Правда, 04. 12. 1934., стр. 6

П Р А В Д А

4- XII-34

РАД ОДЕЉЕЊЛ ЗА КОЖНЕ И ВЕНЕРИЧНЕ БОЛЕСТИ ПРИ ДРЖАВНОЈ БОЛНИЦИ У СКОПЉУ Кретање кожннх н венернчннх бопести у Скошг>у ТАЈНА ПРОСТИТУЦИЈА, КАО ГЛАВНИ ИЗВОР ЗАРАЗЕ НАЈВИШЕ ОБОЉЕВАЈУ РАДНИЦИ И ЖЕНСКА ПОСЛУГА

Скоп.^е, децембра^ Кожне н венеричне болести су у Сколљу необично раширене. Оне по броју своји.х жртава лалеко надмзшују туберкулозу. Према томе ове болести претстављагу највеће социално зло Скопл»а. Скопље је н ио свом сопизлном и привредном склопу врло подесан терен зз шнрење кожних н венеричних болести. Са бројним, економСки слабим жизљем, разноврсннм по вери, моралу, традицијама, овај град је нај подеснији за изворе свих врста заразе, и у првом реду за изворе кожних и венеричннх болести. Главни извор овог великог соцналног зла је. једно друго ве.тнко социално зло Скопл»а — тајна проституција, која.у овом граду достиже невероватне. размере. Она овде постоји од. вајкада. Постојала је у истом опсегу н пре доношења Закона о сузбијању полних болести, као што постоји н сада, када је тај закон сту* пио на снагу. Њу је тешко сузбити, готово немогуће. Тајна простнтуција у Скопљу је тако органнзована. да. су пропнси закона о њеном . сузбнјању пред њом немоћни Потребно је разгледати књиге оно неколико установа у Скопљу, које су основане ради сузбијања кожних и венеричних болести. Цифре, које ће се тамо наћи, неће бити поразне, адн ]е поразан факат, да их треоа готово са десет множнти. к У Одељењу и амбулантн за {• венеричне болесгн при Дрг ** жа &ној болннцн у Скопљу Отишао сам прво тамо. Шеф овог оде^»ења г. др. Д>'шан Настасијевнћ, искусан и спреман .ккар, примио ме. је врло љубазно и у подужем разговору иаложио ми главне линије рада овог Одељења. При Болници је ово Одељење осно вано одмах по рату. Основао га је прзнати руски професор венерологије г. др. Валентин Зарубин, који је постао и први шеф овог Олељења. Г. Зарубин, као искуснн венеролог н научник, >-вео је одмах на|савременије н најефикасније методе рада Нешто доцније он је основао н Амбуланту за кожне и венернчн? болести, којо) је такође дао карактер једне нзучне институци Је^х-уРва, Амблчцата је доимијеј под улраву лнгијенског ззвода. Колико су на научним осно-ј вима н савременим медицинским прин цнаима бнле вођене ове две прве установе Скопља — Одељење за кожне и венеричне болестн при Болннцн и посебна Амбуланта, на1бол»е се внди по томе што су млали лекари. кож'су долазилн на службу у њима [I стицали право специалиста. Од одличног познаваоца науке о полних« ' болестима и метода за њихово с>-з | 6и1ање ови лекари су, доиста, имали шта научити.и зато им се време проведено на раду кол њега признавало | као к\тс специализирања. Помоћниаи г. др. Зарубина, као тефа Олељења за кожне болести при ј Болниаи од оснивања овог Одеље-1 ња, па до г. Зарубнновог пензионнсања били су: г. г. др. Стефановић, др. Бабовић, др. Душан Настасије- Н внћ, и др. Леонид Кисличенко. Сви Н они, као и г. др. Бож. Христић, спе-ј цнализиралн су код г. др. Зарубина. ј Поред њих — у одељењу је за то | време на стажу било око 40 лекара. I Ове годтае, јува иесеца. г. др За- I руб*(н је по молби пензионисан Дл ж ибЈгг шефа Одељењз предузео је та- I да г. др. Душан Настаси^евнћ. којич је. »наче. на раду у Одељењу провез луних дванаест година, а повремене одлазио и на' клинике у Паризу л"] Бечу. То је историјат овог значзГдогг 0- , дељења при Државнр} болници у< Скопљу. И његов радналечењу кож: I них и венеричних болести до данас обИ-ман. је и ззмзшан. Кроз "две оа-.| раке, једна за мушке, друга за женске, од којих прва има 25. а друга 20 крећета. од његовОг оСНнћања пр'о шли су кроЗ ово Одељење многобр.оТ 1 ни болесници и болеснице ол кож- | них и венеричних болестц. Кревети V баракама увек су били п\ - ни Свако- I дневно су долазилн и долазе оболе-ј лн Љ уди , стари и млади. лсене, деВоГ- ј ке, деца иза Скопља, околџне и из ! других местз Взрдзрске бЗнавине Да , је број кревета у поменутим бчрлка- ј ма био још много в\Ни, не би могли I биги примљени сви они. који су, оча| | ни'због зла, које их је, дужне или недужне, снашно. С т.ога у Оде- ! љер»е јсу на болничко лечење узимзии увек они ботесници, Тсоји стаИуп-' ва^ Скопља и Иемају. могућности да, сг v својим иестима лече, нити пак 1 дз доЈазе на амбулантско, лечење. Остали су морали долазити свакодневно. или, пак, ако о из даљнх места. \-пућивани сч' у бановинске бол нии^ у Велесу, Куманову и П ризррну До доношењз новог Законз о сузбијању полних болести у Озе .Ћење су на лечење золазиле највише" 1звне жене. Од доношења Закона. којим је проституција. као професта, \кинута, нзвала тих жена је престалз А.ти, то не значи и да се смзњи^ број болесница, коче долазе опом Одељењу за спзс. И сада. све нове ■ иове, лолазе са тешким бољкама. С тога су кревети женске бараке »4 дал»е увек п\'ни А поред оних. ко)«? добију места у бараии, и сада је ве лики број болесница, које долазе у Одељење на амбулантско лечење.

