Правда, 04. 12. 1934., стр. 2

Страна 2

П Р А В Д А

4-XI1-34

Значај разговора Кнеза-Наиесника у Паризу

Париз, ?, децембар (Телефонски азвештај нацЈег стадног доп»кника) Важни политичкн разговори које Је јлче водио Њ. Кр. Вис. Кнез Намесник са претседником Републике г. Лебреном и претседннком владе г. Фланденом у Јелисејској палати, као и са чнннстроч иностраних послова г. Лавалом у стану свога таста Прннпа Николе. нису пропраћеии никаквнм званнчннм саопштен>ем. Меродавне личности на Ортејском КеЈу,

као и У1*к У с.тичним прилнкзма, држе се резервисано. недаЈући јавностн никаквих обавештења. Мећутим, нзлишно је истицатн да су у данашњоЈ затегнутоЈ мећународ ној ситуацнји присуство Кнеза Намесннка н његова конфернсања са угледним француским државницима изазвалн највеће интересовање у овдашњим политичким и дипломатскич круговима, који са налеточ пз*њом прате да.1»и развој догађаЈа у Женеви. г Ови кругови мнсле да Је југословен ски Кнез Намесннк, у гоку своЈич састанака са г. г. Фланденом и Лавалом, поред општих акт^елних европсчих проблема, посветно и наро чнту пажњу питању одговорности за марсеЈскн злочин. Француски политички круговн н француска јавност истичу да би по томе питању настојања Кнеза Намесника Павла. који наставља дело Краља Алексаидра на пол»у мећународног мира, како у | погледу задовол>ек>а Југословенског

јавног мнења. тако и у интересу сре ћнвања мећунаролних односл, врло разумљива н оправдана. С друге стране, снноћ се у парискнм обавештенич круговима тврднло да су оЛлучнсст, об.'ективност и широкогрудост Кнеза Намесника, и његово познавање не само балканске, него и опште европске ситуаииЈе, учини.тн и на британске и на франц>ске шодеће лнчности наЈболи утисак, у чиЈим круговима нмају наде да ће југословенски Регент на

пољу међуиародне по.титике бити прави слелбеннк свога велнког роћака Краља Алсксандра. На краЈу Је вредно истаћи да фраи цуско Јавно мнење тумачи боравак Приниа Павла н његове састанке са француским државнниима иао нови доказ да постедњи мећународни догаћаЈн не само да нису ни на.^ање пољуљали француско-Југословенско приЈатељство, већ да су напротив аопринели да оно постане још срдачннје него што Је бнло раннЈе. Пр. Б.

Тврди се да су г. г. Лавап и РиБеитроп разговарапи о враћању Немачке у Друштво иарода

ПАРИЗ — БЕРЛИН

Оно Францусво - немачког зближења

Париз, 3 децембар (Телефонски извештај нашег сталног дописника) 0 прекЈучерашњем разговору нзмећу француског министра иностраних послова г. Лавала и специјадног изасланика г. Хнтлеровог г. Рибентропа ннје издато никакво званично саопштење. ОчекуЈе се да ће то битн учињено тек данас поподне. Из поузданнх извора сазнаЈе се, међутим, да су оба диплочата расправљали о франц>-ско-немачкнм од носнма, а у везн са осталнм европским проблемимл. Тврдн се ла Је при том г Лавал подвукао потребу да н Немачка што пре приступн Источном пакту, јер би то много Јопринело успоставд>ан»у равнотеа»е у Европи. Није искључено да Је у овом разговору између г. г. Лавала н Рибем тропа било речи и о враћању Немачке у Друштво народа. Верује се, сем тога, да оба Дипломата у свом разговору нису могли мимоићи н питање наоружања Немачке, о коме се у последње време толнко писало, нарочнто у францускоЈ н немачкој штамгти. Ово питање биће н предмет специјалне ДнскусиЈе У Друигтву народа. Зна се да ће по овом осетљивом питању Једннствен став

носа рећи ма шта Јруго До сво што Је рекао у свом експозеу у ФранцускоЈ скупцггини.

