Правда

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ,

ЦЕНА I ДИНАР

Број 10.689 Година XXX

чековми рлчун кпл ношмнске шгрлиониц1- број 5.4 220. телефон алминиг1рлније и ОГЛАсног одељрња 25-551.

БЕПГРАД, УТОРНИК 7 август 1934 Влајковићева улица 8

месечна 11ре i нлл i а за нашу 1емл>у 20 дин, за инос1ранс1во 50 дин. телрфони урелниш1ва: 25-552 2^553, 25-554, 25-555. 25-556. 2-5-557 25-558

Рукописи се не враћ?ју

ТЕШКА СИТУАЦИЈА У ИТАЛИЈИ Завера фашистичких незадовољника против г. Мусолиниа

Г. Мусолини, још једном, куражно чисти странку од незадовољника и врши „моралну и лолиткчку ликвидацију" својих бивших угледних политичких пријатеља

Ј*. А јшд Стараче, генералнн секретар фашнстнчнв странке

ЗЛШТО ЈЕ УХАПШЕН БИВШИ МИНИСТАР Г, АРПИНАТИ> Парва, 6 август (Телефовскн навспгтај) У францусктш полптичкпм кругоониа са највсћнм нитерссовашсм се прате дога^ајв у Италнјн, којв се аа сада још увек однграпају наа ку-ј лнса, алн ©еп су толнко позиатн да поједивоств тнх догаНаја у велнкој мерн уапемнрују целокупну нталнјанску јавпост. По свнма анаднма судећв, наиеђу г. Мусолннна и врхоопог вођства фашнстичке партнје дошло је до озСнљвнјпх ■ опггрнјпх насугласнца. Првн пут откако је фашнзам на оластн у Италнјн, векн нстакнутнјн вођв фашнстнчке партије, првн сарадннцн в лнчнв пријатељв г. Му солпнна усталв су против полвтике Г. Мусолинна в ве одобравају варочнто онај део н>егове полнтпке, којв се одпосн па прнвредна в фвнанснјска пнтав»а Италнје. Због овог опонооања г. Мусолннн је оеК уклоино мпоге онше фувк цнонере у партвјв, а мпоге н ухапСио. Римски дописник „Тана" јавља о овим симптоматичним и веома ванимљивнм политичким трзлвицама у Италији своме лнсту данас след еКе; „Најопттрпјн сукоб набно |е намеђу г. Мусолннна ■ бившег генералног секретара фашистичке партнје г. Арпннатпа- Већ дуже времева г. Арпннатв је ва седницама велнког фашпстичког саоета в ва сед ннцама локалннх фашистнчких органпаација у унутрашн»остн Италнје држао оштре говоре протнв полв тнке коју данас водп нталнјанска влада. Он се није увдржавао ни од најоштрнје крнтнке лнчноств г. Мусолннна. Иа италпјапскиж владнннх кругова се сааиаје да је г. Арпнпати још рапије упоаорен од г. Мусолипна да напуств свој опоаицпопн став, јер ке искуситн врло тешке последипе свогв држап>а. Г. Арппнатп пије поступио по же љи г. Мусолнпн! н нвставно рвд, гтварајући јаку опознцнју у вемљп Оротнв г. Мусолнниа. Стога је у Италнји много нвнена1>ен>а ивазвала вест о хапшењу г. Арпинатиа. које је иавршено по некосредној ваповести г. Мусолиииа. Зашто је г. Арпинати ухапшен? На то одговарају меродавни нтаЈШЈански политичари овако: — Арпнватн је прешао граинце које су св у фашистичкој партн|в %о досадаљој полнтнцн могле тр»етн. Г. Мусолнни не трпв оповн|нју, а парочнто ие крнтнку свога >адв у понврсдном н финапсиском ноглсду. Зато је г. Арпинати ухапшен в биће вероаатно наведсн пред •У*

