабр.37: Василије М. Атанацкови^ 1. бриг. п. 504, моли Таска Узунови -ћа трт\ у Нишу, да изве-

сти његовог оца Николу, у селу Дражевцу.да је здрав са шураком Светозаром,Живоином, Снетиславом и Вељком. Моли оца, да га извести о здрављу свију укућана, јер до данас немам никакво^г извсштаја. Милан С. М итј)ови Н, артиљ. п. 603, извештава свога оца Стојана у Лебану ср. јабланичког окр. врањског, да су здрави Светозар и Ставра, зет Васиљко и Будимир Жики^. Моле да им се јаве. Живан К. Срећкови^ 4. чет. 1. бат. а. 44 извештава породицу у селу Шумама,у срезу лепеничком у окр. крагујевачком, да је са бра■ћом Радосавом, Мијаилом и Животом здрав као и бет Драгољуб, и

Шурак Благоје. Молеза што скорији извештај, да ли је Лепосава примила новац, што јој је Драгољуб послао трипута. Извсштавају својепо])однце, да су добро: Гаврило Карик и Љубомир Коци^) нз Ниша, Владислав Лазовић из Жуње, гружански, крагујевачки и Радован Станимировић из Лепчинце, пчинјСки , врањски. Сви су болничари п. 999. Артиљеријски мајор Чедомир К. Јовановић пошта орој 216, јавља својој мајци г--ђи Аници К. Јованови ћ удопи у Зајечару. да је добро и да јој редовно шаље новац. Моли је, да. га извести о свом здрављу и да ли послати иовац уреднс? шаље.

Величко Крстић поднаредник артиљер. пошта број 216, јавља оцу Драгићу Петровићу — јКрстићу у селу Баставу Крупањ, да је доб])о са зетом Совром, и шураком Доб])осавом. Моли га да му се јави јер од њега нема још нишга. Никола Страиновић, редов артиљср. пошта број 216, јавља оцу Пауну у селу Пловна Брза Паланка, да је са братом Петром Сиди»ем добро и моли да се јаве, јер од њих до данас није добио извештај. Милорад Милојковић редов артиљер. пошта број 216, јавља оцу Миловану у селу Пруговцу Алексинац, да је добро са братом НОМ И кумом гаитЈ«-

лом и- моли да му се јаве, јс[) од н>их нсма још ништа. /7рокопије М. Николић редов артиљерац пошта број 216, јавл>а оцу Ма|)инку V селу Ровнаји Крупањ, да је со братом Цветком, Радојком, Драјом доб|)о јг моли да му се јавс. Чедомир Цветкови!;, каплар артиљер.- п. бр. 216, јавља ма јци Милеви у селу%Бољевцу Крупањ, да је добро-са б])атом Владисавом и моли да му се јаве што пре. Рез. пешад. поручник Никола ХајдукСтапковић, извештава своју породицу у Алексинцу, да је здраво са бра) ом Исидором, Светозаром, ВладзтоХ1 и Гутетом. Моли да му се Јаве на адресу ми-

траљеско оделсње 3 батал»он п. 56. Радоица Шуњеварић пошта број 16, моли суд општине негбиске у срезу златиборском, округу ужичком, да извести фамилије да су живи и здраво: Радоица, Милап, Милинко и Чеслав Ш\'њеварићи, Раденко, Михаило. Милипко, Момир и Ћока БогиКевићи; Чедомир н Драгомир. Мандићи; Јовиша и Анћелко Ви| овићи; Радош и <Радомир Симуновићи; Милутин- Малешевип, Лука, Раде и ч Драгомир Или+.и; Ми1исав Поповић. Они ништа до данас нису сазнали о својима. зато моле за што скорији извештај. Умољава се, СпИра Коцић, зваци (Гугуче) кафеџ. у Лесковцу окр.

АОПЕ53Е : „1.А ЈЏ8Т1СЕ' бА10Мт!;Е

СОЛУН, ПЕТАК 10. НОВЕМБ1М 1917.

ВРОЈ 10 ЛЕПТА

Година

Огласи по погодби

БРОЈ 10 ЛЕПТА

Д И Р Е К Т 0 Р ЛАНОЈЛО М. С0НМ"К

Штампарија и рсдакција иалпзе сс у грчкој штампприји »Фос* до (Ј|раниуско» - а листа »ЈОпдеппндана« а преко пута старе поште В|>хопис Ко.маидо.