Г. Лава,т

ПАРИСКИ КОМЕНТАРИ О РАЗГОВОРУ ЛАВАЛ - РИБЕШРОП I Париз, 3 Децембар Л1ти Парнзјен 44 Да Је разговор г. г. .1?за.1а и фон Рнбодтропа мо- ј гао Да се кргће само у општим лиЛавалом узети и сер Џон' нијама.

Сајмон и г. Идм. I пГ. Лавал прнликом тога састанка, Пр. Бартуловнћ ! вели лист, нкје мог^о Да ка*е др>ОПТИМИЗАМ ЕНГЛЕСКЕ ШТАМПЕ г0 ° сш| 01,0га ш, ° ' е казао в > ме експозеу у скупштинн, у коме Је

Лондон, з децембар -Енглеска штампа посвећује разговору измећу г. г. Лазала и Рибентро "пв ггриличну пажњу,—наглашввајући, да ће он бчти од величог значаја за

истакго да фрамц>ски предлозн пру жају НемачкоЈ оДличну гриллку Да покаже да жели да сарађује на уч- • вршћнвању бсзбедиостц. ,Евр м 1о»ке дд ннје много вероват

даље држање Немачке. Овим разго-,ио Да је г. фон Нибентроп Аонео I. вором нарочито је одушепљен „Њу*. ■ Лавалу поруке које би показале зна кроникл" који је у счом писању вр-.тниЈу прсмену у р-сположешкма н ло оптимнсткчан. намерама г. Хитлера. Остада енглеска штампа није се При свсму том, ДоДаЈе лист, г. Ллупустила у нарочита коментариса- вал не губи наДу да ће са М е прили-! ња. већ се углавном ограничила нј ке скдонити Немачку Да Докаже сво конгтзтовање чињеница. П. | ју добру вољу за сарадњом прис |ан БАЛТИЧКИ БЛОК ЗА ЧУВАЊЕ ком на п^кт о мећусобном помагању МИРА ; или на какав споразум слнчне прн- . Талин, 3 децембар ј г, , , I „Ексцелзиор" мисли Да су медавни После конференциЈе држава балтич говор г Балдвина и експозе самог 1Г плпка ииат I« ипии-ллн* и кпис . _ г. Л-вала у скупштнни пружили До-

Неколико додира изме^у прет- Киие, в доцније н европсктс колоставника Франпуске и Немачке у нија у Азијн и Тихом океану. Београду понова се истиче као вр- Пре кратког времена „Берлинер ло актуелан проблем дмскусија о Берзен Цвјтунг" донео је чланак француско-немачком вближењу, на коме бн требало да ради Цела Европа. А на томе зближењу се већ ради у Француској и Немачкој. Велики француски књижевник Ромен Ролаи веН преко четири деценије неуморно пропагира што дубље зближење оба велнка народа. Он тражи потпуно зближење Француске и Немачке како би се створила једна нова гермаиско-гал ска култура. И врхунац тога његовог рада налази се у роману „Жан Хрнстоф". Под његовом патронажом ов; н раннјих година редовно се врши размена н доднр француско- немачких интелектуалаца. Сваке године немачки родитељи под свој кров примају француску децу за време летњег одмора, као што то исто раде и Французи. Рад па француско немачком абли, жењу био је особито јак пре и по -ј сле конференције у Хагу, 1929 го- под насловом „Нова Немачка иде дине, када су вођени преговори око својим путем". који је написао сам ратне штете. Па и пре те конфе- г. Геринг. У томе чланку интимни | ренције. Још одмах после рата пријатед> г. Хитлера, и најбољи туфранпускн државници, као што су мач идеја Рајхсфирера, тражи и г. Ерно и г. Лушер врло енергично предлаже иемачко француски спосу пропагирали приЈ *атељство са разум. Да би се до тога споразума Немачком. гБима су се тада при- дошло, нова ЕвропаЈ као и цела дружили интелектуалци још из Бел Фрвнцуска, треба да разумеју ингије и Луксенбурга, као и из саме тимИо и лој 'ално нови немачки дух. Немачке. Тада су основана два ча- И збиља, германску психологију и сописа на оба језика ради сталног ДУШУ треба интимно разумети, па расправљања и проучавања услова видети колико она може да буде за француско немачко аближење. искрени чинилац свнх најлепши* Тај лепи плодоносни рад преки- стремљења нове Европе и њене бонула је и пореметила позната ин- ље будуНности. То тражи и г. Гефлација и спекулација око немачке рннг. Он вели да се гласањем од марке. Па опет рад на зближењу 19 авг>'ста ове године показало да се наставио. Тада је створен Љран- Рајхсфирер, г. Хитлер има иза себ^ цуско немачки труст челичне и хе-|90°/о народа, што данас нема ни је миске индустрије, који се после про 1 Д а « Државних на свету. И иностран

