Правда, 30. 08. 1933., стр. 12

БРОЈ 10.351

ПУАВДА, 30 АВГУСТ 1933 ГОДГИВ

' СТРАНА 1 > —'—■?

Ф Е Љ Т О Н „П Р А В Д Е"

!У

Л У

И М И Л У

ОД ЉУБИШЕ П. СТОКИЋА

•»— Мачкице, јеси ли расположена да ве»»ерас идемо код „Сан-Суси-а", а? — оЗратио се уморним гласом, блед у лицу, цркпурЛги младић, чије су наус*и»ше без бркова лако задрхтале, до« је звлашио очеткавао крајеве од затегнутих рукава. Оиа, мачкица, са забаченим голим рукама пред огледалом, које оу блистале под јаком електричном светлошћу скупоценог лустера и откривале сву облину дивно извајане мишице, насмешила се уснл>ено, намештајућн лакн вео преко косе и кокетно постављеног шешира, мало ви ше забаченог на лево уво. Он је пра тио тупим погледом лаку игру њених спретних прстију и хватао новременн сјај лажнос дијаманта на њеној левој руци. — Ако ниси одвише уморагн?... »авнла се она дивно модулираним нагласком. Не боли те више глазз? окренула се она потом, гледајући га увек сувим погледом. Тако су били досадни, ти глупн људи, довршнла је она своју реченицу и продужила нгру немирних прстију пред огледалом. Сео је у меку фотељу, завалио се лако до наслона, спретно дижући ногавице више колена, да потом запали цнгарету. Кроз колутове дима бацио се у разиишљање. Доиста, ти су људи више него глупи, мајко моја, мислио је он, лушећи цигарету и кастављајући као одјек недовршену речвницу мале и слатке Лулу. Па добро, зар ја немам права да пратим једну лепу жену и да је штитим од гадних насртљиваца, који не умеју васпитано и отмено да прилазе и да се удварају, мислно је даље он и његове дугачке руке секле су ваздух у знак притајеиог негодовања. Да, -да, како само врећа њихово претерано дрско понашање према њему! Ето, сматрају га за играчку те лепе блондине, изврсне играчице, ч»је попрсје ствара код њих лаку језу у ритму каквог вратоломно** фокстрота. Поздраве га просто из учтивости, пошто га знају као њсног пратиоца, проговоре с њим неКолико најбаналнијих речи о здрављу и онда се загњуре у њене влажне очи, просипљући ватрене комплименте њ^ној игри, њеној намирисаној руци, њеном ходу, њеној тоалети, њеној свежини и лепоти, свему што ухвате у лету у томе лудом флерту. А он, њен Милу, од кума иначе наречен Милован, стоји увек

уз њу као ствар, као мустра без вредности, као наслон за њихову тоалету, као какав гароон де сервис великих холов1. Страшној Једном је сам себе потсетио на пророка Јеремију на слици оног чувеног сли| кара чнју су колективну нзложбу били недавно посетили по предлогу I једног од обожавалаца његове мачкице, па му је било дошло да зари'да као луд у лепо декорисаном павнљону вредног филантропског и ху маног друштва престонице. Јест, сећао се тога избраздамог и измучен>г лнца, на тој слици, пророчки хладној и светачки мудрој, из чнјих су благих очију текле сузе, крупне као I грожће, и сливале се низ косом обрасло и улепљено чворновато личе, док је за то време гомила, што је жагорила око његове светитељске главе, врвела по сали, не поклонизши ниједан, апсолутао ниједан поглед томе мученику! Баш као око њега! Пред огледалом, ова већ у мирисима, мачкица је довршавала своју тоалету. Погледала га је тако брижног и погодила одмах његове мисли. Колихо је само пута одједном скочио, праокао и претио да ће убчти и њу и себе! „Нећу више да делнм љубав с њима", рикао би он дугз, те је она једва успевала да га умири и расхлади. Зна она да се у њему често пробуди као неки нерв частољубља и усталаса га свега. Узбуни се у њему тада срж човека који је некада знао за боље дане и савесннје послове, а данас се случајно стрмоглавио уз њу, мачкицу, његозу слатку Дудицу, у понор лаке зараде, заштитника и пратиоца њена! Али зна оиа и то да се то частољубиво прегарање кзгуби код њеха очас, при првој доброј вечери, која им се сервира у кавом ноћном локалу, коју за њих двоје плаћа увск као џентлмен неко трећи, намамљен пецкавим погледима Дудичкним, као пипцима полшга, л»игавог н хитрзг. Илн при првој вожњн каквом елегантном лимузином, док он дрема уз напудрованог шофера, а његова мачкица весело чаврља с каквим обожаваоцем у меким седиштнма кола, иза њих, уз сребрни кикот поласакне жене, обасуте пажњом. Слути она у њему опет данас, тако уваљеноА! у фотељу, те суморне мислн, његова Дудица, мачкаста пла вуша, и жали га од срца. Воли га она, јер он уме тако зналачки да јој ушнира стезник и да јој тако спрет-

