Правда

ПОЦЈТЛРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

ЦЕНА I ЛИНАР

тт^т

БРОЈ 345

Огласи се примаЈу у админиораии н: ВлаЈко. ићева 8. Чековнн рачун код Иоштанске Штстиониие бр. 53.2'.>0 тр'РФОН АДМИНИ СТРАЦЦЈЕ 81.

БРОГРАД, СУБОТА, 20. ДЕЦЕМБАР 1930. ГОДИНЕ

Уредништво: Влајковићева 8. Месечиа пр тплзта *з нашу земљу 25 лин., зз инострзнство 50 лин. ТЕЛкФОНИ РЕДАК11ИЈЕ: 44.38 11-13, 16 02 Рукописи се не враћају.

Г0ЛИНА XXVI

СРБИЈА У ЈУГОСЛДВИЈИ

Али ове надчовечанспе жртве, она велика самопрегорења Србије нису довол> но опажена и цењена од свих у овој нашој новој заједниии. Бнло је људи, бнло је политичара, који су у оном теш* ком периоду од првих десет година, лу ном искушења за нову државу и младу Југославију хтели да помраче светло и велико име Србије. У својој беаумности називали су Србију хегемонистичком и страховали од србијанске хегемоније У место да раде на народном јединству, они су почели грађане да деле на Срби јание и Пр«.чане. Нашн спољни непријатељи знали су врло добро шта знлчи Србија у Југославији, знали су да је она срж државе, да је у њој свест државне и народне целине јако развијена. Знали су исто тако да је престиж Србије у Југославији врло велики, да дух Србије леб ди над целом државом. Јер заиста нн у једном крају наше отаџбине није била свест о држави, о управљању зсмљом и служењу народној и државној идеји тако развијена као Што је била код народа у Србији. И рачун је био тачан. ^ко се Србија, која зна шта је своја држава и како треба жртвовати за државу, ако се Србија, која је стожр Југославије. оцрнн и омаловажи, ако се одвоји од осталих крајева, онда је сз Југославијом свршено. Зато су непријатељи народ ног и државног јединства, непријатељи Југославије добро срачунали, када су по ч лн оптуживати Србију за хегемонију, рада су Југословене почели делити на СрЛијанце ^ Пречане, аа ствараЛ^ два фронта: Србијански и ПречЗнски. И ко зиа Колико би се тако завадио овај наш нзрпд, колико би се неправедно оптуживала и клв:тала Србија, да није дошао шести Јануар 1929. године, да није Његово Величанство Краљ А^ександар Мудри Законодавац узео власт у своје руке и тако преа?<ао рад на заваћању народа

САВЕТОВАЊА БУГАРСКОГ КРАЉА

Тешке унутрашње прилике у Бугаоској

— Г. МАЛИНОВ ПРЕТСЕДИК ВЛАЛЕ У БУГАРСКОЈ? —

СОФИЈА, 11. (Изв „Правди"). Бугарскн краљ Бсрис веома је забринут безизлазнн.м и рђавн.м положајем V ксме се иала. пп'и"» «— т мчарг на