Како је ухапшен г. Арпннатн Г. Арппнати је од својих пријател>а већ раније обавештен да ће по налогу претседника владе бити ускоро ухапшен и да би још имао времена да се склони у иностранство. Г. Арпинати је изјавно да не жели да бежи. Сипоћ је г. Арпннатн боравио у својој внли у Малакате, сеоцету недалеко од Болоп>е. У вилу су ушли агентн и полнцајцн н саопштнлв г. Арпииатну да је ухашпев н да ће одмах бнтн спроведен ва Рнм. Г. Арпнпатн се нвје протввно в одмах пошао са агентнма полицнје. Звапнчни комнннке нталнјанске владе Италијанска влада је поводом хапшсша г. Арпинатиа надала оваЈ аваничан комииике: „Бившн секретар фашнстичке пар тнје н бнвшн мнннстар унутрашљих послооа Краљсвнне Италнје Арцннатн ухашпев је по варедби владе. Арпнпатн се огрсшно о основне прнниипе дисциплине у фаошстнчкој партнјн н аауаео оштар став протнв политнке ввашгчве фашпвма. Арпинатн је у последв>е време сасвнм отворево агнтовао против кооператнвног снстема владавине н уређс&а у фашистнкој Италнјн в тнме јавно прнвнао да је н протнввнк фашнвма у супггвнн. Његово хапшсн>е нанскнвалн су, дакле, првокласни државнн нвтересн". Старн опозицновар Г. Арпннатн се својом опознционом политиком истакао већ пре три годнне, када ј *е рекао на једном фашистичком абору да ће данашн>а привредна политика фашиама одвести Итвлиј'у у врло тежак положај. Упркос тога, г. Арпинатн је г. Мусолиниу био неопходно потребан н он га је 1933 поставио аа мннистра унутрашн>их послова. Алв на том положају г. Арпвиати се није дуго задржао, јер и као члан владе ннје вапустио свој ранвји опоанцнонн став в тада га је г. Муеолини поаоао Да по.-песе остаоку. То ј« г. Арпжнатн беа колебан>а учннно. * — Хапшеша у 0®*°! Допнсннн иТана" на Рнма саана је да су у суботу н неделу преко целог дапа вршепа полшичм хапшен>а у Рнму н провнпцнји Италије. Ухвпшепи су миогн нстакнути функцпонери фашнстнчке партнје, па и мпогн фашнстн у провннцнјн. Број ухашпеннх ценн се до сада на 350, али је аероватно да ће се политичка хашпеља наставнти н у гоку данашлег дана. Привредив тешкоћа Италнје у вемлн н у колонн-

Францускн новннар }• ■ да је уврок садалих траавнца у И< талији у истини претежио екопом ског обележја. Италијаиска влада панлаанла је у последн>е време на највеће тешкоће ив прпвредиом пољу, у вемљи, у својим колоннјама и у иностраиству. По тврћешу нталијанскнх нри вредних кругова, отежалу снтуа цнје ИталиЈе миого јв допрппелв н оевв Италије са Аустрнјом и Ма парском којима је учиинла уступже који премашују италнјанске екоиомске и фнпансијске снаге. Италијанске колоније боре се с највећнм фнпансијским тешкоћамп ! и влада им, упркос вншсстоуког ур гиран.*- г *е могла нрнтеКи у не

Г. Мусолжи моћ. Стап>е у италијанским колонн јама је орло тсшко н то се гматра првнм вслнкнм неуспсхом фашнстнчке економске н фннаиснјске по лнтнке. Поред свега тога, ИталнЈа је н на пол>у спољне полнтике претрпела више неуспеха н у своме настојан>у да се аближи са неким државама добијала само негативне резултате. Састанак г. г. Мусолннн—Хитлер није довео ни до каквог резултата. са Француском се односи још инкако нису поправилн, а н Енглеска је својнм држан>ем у пнтању Источног Локарна и у другим важ ним споано политичкнм питанжма показивала у последн>е време све јаче удал>аван>е од нталијанског гледишта. Привредна криаа у самој вемд>и достнгла је врхунац. Владпне мере протнв скупоће н беспослице ни су уродиле опнм плодом, како се то влада вадала. Креднтв Италвје иа страпв спалн су па мпннмум, сама влада тешко одговара својнм обавезама у нпострапству. Све то довело је до превнраша. весугласнца н сукоба у самом воству фашистнчке странке. Г. Арпн

патн н »егове присталнце претстав . љају дапас у Италнјн. како нагле- ј да, јак опознцнони табор протнв полнтнке г. Мусолннва. Покрет је у последше време толнко ојачао, да је г. Мусолпни осетио велнку опасност која му с те стране претн ј и стога је предузео пајодлучннје ме ре протнв незадовољннка у својој партнјн. Завера Арпнпатна, нзгледа, била је на најширој основн спроведена. Како ће се догаНаји у ИталиЈ 'и после свега овога развијати, не мо же се знати, али је сасвим сигурно да су се на политичком небу Италије навукли тамни н тешки обла уи, који ни енергична рука г. Мусолиниа неће моћи лако да растера. Г. АРПИНАТИ ОШАМАРИО Г. СТАРАЧЕА ПРЕД Г. МУ СОЛИНИЕМ Парнз, 6 (Телефонскн нзвепггаЈ*) Ту скоро италиЈ'анскн лнсто»Ш објавилн су следећи коминике: ж Из разлога личног карактера, г. Леандро Арпннати поднео је остав ку на положаЈ* државног потсекрета ра у министарству унутрашн>и* послова. Г. шеф владе примио је н>егову оставку Раауме се, повннуЈући се нарећен>у владе, штампа није изустила ни једне речи о правим разлознма који су довелн до оставке г. Арпинатиа. Мећутим, почели су да круже гласови, који су ускоро и потврђени, да Ј *е та оставка последица једне бурне сцене која се одиграла у кабинету г. Мусолинна између г. Арпинатиа н генералног секретара фашистичке странке г. Старче. Г. Арпинатн, који је физички веома развнјен и снажан човек, ударио је у присуству г. Мусолиниа шамар г. (Гтарачеу. Пошто је вбог тога пао у пемвлост, г. Арпнватв, којв је бво вај. моћввјв човек у Болоан, нсклучен је са лнсте вародпнх посланнка, где је бво вавмепоаав од страие ! Врховног фашнстнчког сааета, . а