но скине лаку вечерњу хаљину као паперје с њене намирисане беле коже! И да гениално осети време кад треба да се задубн у квкав банални чланак о економској кризи, док она лови погледом, или кад треба да се прошета мало по ваздуху, иза топлог ручка у запарној соби, да би је оставио насамо с другим. Па тек како уме само да јој дода цигарету из позлаћене своје табакера! Како само мајсторски зна да је привуче себи у игри, а да јој не покрсне ; хал»ину и да не сакрије лаки деколте њених лећа, њених мишица и н.енога облога врата! Па тек како уме мушки да се удвара и отстрани изI вежбаном руком каквог неотеса.чог ма)јмуна, кад се н одвећ заборави према њој, лакој мачкици, на јавном месту. Да, да, воли она сву ту његову срачунату и однеговану игру у двоје и најиздашније му дотура брзо изгужване новчанице које добша од тих глупака, насртљиваца. више кришом, као поклон лепој дами. Ужива када јој он тада млако и бескрвно, као шум, љуби бледуњаве прсте и граби пут дуванџинице за мирисаве цигарете и за вечерње новине. — Хоћемо ли да кренемо, ма.ти? — брујн сонорно из љупко напућених уста, које се у замагљеном огле далу купе у слатком грчу женке. — Хајде, Лулу, оече он немарно. На улици, под првим светиљкама, које ромињају црвену светлост у сумрачно небо, да закорачи плочником тромо, осећајући њену малу руку, па да припали потом огњевито цигарету и повуче густе димове.

Те вечери, док је џаз кривио мелодије једног та«гоа као музичку евокацију повијарца и бамбусозе трске, њкх двогје су се билн нашлн у табарену познатог варијетеа. Уз чашице коктела, које су нздашно искапљивали, дошло им је оно ведро расположење и лакн заборав свега. Упознали су ту, одмах иза првих погледа мачкице, неке дугошнјасте и суве као ђаво Бнглезе, дипломатске чиновнике, од скора у Београду. Стакласти сјај њихових плавих очију говорио је о попијеном вискију и о бурном расположењу мужјака, у присуству ове мачкасте жене. Иза првог удара гонга и џаза, који је наговештавао отегнути рнтам бостона, дигла ое доста неспрегно пле

ћата маса једног од ових Енглеза и завеслала кроз клизаву малу салу. Кад је после Енглез својим огром ним шакама прогутао нежно и танано тело играчице, Дудице, он, Милу, бата-Милован, како су му тепали у варијетеу, насмешио се као прави професионалац. За заједничким столом, после, рећали су се коктели и внски. Један од Енглеза је раздрагано певао тамним акиентом једну војничку песмииу, а други скакао за сваку иг.ру. У једном часу Милу се узбунио. Вндео је да Енглез после игре без- I обзирно хвата огромним шакама њу, 1 мачкнцу, прикивајући своје ручерде за њене танушне обле мишице. Окренуо је био главу, да то не гледа. Али када се од једног јачег стиска полупијаног Енглеза зачуо врисак мачкице, скочно је као опарен. „Животиња! За/р не уме да се уздржи ту, у сали, на јавном месту?" Мора, ето, да истули у њему одбрану због света у локалу! Нашао се лице у лице с тим кошчатим црвеним човрком, сав треперав. Зарила му се десница у тврди образ тота непристојника и одбила од чворова кзо лоптз. — А11 ПЈ?ћ, зашнштао је онда црвенко Енглез и покретом руке, из дуженом песницом, послао га на под, малог Милуа, заштитника мзчкице. Дуг врисак облетео је салу. Она, мачкица, скочила је и зарила своје мале и однеговане црвене нокте Енглезу у дугачки врат. Смех, луди смех излетео је из те незграпне човечје масе у плавом салону дансинга. Гонг је био престао, а „краљ џаза", иначе маџарски Циганин, помагао је газди, гојазном Јеврејину с моноклом, да усправе изломљену фигуру несрећног Милуа, чије је лево око било већ поплавело.

