Правда, 13. 08. 1933., стр. 13

БРОЈ 10.334

ПРАВДА, 1а АВГУСТ 1935 ГОДИНЕ

СТРАНА 1,

Б

НА ВЛШЕЈИ НАЈВЕЂЕМ ГАЗДИНСТВУ

ЊЕГОВО УРЕЂЕН.Е И ЖИВОТ НА ЊЕМУ о::о -

БЕЈБЕ, августа У гуттет треке иасе ноћнога вова ол Белграла до Осека једна стулентгиња-турнсткнн»а нз Беча пнта на немачком језнку већу групу апсолвената агрономнје, која нле ла посетн лр* жавно лобро „Беље", гле ће онн прн меннтн у праксн »оје знање кал је код нас саио малн посел,на коу то ннје могућно. Он« јој дају разча објашн>ен»а н обавештеља. Наша лржава је једна од најтипнчнијнх земаља иалога поседа, где је аграрна реформа, после Русије, најрадикалннје спроведена. Стога ће по стојање једног огромног држааног поседа, као пгто »е .Бел*е", скренутн већу пажн>у него што је то случај са другнм земљама. Државно добро „Беље" )е по својој величннн н органнзапнјн јелна иала лржавнца нлн, како се у шалн нзразно јелан наш сапутннк, „наша десета бановина", а н његов буцет ол око сто милнона длнара голишње премашује бутЈете некнх бановина. Оно данас захвата 86 хил>ала јутара површнне, од чега на шуме долази Б0 хнлада, ораниие 25 хнл>ада, а остало пашњац-н, лнваде, непродуктивво землжпгте. До уједин>ен>а »Беље" је бнло крунско добро налвојводе Фрндрнха н јелан ман>н део (36 хиљ. јутара) остао је под Маџарском, те је ■ данас прнватно власништво. Наша држава није платнла кнезу Фридриху никакву опгтету, пошто је нмала догазе да је то крунско добро н као такво не добнја накналу за експропрнјапнју. Дотадањн власвкх ннје бно задовољан н започео }е дуги спор, којн није још окончан, а био ■ оред Мећународннм судом у Хагу. КоЈппса стварв« вредност нмања в Беља" ■ објеката на њему не може се рећн. Један ол познавалаиа каже да се пре десет годкна аеннло на блн ау 2 мњтнарде, а данас тек трећину од тога. Имање се налазн на северовападној странн од Осека, делом поред наше граннце са Маџарском, а највећим делом поред Дзтаава, у т. ав. дунавском риту. Последња жељезннчка станнца }е Белн Манастир, где почиње уска жељезничка мрежа са вагонетима н чезама, која служн нскључиво потребама имања. Главна днрекцнја имања је у Кнежеву, које је поред саме маџарске сранице. Директор нмања г. ЛР --Л. Бугарскн, начелник пољолри-

г Бељу" не постоји централизација, него је оно подељено према терену н осталим факторима на 11 нмања и управа (дистриката). На челу сваког дистрикта налази се по један ннжењер агрономије, а поред њега има још неколико инжењера агронома, осим другог чиновничког и службеннчког особља. За обраду земље н остале радове узимају се. још надничари и сезонскн радннци. Надничарн су већином чланови породица службеника-радника запосле них на нмању, а осим тога паупера из околнне. Они раде кад хоће и зато у доба сезоне кад су за свршавање текућих пољских послова потребни стални радници узимају се још сезонски радннцн за читаву сезону (од априла до новембра) н онн добијају стан, храну и плату, која је нешто већа него надничарима. То су већином млади радници и раднице из Прекомурја који не могу да се исхране од свог малог поседа. У току сезоне запосли се преко 3000 ралннка налничара и сезоискнх. Интересовао сам се под каквнм условима раде н какве су им наднице. Пољопривреднн радници — наднича рн у свнм коајевима живе н раде под врло тешким приликама, јер је њнхов посао сезонски, рздни дан дугачак, а наднице необично ниске (5—20 динара). То се најјаче манифестује у Војводини, где њихов број нзноси на стотине хиљада. Према обавештењнма која сам добио н мом утнску, радници на „Бељу" не жнве под горнм условима него на другим местима н мнслим да нећу претерати ако кажем да је њихов положај м у погледу рада и надница повољннјн. Р Беље" Је једна велика економнја, која нма за циљ да као н свако трговачко и друго предузеће води свој рад тако да постигне што веће приходе. Али, поред тога, оно је и огледно н селекционо добро. М. Г.