Потреба довршења нове болничкс зграде у Скопљу Барака за мушке, као што |е речено, има свега 25 кревета. То је сасвим недовољно за при(ем свих оболелих, којн би моралн бити, с обзиром на природу њихових болести, прттмљенн. Због тога се у Одељењу

Г. Др. Валентнн Зарубин прнмаГу-сзмо-лица из околине Скопља, лок. готово сви ^олесниии — ме» штани долазе само на аибулантско лечсње. ' Дзкле, као што, се знди, обе бараке овог Одељења су -не-дозол»не за при* јем болесника *и болссница од полј них болести, које не би требало оставити без болничког лечења. Да то I претставља и једну опасност влие зз веће ширење, н онако; прераширеI них полних болести. није потребно нарочито -испгаати. Зато би требало настогати да се што пре доврши нова згралз Болнице, чија је изгралња, као што Је „Правла" у I сво;е време' писалз, почела. н сувиј ше лавно. За пуно доВршење те згра | де треба још око 2.000.0О0 динара, з 1*ту суму ваља одобрити. То захтевају и социалнн и наши национални интереси. Продирање полних болестн у јужносрбијанска села Ако се.погледа у бројеве болесника по месецнма, који долазе-на-ле-

1 чење у ово Олељење, залазиће се Јзнатан пораст тога броја у последње време. Као пример, да упорелиио цнфре из два послелња мссеца: у току октобра месеца нових болесника I је лошло 110, а од првог до 27 новембра 145. То значи повећање од близу 507». Узрок томе није тсшко наћн. У рубрици занимања лако је запазити највећи број болесника из редова радника, и то најчешће оних са села, који лолазе у град на печалбу. а од женских куварице и служавке заузимају прво место. Ни томе није тешко наћи узроке. Палз у очи и приметан пораст броја оболелих из села око Скопља. То је констатовано и по се.тима остзлнх крајева Јужне Србије. Долазећи у грал на печалбу, сироти сељаци, често и недужни, неупућени у опасности, које отуда прбте, настрадају и, незна^ући о гоме ништа, враћају се својим домовима, у које уносе ове опаке болестн. Љуб. М. Добрвчаннн

Хајм за Бзлом Куном у Копенхшу Копенхаген, 3 децембар Даиска полнција бнла је обавештена још пре неколнко дана да се познати воћ маћарских комуннста н бољгаевкчкн диктатор у Мацап г 'пЈ 1919 године Бела Кун криЈе у Дансној н прнпрема рееолуцко^зрни по крет са данским коиунистима. У недељу је у Копенхагену влада ла права паника. Била се пронела вест да Је Бела Кун са данским ко муннстнма тога дана покренутн резо луцнЈу у ДанскоЈ. Полипија н воЈска биле су у приправно^ти. ПоЈачана Је стража краљевске палате и свпх Јав них зграда у Копенхагену. ПолицнЈа Је снноћ успела да про наће стан у ком се Бела Кун у Копенхагену већ дуже времена крио, алн сам Бела Кун Је већ бно успео да побегне. Он Је, по своЈ прилица, побегао нз Данске.