Кад је после једног часа пред вратима познатог санаториума код Калемегдана стала једна луксузна лнмузина, слуга лечилншта није нн слутио какав је случај ту довео малу лепу жену и дугоњу Енглеза, црвеног као рак, који су исхочнли из кола. Уз степенице зашуштала је њена дугачка, свилена хаљина, а кроз згра ДУ су одјекивали кораци трапавог пратиоца. — Боли лн те много? — приклонила се она у сузама, у соби на првом спрату, покрај белог креветл. — Не, добро ин је, узвратио је из кревета он, њен Милу, чије је лево око било у завоју. Бнглез му је базгласно пружио кошшату десницу, а нза тога, разумевши гест лекара, сопственнка са-

наториума, галантно извадио лиашцу са стотинаркама да измири по1нети рачун. Насмешио се и Милу ње му и стиснуо пружеиу руку. После се собом залепршао мирис жене. Он, Милу, удишући га, заклопио је очи. До ушију му је долро звук сир#не аута: лимузина је запрашила широким улидама пут Деди-^а. Мачкмца се пуЛровала, а Енглез је дремаз. Укрштене речи — БРПЈ 41. —

Водоравно: 1) Краљ калдејски (Г.67—647), 13) опијум, 14) друмови, 15) полет, 16) женско име (страно), 17) тица, 18) мирис, 19) иницијали нашег играча тениса и сликара, 20) река у Португалији, 21) место у Француској, 22) тешка болест, 23) саможивци, 26) оброк, отплата, 27) свсза, 28) заменица, 29) стари наш град, 32) неваља (немачки), 33) пропитати, 36) грчко слово, 37) новинар ска агенција, 38) предлог, 39) заменица, 42) свештенство. 45) трговачки путници, посредници, 47) премлатио, 51) предлог, 52) иарљив, 55) страна, 56) радња којом се уништавају микооби. Усправно: 1) Хришћани, 2) припадник једног афричког племена, 3) цулс, 4) загарантовати, 5) вис (израз који употребл>ава у војахи), 6) замени ца, 7) мушо име (јстрано), 8) предлог, 9) инсекат, 10) стабилан, 11) хирург, 12) једна вера, 16) богиња мудросги, 21) коњ, 24) газда (провинцијализам), 25) није гладан, 30) исто што и бр. 37, 31) пласт, 34) уговор. 35) краљевина у Палестини (образована по смрти Соломона), 35а) део дрвета, 40) и (словеначки), 43) палата. у Паризу, 44) рибља јаја (падеж), 46) заменица, 48) справа за одређивање времена, 49) дођи, 53) прво слово азбуке, 54) предлог, 55) облик од помоћног гЛагола. РЕШЕЊЕ УКРШТЕНИХ РЕЧИ — БРОЈ 40 Водоравно: 1) Краул. 5) питон, 9) градина, 11) рпа, 13) Мол, 14) к.п, 16) ар. 17) Ламек, 19) ка, 20) шиба, 22) Лувр, 24) сапунџнја, 25) отри, 26) март, 28) та, 29) суита, 32) ср, 33) кве, 35) бар, 36) тлу, 37) хроннка, 40) дрозд, 41) колут. Усправно: ]) Караш. 2) ага. 3) Ур. 4) лама, 5) пиле, 6) Ин, 7) так, 8) н • тар, 10) Доментнан, 12) пристав, 15) аквафел, 17) лалнс, 18) клима, 21) Бар, 23) уја, 25) откад. 27) труст, 30) убод. 31) трик, 34) ехо, 36) тал, 38) рз, 39) ко.

НОВИ РОМАН „ПРАВДЕ"

' '■ ј^ГЈ ЗА -1

АО^

ОД РОЗИТЕ ДРОАТ

Шта сад? Како да побегне из ове куће? Да подмити Била? Не. Тај добрн апаш не би при стао да изда свог шефа. Требало је да се нешто брзо уради. Сендвиче и виски није дирнула. То је био само изговор да :г Лслободи Била. Ако примети кра1)у од милнон долара убиће је. Размишљајући овако Лисн је заспала. Пробудивши се осетила је да је неко љуби и песницом је ударила нападача у лице. — Лиси, чула је тихи глас. Лиси, сад ми нећете побећи. Девојка се запрепашћено заГледала у Родрига. Дошао је у најгорем тренутку.