ИВАЊИЦА, 12 август. — (В. Бој. кзв. „Правли"). — Вршилац дужности иаЗзорникв осиоонкх школа у Врддног одељења г. ЧуотА н остали, срезу Иоравичком г. Јо-ван А. Милу

са необичном предусретљивошћу нзлазе у сусрет н труде се да покажу имање, рад на њему, организацију н остало што нас интересује. Природно је да се за трн дана, колико сам био по „Бељу", не може на једном тако великом добру вндети све што је карактеристично н ннтеренсантно, н поред нај6ол»е воље. Многи мисле да се на „Бељу" иалазе само пољопривредна нмања н установе, алн није тако. Највећи оростор, као што смо видели, заузимату шуме, али оне се данас мало искорншћавају и цео шумски комплекс налази се у риту. После тога долази ратарство, али од значаја су и лруге пољопривредне гране, затим индустрија, рибарство, трговина и саобраћај. У Кнежеву се налазе машинске радионице са модерним постројењима, које израђују алатке и делове машина потребне не само за пољопривреду, него и за железничке вагоне и одбранбене радове на Дунаву. Шеф је инжењер г. Петровић. Ту се налази и велики магапин за чуван>е и чншћење жита, затим млин са капацитетом од 500 вагона. Интересантно је истаћн да сви трошкови око млевења износе око 10 динара по квинталу. У Белом Манастиру налазн се централна млекара, највећа н најмодерније урећена у целој држави. Она има капацитет од 35 хиљала литара дневно, али се ланас искоришћава само 7—9 хиљада литара млека. Од њега се прави чувени бељски бутер, познат због свога одличнога ква литета, затим сиреви и казеин, којн се извози у Немачку и остале земље, ношто има многоструку примену V индустрији и медицини. Један део млека се стерилише и шаље у свежем стању државној болници у Беотраду и другим установама. Због свог квалитета и солидности у његовом конзервирању, паковању и лиферовању то се млеко плаћа 2 и више динара франко млекара. „Беље" има и своју фабрику шеће рг која је самостална установа. Ње гове знатне површине засејане _су шећерном репом, која овде добро успева. И рибарство је важна грана, јср се у Дунаву и рибњацима улови годишње 5л—100 вагона рибе. Затим. да поменемо властито пристаниште на Дунаву. и железничку мре жу преко које се врши доста велики саобраћај. не само унутрашњи не го и спољашњи, јер „Беље" и увози и извози. Иззози пшеницу и друге пољопривредне производе. рибу, ше ћср, сточну храну, машинске и сто•ларске производе и т. д. Пре него прећем на излагања о ра тарству и пољоприврели на „Бељ^ да кажем неколико речи о његовом географском и климатском положају Оно се према положзју може поделити на 2 сасвим различита р^она: јужни, поред обале Пуилва (рит), којч је плављен, и северни, који Дунав не плави и за ратарство