ству, јер је Југославија наша заједничка отаџбнна. Мала Србида створила је V своје време слободну Југославију, ј:р је у њој љубав према општој заједници према Краљу и Отаџбини била јако раз вијена. Слободна Југослави.ја постаће ( зи Бугар! моНна и угледна држава, биће економски јака и напредна, културна и просвећена. биће Царевина Југославија. ако у њој Срби, Хрвати и Словенци буду се осећали као један јединствен народ а југословенство буду сматрали својим скуп иим народним и заједничким и.меном. В:лика је и светла била V нашој прошлости, у стварању Југославије Србија. Њене су жртве за опште добро свију нас неизмерне, заслуге неоцењиве Писац ових р;дака био је један од оних Пречана. који је као добровољац био у светском рату, који је видео надчовечанске напоре Србије и после рата неко време жив;«о у Србији, упознао доброту и илеменитост њенога народа. нашега народа, па пишући овај чланак, хоће да упали саветовање. не бк ли њиховом свећииу за покој душе и у знак призна-11" ио и " а ^ а0 из - 1аза " 3 рћавих "Р нлика - Оиомад ј у јпо к |рпоп<а Ј е краљ Бср ИС примио земљоралничког ЛИПорЈ •М И поштовања СВНХ ОНИХ Сриијанаиз г . К Томом и воћу занатлиЈа г. Цеиа Таба«..ва, > Јима Је 6ило „ око , 0 „ олиш|јских агената. оКО|И падоше за слободу ЈугославиЈе. И коЈи су му срло живо истакли исчогућно стање крнвљеии су бурио протестовали и иаправили ТН. дрзги читаоче. Олај ПОШТУ И СКИНИ у 3 мл>н Г Томов Је саветовао краљу ла ие^зо | у судској лворани такав сканлал ла је суђење чап\' прет В=тиким и гвети« «« »»» Гп I став 1 "° у ? лопи " в ' ,асти дан|шн "У влал > » ла морало битн прекинуто и судииш силом ис•ЈД1П ирсл нсликим и светим им НОМ ^р ј ндуће изборе спроведе Једна коалиииона влада. | „ Р а Жњена бије, реци јој слава и хвала, па знај да > ка челу са г. Ал. Малинсвом. I * . је стоботна и В л тика Југослаки|"л гтнопр- Табаков је уверио краља па је нарол нз-1 Приликом одвоћења окривљених из дворане, ; 1Ц 3 Л В ^ 1ИКа Ј У гослави Ј а створе | 6(|о данашњу управу. истичући аа се »ацдарми су се морали гушати са њима, ранивиа МНОГООРОЈНИМ жртвама мале СроиЈе. влагт треГа псведитк рукама здравих демо- и1И "Р" том Ј елног окривљеног у главу. После Панчево, 1930. године. I краиких сила. ! тога сУ*ен»е Ј* настављено у отсуству окривКраљ Борис. слушајући забринуто речи г во- л>ених, алн су свелоии којн прнпадају комунијих саветника. изјавио је ла потпуно схвата стичкој органнзааији одбили да свелоче, изарћав положај лржаве и да већ тражи исхта. | звавШи нов неред.

Краљ Борис

помоћи олак-

АМНЕСТИЈАУ БУГАРСКОЈ СОФИЈА. 19. — (Изв. „Правдк"). — У софпСК8М политичким круговима већ се врло мнг.го говсри о новој политичкој амнестији којз се спрема у БугарскоЈ. Ова амнестиЈа треба аа сбухвати све политичке кривие а нароч>'то емигронте, коЈи се налазе у нашој земљк. као г. г. НелеЋна Атанасова н Хр. Стојанова. До краја сесије Собрања овај закон о амнестији треба да буде изгласап. Комунистичне демонстрацкје пред судом у Софијн СОФИЈА, 19. — Недавно Је отпочео пропес пред софијским окружним судом протнв 17 комсомолаиа. Јучерашње и данашње заседање узело је карактер комунистичких демонстрацнја против суда и режима у Бугарској. Јуче Је суд био приморан да одстрани гројииу окривљених, јер нису хтели да даду изјаве пред „фашистнчким судом". Сва тројииа кажњенн су затвором у посебнн.м ћелнЈама. после чега је Фочитан њихов исказ пред полииијом. Данас опет при прозивању сведока, међу ко-

Крста Марић, судија.

ГТобуна у Шпанијн — Један нталианскн лнст лнше*ла иза побуиа у Шпанн.ги стоЈн ФртГнцуска. —

Јуче Јк , јсводсм тога примио краљ Борис н На захгев државног тужиоца 14 сведока од| потп|И:ТС«.Л-ника Собрзња, а такође ц г. Л»ап-: ла.ч су осуће.ни на ло 20 Ј.тна ј?>твор» «

чева претседника владе.

одведени у софијскн централни затвор. (А.А.).

