Правда, 11. 06. 1933., стр. 1

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

ЦЕНА 1 ДИНАР

БРОЈ 10.271

Огласв се причају у адмннистрацији ВлаЈковићева 8. Чековин рачун код Пошганске ЦЈгеанониие бр. 53.220. ТЕЛЕФОН АДМИНИСТРАЦИЈЕ 25.551.

БЕОГРАД, НЕДЕЉА, 11 ЈУН 1933 ГОД.

Уредништво: Влајковићева 8. Месечна претплата за нашу зе.мљу 20 лин., за инострансгво 50 дин. ТЕЛЕФОНИ РЕДАКЦИЈЕ: 25.555. 25.552, 25.556, 25.558, 25.553, 25.554. — Рукописи се не враћају.

ГОДИНА XXIX

ШТА ЋЕ НАМ ДОНЕТИ СВЕТСКА ПРИВРЕДНА КОНФЕРЕНЦИЈА ?

СВЕТСКА ПРИВРЕДНА КОНФЕРЕНЦИЈА МОРА НАМ ПРУЖИТИ ПОЗИТИВНЕ РЕЗУЛТАТЕ И ЕПОХАЛНЕ ТВОРЕВИНЕ —

(Н.АПИСАО: ЛОРД АРТУР БАЛФУР, ПРЕТСЕДНИК САВЕЗА БРИТ АНСКИХ ТРГОВИНСКИХ КОМОРА) —о::о

Угледнн н истакнути еиглески политчар н првокласни ехономскн стручн»ах сер Балфур напнсао је овај чланак у вези са претстојећом Светоком привредном конфере^нцијом, ко ја ће лочети своја заселања у понедел>ник, 12 јуна. Брнтанска влада -је све учиннла да се омогући и што више олакша рад и успех велнке светске привредне конференције. Она се старала чах и за.техничке прнпреме и ставила је делегати-ма конференцнје на распола гање грандиозну грађевину Геолошки музеј. Реч је о учешћу две хиљаде делегата на тој конфереицији. Питан>« просторија није мало бриге за давало британској влади. Брзина и ириправност, којнма је влада све то извршила, најбоље документују веаеку жељу Енглеске да светска при вредиа конференција, унстини, уопе и.позитивннм резултатима донесе то лдко жељено побољшање у свету. Може се рећи да нихада гранднозћије и интернационалннје конференције није било после рата као што ће бити ова у Лондону. Овога пута ради се о нечему изуВетно важном и великом. . Светска привредна конференција н^е ки по опољним формама, али ни т1о суц^тини свога рада личитн ка радије међународне састанке, у охвиру и ван оквира Друштва народа. То ће бн-г;> нвшто сасви* ново. ефлК&онб. '* ' Светска прнвредна конференпнја у Лондону мора нам у овгком случа1У пружи-и по"итив«е резултате и епохалне ). >в«не. Она овнма народима све.а .» датн нов полет и потстрек за привредну реорганизацију и оздрављење света. Она се неће моћи да задовољи само рани-јим шаблонњма интернационалних састанака, на којнма су доношене резолуције у форми благих опомена, упућених преко Друпгтва народа, поједи-гнм народнма. Овога пута нису никоме потребне опомене и савети. Сада су нам потребне одлуке великог стнла, пуне садржине и значаја, решења која ће имати апсолутну важност закона за све. Баш због тога сам уверен да ће се ова светска привредна конференција високо уздићи изнад досадањих великих међународних конферисања у циљу решења привредне кризе. Рад конферелције ће, по свој прилипи, трајати недељама, па и месецима, из простог разлога што ће у конференцији стално учествоватн и пленум конференције, чије жеље и предлоге ће поједини одбори до танчина да проуче и израде у облику резолуција. Читав низ одбора радиће у Лондону дању и ноћу, јер је реч о на)тежој економској операцији, о привредном спасавању теппсо оболелог овета. Исто тако и главни делегатн на конференпији, којима припада последња реч и одлука, мораће да ра ре истрајно и грозничаво. Они ће морати да нмају у рукама неограничена пуномоћија својих влада, како би са потпуно одрешеним рукама учествовали у фнналном раду кон ференције. Глав.но и најопсежиије плтање, ко јии светска прнвредна конферевци )а има да се поз.абави, биће питање кеђународних дутова. Ако се нађе бгза за споразум о чнтавом комплексу питања дугова у међународној ре Лацији, тек тада ће се моћи наћи основа за даље споразумевање и ликвидаиију ратних недаћа, које сви ки још и данас осећамо. После шггања дугова и његовог успешног решења, прећи ће се на пре трес важних међународних проблеиа, као пгго су питање валуте и тр^овииске политихе. При томе ће се, у првом реду, пре^истити питање стабилизације валуте поједлних земаља. После тога може бити говора и о извеоној редукпнји постојећих царинских тарифа и потпуној ликвидацији девизних забрана у Европи. Све је то рак-рана на привредиом телу с»ета и мора се уклонити радикалном операпијом, јер »наче наша планета нема ни најмање изгледа 8а даљи просперитет. Ако сатио једа« од ових важних [ ћроблема не буде решен на светоко) | привредној к<Јнференцији у Лондо| ћу, то ће значити неуспех лондон[ ^же привредне конференцијс. Постоји 1о-еп ччтдт* ииз друг .тх*