Просветна делатност у Срезу моравнчком

тиноаић био је љубазан да дописнн ку „Правле" стави на расположењс податке о прошлогодишњој просветној делатности у подручју Моравич ког среза. У Моравнчком школском срезу има 14 отптина са 13 мешовитих основких школа н јелним лржавним лечјнм забавиштем, коЈе се налази у Ивањнии. Школе броје свега 27 олел>ења, у којима раде 11 учитељица н 18 учитеља. Сталних учитеља н учитељица има 14, док су 15 у приправној служби. Бројно стање ученика је овакво: у првом разреду је било 395 ученика н 181 ученица, свега 576. Други разред је похаћало 386 ученика и 79 ученица, свега 465. У трећем 357 уче ника и 94 ученице, свега 451. У четвртом 275 учеатка н 56 ученица, све га 331. Свега ]е похађало 1413 ученика и 410 ученица, укупно 1823. Осећа се знатан пораст у броју женске деце која похађају школу. На сваког учитеља просечно дође 63 ученика. Осећа се велика оскудица у наставним средствима. Школске згра ле готово све одговарају условима. Забавиште у Ивањипн, у коме је учитељица г-ђила Марија Внловнћ, похађало је 62 деце. У Моравнчком срезу нма 11 народ ннх књижница н читаоница, које се налазе при месним школама. Број књига у читаоницама нзносио је 2283 (за наставнике) н 573 (за ђаке). Одржато јс 26 родител>ских састанака и 19 популарних предавања за народ, која су била обилно посећена. Поред народних имикница постоји у Ивањицн и књижница ђачке дру жине „Јавор", коЈ 'а функционише само за време школског одмора. При овој дружини постоје три агилне сек ције: туристичка, дилетанска н спорт ска. Претседник је г. Душан Мићнћ. Фондови за помагање сиромашннх ученика постоје у нвањичкој и шумљанско) школи. Капитал фонда ивањичке школе износи 32.450, а школе у Шумами 3.165 динара. При школи у Брезови постоји фонд за подизање нове пжолске зграде. која 6и олговарала хигијенским условима, потребама н приликама овога " еста Садањи капитал фонда је 21.356 динара. Земљорадннчких задруга било је 10, крелитних 7, набављачких 2 и 1 пољопривредно — кредитна. Месни одбор Црвеног крста у Ивањицн броји 57, а у Приликама о5 чла нова. Соколска чета у основној шко ли у Шумама ради под вођством г. Слободана Нешовића одлично. Јчествозала је н на слету. Среских У**ите .1 >оких скупшткна одржано )е о. При основној школи у Ивањици постојала је и кухиња Подмлатка ИРј* е ног крста, у којој се прехранило Зо сиромашних малишана из Шума Ивањице. Женску занатску школу са

ћретставља иного погоднији терен. пет разреда тсди врадна г-1)ица КаШто се тиче пољопривреде на тарина Савови«!

ПРЕД ОДЛАЗАК НА ЛЕТОВАЊЕ: доведнтв у ред своЈу гардеробу уз особито ниске цене. гаво ЧИШЋЕЉЕ ОПЕЛА НЛН С8ИЛ ХАЉННА САМО ДИН. 39,у стручном заводу ПАРО - ВАЛЕТ, Тел. 25-622 Централа: Дворска 5 (палата .Сплендид")

Бесплатно разношење, довољав телеф. познв; за унутрашњост доплатом. Хитне поруке свршава за дан. 53224

СТОЈЕ ВАМ НА УСЛУЗИ НАШЕ РАДЊЕ! Цеитрала ДВОРСКА 5 (Палата .Сплендм*) ФИЛИЈАЛЕ: КРАЉА МИЛУТИНА 85 Скоамвска 24 Призревска 3 Фрапкопапов« Л Кр. Алексапдра 66

Фабршка: Дим. Туиовића 137 ПОЖАРЕВАЦ| Кралев« 28,

АКТУЕЛНО

— Слушајте, драгн мој, зар не би сте још једном могли да паднете са скеле, па да вас онимим..