— Прошли пут сте ми побегли, Лиси, насатвио је Ридриго. Бил је испио прашак за спаван>е и ми омо сами. Он вам не може помоћи. Одвешћу вас собом, јер вас волим. Све сам већ спремио Напољу нас чека аутомобил... Отићи ћемо на сигурно место. Фред Грен и полиција никад вас неће наћи. Хајдете. Ако се ко врати од чланова Дадове банде убиће вас. Устаните! Под кадом у купатилу налазе се тајне степенице, које воде на улицу. — Не! повика Лиси. Не идем! Радије ћу остати овде у разбојничкој јазбини. Родриго је сад ухватио девојку која се очајно бранила. Бандитово лице било је крваво. — У помоћ! викала је она. Бил! У помоћ! У истом тренутку на вратима се појавио Бил. У почетку није могао да се снађе, али је инстинктивно напао Родрига. Лиси се ослободила. Није дуго размишљала. Док су се бандити борили на живот и смрт Лиси је обукла свој капут; узела ташну, ушла у купатило и брзо их закључала. Род риго јој је поверио где се налазе тајне степенице. Гурнула је каду у страну и спазила отврр. Мало се колебала, а затим сишла у дубину и мало доцније изишла на улицу, која је била пуста. Побегла је! На првом углу села је у такси и рекла шоферу неку алресу. У руци је држала ташну оа мидион .долара,

Куда да иде? Фреду Грену? Не, не... * На углу деведесет шесте улице Лиси је платила такси и нзишла. Сад је била слободна и моћи ће да се врати Пјеру. Али како? Истина, сама је у овој велнкој вароши, а сутра ће је тражити чланови Дадове банде, Фред Грен и полициЈа. Коме да се обрати за помоћ? Лутала је улицама и најзад ушла у један ресторан. Није имала појма где је. — Добро вече, лепа госпођи це, чула је глас у својој близини. Окренула се и угледала младића који је с 4о за њен сто. — Ви ми се свиђате, рекао је младић. Хоћете ли да играмо? — Не играм са непознатом господом, одговорила је Лиси. — То ннје разлог, драга моја. Ја сам Џим. Сигурно сте чули то име. — Којој банди припадате? упитала је она. Лиси је оад видела да се налази у локалу чикашких гангстера. Претпостављала је да сваки гангстер има своју банду. — Ја сам члан банде Џека Чи кага, одговорио је Џим поносно. — Интересантно, смешкала се Лиси. Причајте ми нешто о томе. — Хм... Зар хоћете да ме саслушавате? Није обичај да се говори о шефу банде. Зашто пас то интересује? Лиси је сад синула једна идеја. — уКелела бих да говорим

са Џеком Чикагом, рече. Доносим му једну поруку. — Од кога? упитао је он. — Од Дада Паркера. — Ох! Зар сте ви љубавница старог Дада, Ани? — Да. Ствар је хитна и веома важна. — Издаја? — Не. Приватна ствар. Одведите ме. — То је компликовано, драга моја, смешкао се &лади гангстер. Можда сте детектив. Ја сам крив ако се шефу нешто деси. Покажите ми своју ташну. Лиси се збунила, алн сад је било касно. Џим је узео ташну, а онда се изненадио. — Ох, колико новца! усклик нуо је. Зар је то ваш новац? — Не. Треба да га однесем Џеку Чикагу. Сад ми ваљда верујете? Џим је климнуо главом. Није ни помислио да јој отме тај новац, који је носила шефу. После вечере су отишли. — Ја не знам где је шеф, објашњавао је младић. Одвешћу вас у дансинг код „Ноћног леп тира". Тамо су главни чланови банде и они ће нам казати где се налази. Лиси је у дансингу изгубила одважност. Џим ју је одвео у засебну собу у којој су седелн стари гангстери. — Ало, Џим! поздравили су га присутни. Зар имаш нову љу бавницу? Зашто си је дов<јо овамо? — То није, на жалост., моја

љубавница. Жели да говори са шефом. — Ко сте ви, госпођице? упитао' је један. — Ја сам милион долара. одговорила је Лиси кратко. Желим говорити са вашим шефом. Овде је новац. — Милион долара! То је добра препорука... Добро. Џи*(, вежи јој очи. Лиси је осетила да је прате многн чланови банде. Се.тн су у аутомобил и вози.ти се прла сата. Чула је да се отварају јед на врата, а затим је остала сама и чекала. Скинула је завој са очију и видела да стоји у огромном холу. Одједном се појавио лакеј. — Мис, рекао је, изволнте са мном. Тешку завесу гурнуо је у стра ну н одвео Лиси у мали раскошан салон. Лиси се изненадила. — Као музеј, протапута. — Мило ми је што вам се сви ћа, мис, чула је глас иза својих леђа. Окренула се. Пред њом је стајао елегантан господин у фраку. Био је веома учтив и насмејан. — Наставиће се

тттттмпнт

ТТТТПЧТЧННТТ«

ПРЕТПЛАТНИЦИМА „ПРАВДЕ" Молимо претплатнике „Правае" да своје име, презиме в адресу на чековима и упутницача мто јасније пишу, како Ге н» би догаМле погрешке ирилцком експедиције лнстаЛдминистрација „Правде >