Г. Хитлер

листа бечки „Нојес Винер Тагблат" у уводном чланку објавио је из Париза извештај свога дописннка, у коме се јавља да је немачки вице-канцелар Рудол Хес по наредби Хнтлера, дошао у директну везу са истакнутим француским нацноналистичким круговима, да је нашао веау са бившим француским ратницима и другим пацифистичким елемеитима, како би се припре мио терен за нове немачко фраицуске преговоре и пријатељство". Да закључимо. Европа још ни данас није у могућности да оцени који су проблеми тежи за светски мир. Да ли проблеми економског хаоса у свету или чисто политнчки односи? Ако Европа почне да решава чисто економска питања свом је снагом ударе и тр:сну политнчки односи. Ако се посвети политичким проблемнма, цео свет јаукне под дејством прнвредних компликација и беде широких маса. И вечно тако, без икаквс наде на бољу будуКност. Али, ако се дође до немачкофранцуског зближења, Европи биће обезбеНена срекна будућност за читавих 90 процената. И. А.

ког блока излат је комкнике у коме се каже да ће три балтичке држаае у споразуму са осталим силама наставити рал на одржању мира у томе делу Европе и да су повољмо распо ложене према предлогу о Источном

вољно обилннх предмета за раз10вор изчећу г. Лавала и г. фо^ Рибентропа. „Та два говора, доДаЈе лист, показали су упоредиост глеДншта Ве-

I, °^ И " Бриггнаје и Францус« у „„та

зумом од 12. септембра одлучено Је да гри државе буду заступљене за^ једнички у Друштву народа и на ме. ћународним конфереииијама. Такоћс су усвојеие инструкције које ће се у виду тога заједничког рада послзти зипломатским претставиицима три ју тржава у инострансгву. ИЈући састанак бзлтичког споразу ма одржаће се у Ковну, априла или маЈа месеца идуће године. Г. ЛАВАЛ ЈЕ ПРИМИО Г. РИБЕНТРОП\ ТЕК НА ИНТЕРВЕНЦИЈУ НЕМАЧКОГ ПОСЛАНИКА Париз, 3 леиембар Јутрошњи листови опширно се баве посетом коју )е министру иностраних послова г. Лавалу учннио специјалчи изасланик г. Хитлера г. фон Рибептроп. Г. фон Рибентроп дошао је уфран пуску престоницу да разговара са Vгледиим француским политичким .тич ностима, после своје посете Лонлову, "де се састао са британскич мини:т;10м иностраних послова сер Џоиом Гајмоном. Нарочити изасланик X. тлера, који је стигао V Париз требало је да отпутује истог дзма г Терлип. Мећутнм, иа жељу 'зојис пријатеља из УЈружења бивших фраицуских ратника, г. фон Рибентроп се залржао још два лава у француској престочици. Јуче Је г. Рибеитроп одлучно да тражи аа га прими министар иностраних послова г. Лавал, коЈи је на интервеициЈу немачног амбасалора у Паризу пристао да примн г. Рибентропа. Јуч! у 17 часова иа Орсејском КсЈу додхло Је До овога саЛа«ка. Он

њу учБршћења мкрх Немачка Дипло матиЈа изглеДа да Је свесиа те упо -Ј редностн". • Јисшкшшиидцццциииц Пољсна се још неће нзјаснити о Источном панту Парнз, 3 децембар ј Авас сазнаје из Варшаве да таио преов.\аЈ )УЈе млшљеље да Пољска ништа не^е одлучити односно Источног пакта пре него што буду познати резултати фраицуско-немачI кнх преговора и пре него што се не оконча плебисцит у Сарској области. Лист „Час" сматра да је Источнн пакт једаи важан фактор за будућност и да он треба дуго да саарева. истичуКи да су због сарског плебисцнта прекинлти сви дипломатски оазговорв. било о оружању било о Источном пакту, па према томе и пољска влада веће донетн ннкакву одлуку, док се не буде начнсто са франпуско-неиачкнм одноенма.