В И К Е Н Д

ИЛИ: БРАЧНА ИДИЛА

Господин и госпођа Петровић одлазе сваке недеље на внкенд. Госпођа Мара једва чека недељу, а муж се грози н псује. Објашњење је просто. Петровнћ којн н најмање пакеге шаље кући по свом служитељу, приморан је да у нелељу, кад би се наЈрадије одмарао, носн на леђима огроман ранац н да га, по женнној заповести, вуче на брдо. Оснм тога са викендом су скопчане разне непријатностн. Госпођа Петровић дошла је до закључка да њен муж поред многих недостатака нема потребну викендинтелигенцију. А то значи да је у оном друштву које тако долази на викенд. Петровић најглупл*«. Наиме, он нема појма о познавању природе. Жена је одлучила да мужа по учи. Купила је књигу о познавању природе н сад му сваки дан даје часове. Данас је субота, а то значи да с« брачни пар Петровић налазн пред викенлом. Муж марљиво учн и с времена на време страховито псуЈе. У собу улази госпа Мара и бесно по сматра јадног мужа. Жена: Дакле, да ли си научио задатак? Муж: Ох, рђаво се осећам._ Жена: То су глупи изговори! Него сад ми реци шта знаш о јабуци? Муж (размишља): Јабука... јабука је воће? Жена: Грандиозно! Али какво воће? Муж: Фино. Пуно витамина. Жена: И ти си фнно воће... А сад ми реци колико врста јабука познаЈеш? Муж: Оне од дванаест динара и оне од осам... Жена (бесно): Не! Муж: Јесте. Мало пре сам био на пијаци и рекао пиљару да су веома скупе... Жена: То те нисам питала. Интересује ме какве врсте јабука познајеш, а нарочито како се јабука зове латински? Муж: ћутн. Жена: Ето, уз таквог мужа сам везала свој живот, који не зна како се јабука зове латински. Слушај, дра гу мој, зар тн не волиш природу? Муж (уздише): Твоју природу не волим_ Жена: Дакле, тако! Још ме вређаш? Знаш ли куда то води? Муж: Не могу да научим латинск* имена. Имам довољно приче са кирћ јом и разним рачунима. Власник ку-

-о:о—

НА СТАНИЦИ АУТОБУСА

- Па рекао сам вам, гоопођо, да I још само једао место_

ће никад не пита како се кирија зове латинскн. Он каже: „Кирију или напоље!" Жена: А без латинских имена н& можемо ићи на викенд! Муж: Добро. Прнстајем да не идемо. Жена: Верујем. Боље је наравно да у недељу поподне коцкаш у некоЈ опскурној кафаници. Муж (уздише): И у најопскурнијој кафани лепше је него на најлепшем. внкенду. Жена: Доста! Хоћеш ли научити задатак и.та нећеш? Муж: Не могу, драга моЈ *а.. Жена (прети): Дакле, нећеш? (узима шешир): Уосталом, зашто да се објашњавам с тобом... Удесићемо нг» други начин. Муж: Куда ћеш? Жена: Идем да позовем мамуОна ће ти све остало објаснити. Муж (хвата жену за руку): Чекај! Дај ми ту проклету књигу. Кунем ти се да ћн до увече научити сва латинска имена... СЕЗОНА Госполин н госпођа Леви догова рају се како да нађу мужа за Ћерку која ннје више млада. — Води је на балове, каже Грин. Тамо се најлакше, нађе муж. — Зар сад лети? чуди се жена. Бадови се посећују у фебруару. Сад је прошла сезона. Муж се љути. — Г.тупост, одговара. Нашој Сари прошла је сезона пре десет година._ ИЗБОР Болесни прота зове лекара. После прегледа лекар забринуто клима главу и каже: — Или у рај, иди у Карлове Вари._ Прота мало мазмишља, а затим одговара: — У Карлове Вари._

0, те грешке!