ЈОШ ЈЕДАН ГОВОР Г. МУСОЛИНИА

према мишљењу Француске, сваки војнички спо разум нзмеђу ШпаниЈе и Италије и у овом слу. чаЈу, Фракцуска не би требала ла се боЈи ла би се на нтали^нскнм острзима створила јед.

14,,,. „ • , ■ .»уолкке у шпанн; Нико више није жртвовао за Југосла ранциЈу у случају рзта измећу Француске н ИБИЈу Од Сроије; иико није више дао ЖИ- талиЈе Једна шпанска република искључита би. рота и снаге ЈугославиЈИ од Србије. Све што је имала, све што Ј *е могла жргвовати и дати Југославији, све је то Србија учииила. И нико није бол>е схватио и разумео ЈугославиЈ"у од Србије! Десет година ми смо причали о народном и државном јединсгву. десет година ми смо уверавали странце, Европу и цео свет, да смо једно, наша држава није имала једног јединственог нмена Да би страниима јасније било да смо један народ и једна држава, требало Ј *е да имамо и једно име, да нам се држави нлзов? Југославијом. Србија је то дзбро рззумела и Југославију је радо прихвати лл и срдачно поздравила Србији је јасно било. да као што постоји, напредује и цвета Велика Британија, састав .Ђена од Енпеске, Шкотске и Ирске, настање нз Енглезима, Шкотима и Ирцима, гако исто нека буде, нека расте, цвета и нагтрсдује слободна Југославија, настањена Србима, Хрвати.ма и Словенцима, л>удима трију племена, али једнога југосло вепскога народа. И када Швајиарпима то што су по пореклу и осећају Немци, Французи н И галнјани пречи да буду и добри Шиај царци, не сме ни нама Српство, Хрватство и Словенство сметати да будемо Југословени Када Ј *е Србија жртвовала сгбе и сво)е име и унела све то у Југослави.ју. шта онда оста је нама другима. Пре чанима, него да се угледамо у светао и велики пример Србије, да пођемо њеним стопама и да и ми наше скромне локал-

РИМ, 19. — (Б. изв. „Правдн"). — Мадридскп ' коресподент лнста „Стампа" лоноси јелан чла нак о догађајнма у Шпаннји у коме се тврдн Ј да иза шпанске револуиије стоји Француска. Лист тврди да Је револуционарски покрет у Шпанији не само вођен из Француске, негп је I и потпомсгнут француским новцем, а Францу. ! ™ г Р , е ' — АЛУЗИЈЕ НА ФРАНЦУСКУ ЛА ЧА.1ВИШЕ ГОВОРИ О МИРУ, ИАКО СЕ У ЊО' ЧАЈВИШЕ СПРЕМА РАТ. — Г. МУСОЛИНИ, Н*ЈЗА Д, ВИДИ ЛЕКА ПРИВРЕДНОЈ КРИЗИ САМО У ШТЕ 1ЊИ. _

Г. Шш«« шичј и ш кчију ннје иош ® хмоф > (всша шишрр? и м Ишр|ј коро § к наогужгн

РИМ, 19. децембра. — ИталиЈански Пресбиро I Јавл»а: На јучерашњој седници сената Бођена је дис

ствар врло озбиљне природе коЈа изискује сву лажњу италијанске влаје н која намеће Итали аннма а мећу њн.ма сенаторима и посланицима

« • ' , 11 ј |**|сиашшиј ч.сдппцп I а јч. мп. па помор~ка база за спречавање иретања група К уснЈа о наирту закона о смањешу пллта Ја * ,е т ' 1а ' , ' е Једнако све нове и нсве итлатке. нзмеђу Француске и Африке. ј ,„'авки< чиксв' нка као и о смањењу алмики- Кол ових Р ечи '■ Мусолиан је био бурио по•<АКО ДА СЕ ШПАНИЈА СПАСЕ ОД ПОБУНА ■ стративиих н оста.пих аржавннх јавних нзда. ПАРИЗ, 19. — (Б. изв. „Правди"). — „Л«

така.