мање важних питања које чекају решења од лондонске конференције. Енглески политички и привредни кру гози су убеђени да ће конференција завршити успешно рад и дати свету позитивне резултате. Екглески оптимизам је овога пута оправдан и нималп ниЈе ппетеоан,

Енглески краж Ворђе

Постоји нада да ће -се привредно зближење између држава наговој кон ференцији ипак остварити, а сваком је јасно шта ће то пр.ивредно'зближавање и будућа економска • сарадња значити у политичком погледу, Мир Европе и цМога света биће у том случају обезбеђен 1 за неколихо деценија. И већ због тога, за љубав светског мира, ми сви искрено морамо желети срећан рад лондонској конференцији. Г. Гандн не може више да чнта ЛОНДОН, 10. јуна. — (А. А.). Јављају из Бомбаја да су лекари кон статовали да су очни мишићи г. Ган дија знатно ослабили и да с тога ви ше не сме да чита књиге и листове. Г. Гандиев син сада чита оцу оно пгго га занима. Манифест водећих индијгких личности за ослобођење политичких кри ваца и сарадњу владе и г. Гандија није успео, јер је вице-краљ Индије одбио да води било какве преговоре док потпуно не престане акција грађанске непослушности. Пошто је рок обустави грађанске непослушности у среду, настаје питање какво ће тада држање заузети г. Ганди, који је физички толико ослабио да више не би могао да живи у затвору. Г. Гандиев син венчаће ое 20. овог

Мнснја г. Дуке у нностранству — Г. Дука после Париза посетиће и Лондон. —

ПАРИЗ, 10. — (Б. изв. „Правди"). —Бивши румунски министар спољних послова и шеф либералне сгран ке г. Дука од јуче се налази у Паризу где ће остати две недеље. За ово време имаће састанке са г. Даладјеом, Пол-Бонкуром и другим угледним француским личностима. Из Париза г. Дука путује у Лондон, где ће воднти преговоре са члановима енглеске владе. Париски листови не знају прави циљ овога путовања, а Дука кад му је о томе стављено питање, избегавао је да да прецизан одговор. Он се само изјаснио о Пакту учетворо, подвукавши да је потписивање пакта изазвало у румунској јавносги велико задовољство због услова и околности под којима Је закључен. ттттттттттттттт1ТТТТТТ?тттттнтттт>

ЛОНДОН, 10. — (Б. изв. „Правди"). Свечано отварање Светске привредне конференције извршиће се тек у понедељник. Данашњи листови већ јављају да је са извесне стране која није именована, учињен предлог да се Конфернција после првих општих говора одложи како би делегати могли ступити у везу са сво-