^ЈСлавнн песник иаврпгуЈе данас 50 година свога живота, и његоаа сллма се простире со целом свету" (уместо: слава). ,Н. Н. промовисан је овнх дана на университету за доктора крава" (уместо: права). »...Историја ће златним словима забележити име овог великог пужа". (уместо: мужа). „Високопреосвећни г - Н. поклонио је 1000 динара Катнцн" (уместо! Матици). „На изложби у новом павил»ону внлели смо читав низ уметничких слнна модерног правца" (уместо сли ка). (Из берзанског извештаЈ"а) „На да нашњем житном тржишту опажена је врло жива промаја" (место продагја). (Из једног огласа): ^..Лрепоручу. јемо наша нова опела за пролетњу сезону, за господу, гОспође и децу ц (уместо: олела). „Дирекција железница пустиће од 1 августа у саобраћаЈ' два нова пут никча вола (уместо: воза). „На књижарском тржишту овог пролећа први је поганио (м. поранио) млали наш песник Н. са својом новом збрком (м. збирхом) пе« сама". „...Затим ; е у гралској већници от почело изборно вешање, које )е трајало до дубоко у ноћ" (уместо: већање). „Настао је тајац када је чувени )уметник на својој виолини заносно загрдио" (уместо: загудио).

ОБАЗРИВ ЛЕКАР Једне ноћи беснела је олуја и доктора Петровића буде да хитно дође некој болесној дами. Лекар је.прегледао жену и рекао: — Госпођо, ако имате још нешто да кажете, позовите одмах све чланове породице и јавног бележника. — Ох, то значи да је свему крај, стењала је болеоница. — То нисам рекао. А.ти зашто да ја будем једина будала ког су узалуд пробудили...

РАЈСКО СТАЊЕ — Јуче сам био код Марићевих и могу да ти кажем да сам затекао право рајско стање. — Зар тако добро живе? — Не. Последња одела су им се распала и сад су голи.

ДОБАР ЛОВ Леви се враћа кући из лова, али ништа не носи. — Колико си зечева убио? пита га жена. — НиједЈног, одговара он, али сам их зато страховито у-плашио. Сви су бежали..

У КАВАНИ — Професор Воронов прави експерименте и. по сваку цену хоће ла мајмун^роди дете. — Слушзј, дрзгл мој, кад те бсгче погледам онда видим да тај експеримент није нов...

ОПРЕЗАН Кон се на улици састао са Грином и каже: — Слушај, данас сам видео у кавани једног човека који погађа мисли. Треба да се н ти упознаш са њим. Казаће ти шта мислиш, шта си радио у прошлости и шта ћеш радити у будућности. — Хвала, не желнм таква познанства. — Зашто? — Зато што рисам луд да таквог ниткоза упутим у своје послове. КАРИЈЕРА — Твој пријахељ има доиста лел циркус. — Да, а отпочео је, пре неколико година. сасвнм скромно. Онда је дре сирао буве, а сад дреснра — слонове. ПОРАЗАН ПОГЛЕД — Кад сам се данас возио трамва јем, кондуктер ме је тако гледао као да нисам платио карту. — А шта си ти на то рекао? — Рекао ннсам ништа. Него сам га глелао тако као да сам — платио карту. МЕЂУ ПРИЈАТЕЉИЦАМА — Да знаш само како је заљубљен V мене мој вереник! Ономад, веруј мн, мало ме није појео. — Верујем. И сама си недавно рекла да он у јелу није никакав пробнрач. БЕЗ ГЛАСА — Слушајте само како таЈ тенориста рђаво пева. Па он нема уопште гласа. — Тачно. Нема чак ни гласа савести. јер иначе не би изишао на позорницу.

НАШ ТУРКЗДМ

СТРПНП ХОТЕЛ РОКДН СЕЛЦЕ - НД М0РЕ

На најлепшем /звншеном положзју пспред самог мора — (купалпшта). Угодна сјеновита башта — где ћете испод арвета најпрнјатније ручати у хлаловпнн у купалншнпм костнмима и у пнжамама. Одличиа грађанска кухин>а. За сва потребна обавештења обратити се нз Управу хотела влн Г. Петру Филиповнћу, новинару Београд, Хотел .Москва" Балканска ». 52399