Журнал" доноси ову интересантну вест из Ма. дрида: Недавно Је одржана Једна таЈна седница шпан ских гранда на којој су присуствокалн заступ. ници племства, граћанства. индустрије, тргови. не на велико и књижевности. На г.вој ссдпиии Је распрзпљано питзње коЈим би се срстствима требало борити против револумионзрног покре та, који се непрестано по'ављуЈе Сталан немир V Шпанији угрожавз соииЈалну и прнвредну сн туацију ових класа нзрода а једна успешна ре. Болуии»а бн значила. не само републику, него и аиархи.Ју са совјетским гежимом На овоЈ скупштнни Је израћен Јелан олан бор. бе против револуиионарних тенленциЈа, коЈи је одобреч ол свих при^утних, али чија се садр. жина Још лржи у тајности. ГЕНЕРАЛНИ ШТРАЈК ПРЕСТАЈЕ МА2ЈРИД, 19. — (Б. изв „Пр^вди"). — ШтраЈ качки покрет који Је после неуспелих воЈннч. ких угтанака узео махз сзлз почиње да престз

Г. Мусолини

Прнлнком ове дискусиЈе, претседннк в-таде г. Мусолини одржао Је говор коЈи Је употребио на Је Према званичном саооштењу, завршеи Је . то да испита ситуаииЈу у Италнји и у цезом броЈа оних који из ње излазе. С лруге ст.чзне, генерзлнн штоа.»к у варошима Ла Коруна. Сан «-вет>. како би на таЈ на»ин објаснио разлоге фашистичкт влала. ко'а немт ла се брнн е Себастн1ан, Са-:тзндеру н Саламанкн. Велнкн | ва коЈе се позива економна полнтика италиЈан- | разкнм изборима, изгалила Је поограм ралова

гдрављен. У току прошлога лета, наставио Је г. Мусолини. ми смо скоро завгшили рал на банз арском озлрављењу. Ол 1919. године разни фингнеиЈски зазоди упропастили су Једну мили Јарлу лира радног нарола. Влала Је спзсла многе од ових ззвола помоћу уобичајених оперзииЈз и помоћу ликвидзцноног ззвода коЈи би се могао нззвзти бзнкзрском болнниом и ко ји, уместо лз ззврши своЈ рзл 31. овог месеца, мораће да буде отворен Још за известан број годинз. Сада Је пропес оздрављењз скоро завршен. Затим г. Мусолини изЈављуЈе да Је 13. авгу ста ове године депешом јавно префектима сеоерпих провинцн>а, као н префектима и провин цн,'а у средњоЈ Италији, лз дз1у што Је могуће рише путних испрзвз зз инострзнство, изу?ев за Сјелнњене Америчке Држгве н РусиЈу. То ппзк ке значи ла је емиграционз влалинт полити:гз била промењеиа. али -многи су у ИталиЈв веровали да невоља постоји Једнно у ИталиЈи. Сада су многи потпуно излечени ол тога н ве!.и је броЈ оних коЈи се враћаЈу V Италију од С

броЈ комуниста Је ухапшен.

ПОЛИТИКА АУСТРИЈЕ Изјаве г. Шобера

БЕЧ, 19. деиембра. — Данзс по подне при- , мио Је виие-каниелар и министар иностраних послова аустриЈске републике г. др. Шобер но винаре, представнике домзће н стрзне штзмпе. После поздрзва са присутнима, г. др. Шобер - , . .... не и покрајинске прошлости СВИЈемо м ;нзјавио је аа он остаје онај стари који Је био ; даие На америчким _«ер?ам а »ар твје од гред. м.мао размислити да лн 6и требало нзЈршити до 30. септембра.