тр< "ЧР 11 ширио на ХоланднЈ*у и Белгију. То ство ТУ истину треба да разуме и ме покрету се онда придружнла прнми. Г. Гсринг завршава свој чла чак и Америка са својим планом о иак 0ВИМ речима: „Али мн се назаштити индустрије нарочитим ца- Д амо Д а и ван нашнх граннца ринским тарифама. У то доба је и победити разум. Први зраци зато Брија.1 покренуо питање о Пане- ј ве ^ се Ј® вл>а ЈУ • вропи. | И збиља, пре кратког времена Исто тако познат је интензиван између Немачке и Француске дорад Бриана и Штреземана на фран'шло је до новог трговннског угоцуско немачком зближењу и спора- вора. Сва привредца и политичка зуму. Још онда је требало да буде штампа на северних француских решено и питање области Саре. У провинциЈ *а Ј *еднодушно је поздрато доба обе нације су одредиле сво вила оваЈ* уговор, као врло корије делегате. Стручњаци су израдн- стаи у економском погледу за ли услове о повратку немачке Саре француску трговину са Немачком. маЈ *џи Отаџбини, уз матерИЈ *алну ј Ако се гледа објективно на фран накнаду за руднике — онако како цуско-немачке односе, мора се конје то било предвиНено аа 1935 го- статоватн да нема великих продијту уговорима о миру. I блема, кој*и раздвајају ове две ве-

Совјетсни посланин у Букукурешту код г. Титупесна Букурешт, 3 децембар Радор јављз: додмо Је До овога саЛа«ка. Онј Синоћ у 22 часа, министар иностраЈе тр^'јао вишс од ЈеДвог часа. По- ни * послова г. Титулеску примио је сле аега није нзЈато никакво саои- совЈетског послаиика у Букуоешту г

штењ>, већ Је само паглашено ла је г. Лагал на интервенцију немачког амбагалора прнмио г. Рибентропа. С 'бзиром на чињеницу Да је ово •рвн пут Ја се изаслаиик г. Хнтлера састаЈе са француским министром иностраннх послова г. Лава.чом, вероватно Је 1з се њихов разговоро-

Островског. Сазнаје се да је синоћнн еагганак министра г. Титулеска са г. Островским трајао доста дуго. Г. Огтровски ;е после састанка примио претгтавнике румунске штампе и из : авио •<м Не се у току сво1е миси!е у румунској престонипи трузити ла штг>

Диосио на општу ситуациЈу и ла г. бол>е долринеге рззвијању добрих Лавал није могао г. Рнбентропу у ( °лноса између своје земље и РумупоглеДу француско — немачких од- иије.

МеНутим, сав оваЈ - рад на франпуско немачком зближењу био је прскинут оног тренутка када је Немачка изјавила да је у потпуиој немогућности да плапа своЈ*е репарационе обавезе. Тада су настали неспоразуми, који су дошли до врхунца пре и посло смрти Хинденбурга. Али, ако ее данас обЈ*ектнвно проуче не само политички, већ још и важнијн, привредни меНународнн односи у данашњој Европи. сваки прави државник искрено Ке пожелети да се оствари француско-немачко пријатељство. Јер две иајјаче економске, финансиске и политичке силе у Европи — Француска и Немачка — једиио су у стан>У да буду гаранти европског. па и светског мира. И уколико се европски догаКаји све више проучавају с обвиром на будућност, утолико француско немачко југословенски споразум долази и пост&је све већа потреба. све већа неопходност. Јер свака друга политнка води неумитиој фаталности. пошто се Француско немачки неспо разум искоришКује тако, да се непрестано на овом жалосном континеиту, кој'и се зове Европа, јавља