Г. Туратн, бнвиш генераднн секретар фашистичке странке пре веколвко дава вскл>учев је ва стравке. То је дакле вста судбнва која је снашла в друге лвчноств фашнстичког режима, међу којнма је н бнвшв генералнн секретар стравке г. Туратн. Мусолинн лишава сваке власти своје противнике и настоји да их изолује. То није физичко кажн>ава н>е: то је политичка н морална лик видација. Али овога пута, после искључен»а дошло је хапшење. Јер Арпинати је ухапшен, пре недељу дана, у блнзини Болоње. Листови су се ограннчили да о томе објаве сдмо вест у три реда. Разлози ове мере остали су у тајности. Међутим, у ИталиЈ *и се ј *авно говори да Арпинати није од оних т>у дн који ће мнрно трпети ситуацију коју му је' г. Мусолини наметнуо и, према томе, мало је расположен да се уздржн од сваке политичке активносги. Тим пре што он још има многобројне пријатеље у Болоњи и у Емилиј"и. Влада, тојест г. Мусолннн, нздала је налог о хапшељу вбог гота што Арпннатн ве само да ннЈ *е мнровао, већ је почео са успе*ом органнвоватн покрет фашнстнчкнх днсвдепата, којн су, влада о томе нншта ве говорн, органнзовалн в ваверу протнв г. Мусолнвна.

Онајно стање привреде и фииаисија

Парнв, б. Д. А. Габорно пнше у .Ер Нувелу" следеће> .Треба бнтн начнсто са једном ствар алослутно шхрнпаље чује се у финансијској вградн фапмстичке Италнје. Нн говорн, нн хвалнслља не могу то внше наменити: опаснрст која претв блиставој диктатурв фашизма сада је очевидна"«. Заиста, г. Мусолинн је у једној нзјавн у Парламеиту отворено прианао, да је ИталиЈ'а аа ових 12 годннл фашистнчког режима потропша трн четвртнне аемаљског бога ства. То вначи иалааитн се непосредно пред катастрофом. Јер саннрати прнлнке са Једном четвртнном иародног богаства апсолутно је немогућно. Буиетскн дефнцнтн из године у го дину расте. Ове годнне процељев је на 4 мнлнјарде лнра. (Прошле годнне био је 3.600 мнлнона). .Злослутно шкрнпаље" постаје све глвсниЈе. Конвертована рента па ла је аа 20*/о, и поред тогв пгго су курсеви подвргнутн контролн фашн стичке дисциплине. Плате су сведене ка мннимум и не може се ии помислнтн ка ново смаљеље. С друге стране, фнсквлни

теретн достиглн су макснмум. Дакле, ни у том погледу не може се рачунати на повншеље прихода. Број незапослених (око 1 милион) расте. Они што раде аараћују т - -ан толико да пе умру од глади. У пореНељу са 1925 годнном, број стечаЈ*ева Ј *е више него утростручен У 1932 годинв било Ј *е укупно 24.333 стечаја. Годншљн аемаљскн приход процљен је на 65 мили)'ардн лнра. МеНутнм, у државнкм фииансијама внднмо да је државнв расход око 22 н по мнлнјарде лнра, а самоуправни 11 н по мнлнјарди лнра. То аначи да укупнн јавнн расходн наносе ! одишље око 34 мнлијарде, а то је преко половнне целокупног годимњег прихода народне привреде. Такво стаље је неиздржљнво. Јер кад држава апсорбуЈ*е више од половине призатнкх прнхода целокупног народа, то је ке само неадраво стањс. већ стаље коЈ *е се не може лако и»-

Осим тога, новчани оптнцај ианеси свега око 14 милијарди лир*. Кад се кма на уму да државни и самоуправнн расходи износе око 34 милијарде, то аначи да цело<супан ноачанкчни оптицај мора у то-

ку Једне године двапут проћи кро» јавне благајне. Један од разлога нездравог стања фашнстнчких финансија је и у томе што Италија трошн на војску и наоружање близу 6 милијарди лн ра годишње. То ј *е скоро трећина целокупног буцета. „Злослутно шкрипање" постаЈ *е у толико алослутније, што су сви напорн фашистичке владе да наће лека овоме влом стању остали узалудни. Стање је безизлазно; перспектнве будућности веома мрачне.

Нова крвопропића у Дпжиру

Парвз, 6 август Јављају на Алжнра да је јуч* понова дошло до сукоба взмећу Јевреја а Арабљава у граду Ковставтнну. Тврди се да до сада нма око 200 раљеннх в веколнко мртвнх. Многе јеврејске радље потпуно су опљачкапе, а ватнм запаљене. Ив Алжнра су упућенн у КопстантнК севегалскн стрелцн са жандармар*!јом н ватрогасцнма.