Шпанска криза Тешноће оно образовања нове владе МАДРИД, 10. јуна. — (Б. извешт. „Правди"). — Криза шпанске владе још није решена. Претседник Републике г. Алкала Замора поверио Је мандат за образовање концентрацноне владе социјалнстичком вођу, претседнику Кортеса г. Бастејоу. Г. БастеЈо Је наЈпре одбио да при ии понуђени му мандат за састав владе, али се касније предомислио н одлучио да се прво посаветује са ко легама из социјалистичке скупшгин ске фракције. Кад то буде урадио, тек онда ће г. Бастејо дати коначан одговор претседнику Републике г. Залхврт - • Поводом понуде мандата за сасгав владе г. БастеЈоу у парламентарпим круговима се изЈављује да Је г. Бастејо Једина личност шпанског парламентарног живота коЈа у овоме тренутку може стати ауторитативно на челу Једне шире концентрационе владе, која би обухватила све групе од социЈалиста до радикала г. Леруа. тттттт

Пут г. Хнтлера

тттттт

ПАРИЗ, 10 Јун. — (А. А.). — Јавл>ају из Берлина да је Државни кан целар г. Хитлер отпутовао авионом из престонице. Са службене стране Још није ништа саоппггено о циљу пута државног канцелара. ТТТТУГТТТТТ^УТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТ Слречавање одлнва налнтала нз Немачне БЕРЛИН, 10 јун. — (А. А.). — Нови закон против одлива капитала у инострансгво и пореских злоупотреба односи се на све Немце иностран це коЈи живе у Немачкој. Сва лица која подлежу плаћању пореза на имовину морају доставиги немачким пореским установама мовину ако прелази 1,000 мараха ко Ју су имали у иностранству до 1 Јуна ове године, као и девизе од пре ко 200 марака које нису декларирали Рајхсбанци. Прекршаји по овом закону казниће се заточењем од 3 до 5 година за Немце, а за странце затвором глобом.

СЦИЛА И ХАРИБДА БУГАРСКОГ НАРОДА

— ХаЈде, братко слободло про!>и1

ПРЕД ОСТВАРЕЊЕ СВЕТСКЕ ПРИ ВРЕДНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ Г. Макдоналд за Организациони одбор који би ионтролисао спровођење одлука Лондонске конференције _о::о — „ДЕЈЛИ ХЕРАЛД" ПРОТИВ ТОГ ПЛАНА Г. МАКДОНАЛДА КОЈИМ БИ СЕ НАМЕТАЛА ВОЉА ВЕЛИКИХ ДРЖАВА МАЛИМ —

Крогман, вођ немачке ДелегациЈе на Светској привредноЈ конференцији у ЛонДону јим владама. Међугнм, тврде листови, претседник владе г. Макдоналд, који је претседник конференције, чврсто ће се. одупрети -таквом предлогу. . . Јутарњи лнстови даље помињу могућност да ће г. Макдоналд предложити стварање сталног оргаиизацио ног одбора који би имао да контролише спровођење одлука донетих на конференцији,, како се не би догодпло као на целом низу ранијих међународних конференција да свечано изгласане резолуциЈе остану на хартији и да их ни Једна влада. не уведе у живот. Овај нови одбор би имао н компетенцију да сазове у седницу делегате извесних група сила да би већао са њима о извеоним одређеним мерама. Орган радничке странке „ДеЈли Хе ралд", међутим, већ се изјашњава протнв оваквог плана који, према лв сту, претстав.ља нови покушај да се