лике силе. Чак и питање области Са ре може лако и лспо да се реши у духу Бријан-Штреземанових идеЈ *а, а на бази лојалног нспуњења уговора о миру. После Саре измеНу Немачке и Француске нема и не постоји ни један разлог удаљавања, неспоразума н непријатељстава. Не мачка не тражи ништа у северној Африци. Не тражи ништа ни на Балкану, а ј'ош мање у Дунавском басену, као што то траже други неки нови пријатељи Париаа. „Базелер Напионал ЦаЈ*тунг м , у једном од својих броЈ *ева расправљаЈ 'ући о условима за француско немачко аближење и пријатељство. писао је: „Извесно ја да велика веКина француског народа жели споразум са Немачком. МеКутим, велики ратии индуетриЈ*алци преко своЈ 'е велике штампе сумњиче сваку реч, коЈ *а долази из Нсмачке, проричу нове пропасти, изазивају панику и шовинистичку мржњу про тив Рајха. У фраицуско немачкнм одиосима постоЈ 'е само две могућности. Или приЈ *атељство са Немач ком или оно стање, коЈ *е је еиноиим рата. Спорааум са Немачком вод'ј општем европском олакшању и остварењу истинске безбедности

ЈУ разне експлоатациЈ *е великих, | ТаЈ* споразум гарантоваКе мир Есрсдњих и малих сила. Па не самовропи, иародима. општем прогресу то. Француско немачки неспорааум и соеКи". је чак и база јапанског освајања' После писања овог шваЈ *царског

■ ■■(■■(■■■■■■■■■■■■ИМИИПИШШ Конференција румунсних финансиских стручњана са г. Титупесном Букурешт, 3 депембзр Синоћ се код мннисгра иностраних иос/>оаа г. п < Ј коиференција, на коЈоЈ су учествовали поред мнннстра спољних послова миннстар претседннк г. Татарсску, министар фннансиЈа г. Славеску, ми нистар трговине и нндустрнЈе г. Ма нолеску-Струнга, гувернер Народне баике г. Думитреску и државни пот секретар у министарству спољних послова г. Савел Радулеску. После ове конференциЈе, мннистар спољннх послова г. Титулеску примио Је бившег миннстра претседннка г. Јулна Маниу. ТДјГМ Мнзе Парнз, 3 деце%!бар У Парнзу је прс?4инуо и јуче сахрањен велики пријатељ Сг>ба из времена велкког рата г. Алексис Мизе, бивши народни посланнк, бив ши потпретседник париске општкне, оснивач и почасин претседник Глав ног трговимског н индустријског синдиката. Нзегов скн, г. Алфона Мизе, трговачки аташс француског посланства у Београду, такоНе наш велики пријатељ иа времена рата, присуствовао је сахрани свога оца заједно са својом породицом. Заупокојена сл\'жба била је јуче изЈ *утра у цркви Сен-Роч!. Сахрана је извршена на гробљу Пер-^ашез. где су одрж-хли говоре г.г. Жало, претседник Главног тргов^ског и иидустоијског снндиката, Брчше у име Гпрант?»ог синдиката. Мегче, претседни* Напионалног комнтета к^остраних трговкнских с"*"~"чк> Фраицуске. Пр Б. ■■■М1ИН111111НМ11|||1Н||||||М» Тп»тична счена за р^ме иомунистсчнот ппоцрса у Насепу Берлчн, 3 децембар Народни суд у Каселу осулио Је тванаест комуниста на 2—б годмна робиЈе з'к>г учешћа у чувеиоЈ вивбаденској комуннстичкоЈ завери. Ме ћу осућенима се ивлваи и Једна жена и позчати немачки комунистнчки аги I татор Митрух. I За време сућења одиграле су се , грагичне сиен • Оптужени су оштро | протестовали против тога што су им признања у полилији изиућена ало» стзвт<аи>ем. У току сућења оптужеН11 Митрух је извукво из цепа нож и почео лз сече вене иа левоЈ рупи, покушавши да пресече и гркљаи. Споечен је у томе. Окрвзвген са лак шим поврсдама Митрух Је пренет Т болницу.