ске владе као и ииљеве коЈе ова политика же- ! у коЈима )е било запослено 424 000 ралника. ли ла постигне КраЈем лета 1929. гзлине, иаста I Што се тиче дефииита од 900 милиона, г. Мувно је г. Мусолини, економска ситуацнЈа у И- солини из'авио 'е ла Је немогуће завестп нгве талиЈи мсгла се сматрати задовољавајућом. Би. 1 порезе или поЕећати порезе коЈи ппстоје Поле. ли смо, може се рећн. пгел самим циљем кзл ски терети су доста великн у Итали^и. Голине Је изненада. 24. октобра 1929. годиче, избчла 1913.—1914. прнходи непосрелннх псреза изкоу Америии криза која Је ? ако изнен°лила нас силн су 560 милиона златних лира, док су исти свамо у стгром свету. Јер су намз рзниЈе стал- ' порези у 1929.—1930 дали приход од 3 милнјзр. но говгрили ла Је Амернка на »наппепни.'а зем- ! ди и 192 милиона. Пословне таксе лале су л,а чиЈе благостање ни'е знало за границе и 1913.—1914 године приход од 338 милисна, а где су сви љули били богзти. Мећутим, у да- 1029.—1930, године 3 мнлијарде и 168 милиона. том тоенутку ова Је земља имзлз многе цгне Гу г. Мусолини изјављ>Је да би, према томс,

унесемо у велико и јединствено име Ју- и гпглдви1> « Ја се нисам променио. наставио Је г. др.

ности губиле су по 50 проценат« I ности.

своЈих вред- ревизију чнновничких плага.

| Државнн личнн расхоли нзносе 7,705 078.523 гославије. I ш^ерГнити^у^своЈим^'погледииГнити 'у своЈии Та коиза )ош ни'е поошла Прнн пани про. лире, а тоЈ суми ваља аодати Још Југословенство није Против Српства намерзма. Желео бих ла помирљнву линиЈу у тужилн су ла се пп-звља1у И 'а са л бо-им лирз з.1 пензиЈе, то Јест соега 9.122 07б.о23 лире. Хрватства И Словенства. Југословерство воћству аустриЈске спољне политике задржим болом. лолао 1е г Мусолини когстзту'ем пву Према томе, расхсле ове вр.те треоало Ои сма1г гинтеад и Гппгтпа и УпЈптгтв-. м И лаље, јер знал1 да тиме наЈбоље служим сво- -ињенипу и ви лачо разчмете отчула та! бол. њнсати. Лржавни чиновннии имаЈу пр.и дз под ј СИНТ за И СрПСТВа И Хрзатства И Сло ( . 0 . земл>и «« I По^ев од тога ланп. нашс могеплопстго по г т?- несу жртве за државну админисграиију. Смањн веиства. Српство, Хрватство И Словен- Минигта п г ло Шобео апеловао 1е сеи тога 10 је за нас воло тетп*о. Отмт оч кр.г»а про. вање плата лржавннх чиновника у толнчо је по СТВО је племенско ОбележЈе. а Југосло- н на штзмпу да и она такоће ззлржи праву ли- I 'плогглнтиње буџетгке голи-е по-а-лн су се требнкЈе што не постоЈе други лелови буџета кснство је наролно. лржавно и опште. "иЈу објсктивн, крити«. Из1а.но' |. « нарочи- умора. П.иро^о .. «, , и -мн ^."иа жГра них п"н 1,.1 г .. л \7 ту вашнпп полаже нз то да стално буде у кон ђупет поии-ло 'отп в л ћег умора так^ "п ппми-лити на с> зњив ње рзтних пензи.та ко.ге Све оно што не може да нађе Хрват у ^" ^ претставниинма штампе н ла их оба- с^ашњи легћипнт износи ол прилнке око 900 ичноги 1 200 000 000 лира. али т 0 Је луг приз-аСрпству Н срби У Хрватству И Словен- вештава о сво!оЈ активности, пошто ће се на чилиоча. То не пое-тста-* а ни-а-ту т-"--т ?а ња ко'н ми дугуЈемо р т нм ју>апнма. А зар ству, наћнће све тројииа У Југословен- 1 таЈ начнн најбоље избећи нетачности. (А.А.). | нталиЈански народ, али 1е ипак по среди Једна . се може помишљати на смањивање зојннх изда