малим народима натури вол>а вели-. ких народа. ЕНГЛЕСКА ПЛАЋА ОВОГА ПУТА ЈЕДАН ДЕО ДУЖНЕ РАТЕ АМЕРИЦИ ЛОНДОН, <0. — (Б. кзв. „Правди - ). — Иахо на синоћноЈ седници енглеске владе Још ниЈе донето коначно решење о питању плаћања ратнога дуга Америци од 15 Јуна, ипак да* нашњи листови сматрају као извесно да се влада одлучила да плати Једну мању суму од два милиона фунти место 19 милона, и то као знах да признаје и даље обавезу овога дуга, како би на тај начин дала докааа добре вол»е Енглеске. Ово плаћање би се односило и на рату, чији рок истиче у децембру ове године. Енглески амбасадор у Вашингтону г. ЛиндзеЈ добио Је телеграфски инструкције у томе смислу да по горњој основици покуша да створи сш> разум са америчком владом. АМЕРИКА ТРАЖИ ДА ЈОЈ СЕ ПЛАТИ ДУГ ПАРИЗ, 10 Јун. — (А. А.). — Ја^ вљају из Вашингтона да је амерична влада упутила свнма дужнииима СЈеднњених Америчких Држава ноту у коЈоЈ их потсећа на плаћање коме истиче рок 15 овог месеца. Америчко министарство одбило јв да објави садржину ове ноте. ПАД ЦЕНА НИЈЕ УЗРОК КРИЗЕ — Мишљеша г. г. Снаудена н Флан. дена. ПАРИЗ, 10 Јун. — (А.*А.). — Пре кратког времена, лорд Снауден кри тнкуЈући у Дому лордова политику г. Макдоналда дотакао се разговора између г. Макдоналда и г. Рузвелта Лолрд Снауден Је рекао том при ликом да Је управо апсурдно тврђе* ње у саопштењу изданом после тих разговора, да је привредна криза наступила услед пада цена. Слично лорду Снаудену мисли и бивши фран цуски миннстар финансиЈа г. Фланден, коЈи Јч синоћ у франпускоЈ скуп штини говорио о прнвредној кризи у свету и њеним узроцима. — Остајем при свом тврђењу, рекао је г. Фланден, да су ниске цене услов за напредак. То сс види, например, на аутомобплима. Повећање пена имаће користи тек онда кад се онемогуће спекулациЈе, пошто Је по већање цена у интересу само банака и спекуланата.

Легитимисти против г. Гембеша Г. Гембеш осннва своју странну ПЕШТА, 10. — (Б. изв. „Правди"). — Претседник владе г. Гембеш одлучио Је да створи нову велику политичку странку. Странка ће носктн назнв „Странка народног Јединства" и већ 15 јуна почеће у целоЈ земљи агигација за оснивање странке. Изгледа да ће се после оснивања странке расписати нови избори. Г. Гембеш се нада да ће на изборима ова нова странка добити велику већину тако да ће се влада моћи ослонитн на једну хомогену већину тако да ЈоЈ неће бнти потребна садања већина у ко)ој не постоЈи никаква хомогеност. Г. Гембеш Је изјавно да ће нова странка нмати антилегнтнмистичкн карактер. То је нзазвало велико негодовање у круговима легнтимистичких посланнка, коЈн су на синоћноЈ седннци дали израза овом негодовању. Легитнмистички посланик граф Јохан Зичи, бивши министар финан»снја, г. Тобор Калаи и г. Никола Григер кзЈаснили су ое за успоставвл»ење легнтнмног краљевства у Маџарској, критикуЈућ« владу што хоће томе да стане на пут. Г. Калаи је нагласио да Је МаџарскоЈ потребан легнтимни краљ. Нарочито су опасна империЈалиспичка настојања, коЈима се само краљ<у ~^во може 3"Спешно одупрети.

Пред важне реформе у Пустрнјн — Промена система аустриЈске воЈске БЕЧ, 10 Јука. — (Б. кзв. „Правди"). — Вицеханцелар савезне владе г« Винхлер одржао Је синоћ говор, у хоме Је нагласно важне промене коЈе претстоЈе у унутрашњоЈ аустриЈскоЈ политици. Он је рекао да аустриска влада спрема промену ситема аустриске воЈске као и неке друге промене. Према говору г. Винклера изгледало би да претстоји преображење досадашње аустриске најаг^не војоке у народну милицију. Пр>еговори који се воде у томе правцу, потврдио је г. Винклер, на од.тичном су путу. Синоћ Је аустрнсха влада одржала седницу, за коју се мнслнло ља ће донети неке важне од-туке, међу којима Је требало да буде н одлука о забрани националсоциалистичке стран ке у Аустрнји. Али аустриска влада на велико изненађење готово свих политичких кругова, коЈи су то очекивалн, није донела никакво регоење по томе. У решењима снноћа« седнице владе такође нема нишга па о забрани национ ал -соцналнстичкнх организаонја у земљн. Министарски савет се на синоћноЈ седници у првоме реду бавло при* вредним питањима и проширио је за брану ношења партиских уииформл за време летњег промета страиаца Л на Хајмверовце-