д а н а с В1ж ■КОЛАРАЦ Хиљаду же«а у једној и једна у хнљадзма | ~ | *МАДАМ ДИБАРИ Дању свемоћна кнегиша, а ноћу у кревету француског краља Луја XV његова метреса, -""МАДДМ ДИБАРИ Проститутка ксја |е на дворску свечаност дошла у спгвађо) кошуљи била је МАДАМ ДИБАРИ Љубззница поред које се старац од 60 годнна осећзо кзо младић била је МАДАМ ДИБАРИ Заводница која је безазленом Дофену дала упутства за прву брачну ноћ била је МАДАМ ДИБАРИ Мнлосница која се у августу по Паризу возила егоницама по вештачком леду од шећера, 6 ла1е МАДАМ ДИБАРИ све ове љубавне и пикантне подВИГЕ УБЕДЉИВО, СТРАСКО И ТЕМПЕРАМЕНТНО ОЖИВЕЛА ЗЕ ДРАЖЕСНА ДОЛОРЕС ДЕЛ РНО у баснословно раскошној и скупоценој тонфилм преми.ери

- највећа куртизана света За младеж испод 16 година забрзнила Је сржаана филкска цензура. Додлтак Факс новости са целокупним венчањеи у Лондону и изванреона музичка атракција: „Кастилијансии ерт" Почетак 3. 5, 7, 9.30. Цене 10.— и 15.— дин.

Највећа до данас епопеја авијације и поларним истраживачима. Узбудљива драмскарадња, катастрофа Дирижибла, вевероватни подвизи смелих авијатичара, где авион успева да се у лету обеси за гондолу цепелина. Л>убав прена једној лепој жени постаје судбоносна. Величанствени филм једнак је трагедији Чељускинаца. Огроман успех у целом свету и у Београду 0!&|(31ви Премијера данас биоскоп „К0Р30" 1 О Ч ћ I А К: 3, 5. 7, У.лО ЧАСОВА У 3 ЧАСА ПАРТЕР 10.— ДИНАРА САРАДНИК ЧИТАЛАЦ

о ПЕНСИОНЕРИ ПЛАЋАЈУ у И ПОШТУ ' ЗА ПИСМА Ј КОЈА ДОБИЈАЈУ ОД МИ НИСТАРСТВА ФИНАНСИЈА Мкнистарство ф»нансија послало је пенсионерима фор»оларе са упу ствима, у којима ов.ч треба да при кажу своје стање. Нгравно, да од њихових приходз завкси и висина праиаллежности коју примају. Ово 6И било у реду, алн ово друго не. ј Нкје у.реду на име да на ковер■пгма Мкннстарства финансија сто ји ошгампано „званично ослобође но ол поштарине", па то прецртано од поште писаћом машгдом са ознаком „званичко -подлежи плаћа њу поштарине". Наравно, да је ова друго било од важности, Јер су сви пенсионерн морали дрешнти кесе, н плаћати поштарнну. Р. К. о УЧИТЕЉСКИ јади У Ј *едном срезу Вардарске бано вкне заведен је нов рел. Учитељи тога среза не могу напуштати сзо је село н отнћи у град без мо.ше прописно- таксиране. То је по За кону да нико не може напустити своје место без пропнсно одобреног отсуства. И кад нду код својих колега у суседна села недељом, они такснрају молбу н траже одсуство. Све по Закону. Мећутим, неке школе овога среза нису још добиле дрва од својнх општина за озу зиму. иако снег зећ неколкко дана веје и веје. Не ложи се ватра ни у кзнцела рнји. а снег је подубок. Да ли је н то по Закону? Хоће ли Бадње вече и Божић учител>и овога среза морати прозести у снегу без дрва или ће моратн да полносе молбе са прописном таксом за отсуство да се огре ју у граду за време благих дана? Нћ.

ног носача н морао сам сам до ка ване да однесем ствари и то са тешком муком. Бар на станицама које су прометне требало би да има ако не внше оно по један носач. К. М. О -АКО ХОЋУ МОГУ И СТО ПУТА ДА ЛУ11ИМ ВРАТИМАП>-т>'јем прексиноћ из Чачка за Београд. Самном у купеу бнле су и неке ламе тг.то баш поред улазних врата. За време п>тоззн>з пеки чозек у уљгформи, која по мало личи на желез:шчку, стално јб излазЈк> и улазно у взгон, лупајућн јако при томе враткма.- Јелна од дама га је умолила, када већ мора стално да излази и улази, ла бзр мало внше пази како врата затваоа. Мећутим. таЈ' службешгк на ту сасвим ул»улну и умесну примедбу, стао је да грди поменуту даму. — Што се то вас тиче! Ја сам у службеном пос.ту. Ево моје легктнмацнје. Раднкк сам железнич ког радиа. Ако само хоћу и сто пута могу да лупим врагима. Био је толкко нгул>улан ла сам морао ла кнтервен;'-шем. Али тек тала је он осуо грлњу на мене, напомињућн ми ла ја не смеи да се мешзм кала он са неким говорн. Прво сам мислио да стварно он путује службено и да путницима н>'хи слушалице. Али сам се доцније увер.чо, преко конлуктера, ла т*о није био његов службени посао да пролази вагонима, јер је само спроводио, управо носио неке радко апарате. И ниадта више. Коментар није поторебан. Рад.

о

КЕЛНЕРЕ ПЛАЋА МУШТЕРИЈА

Пре неко.тико дана био сам у једном дивном месту пигоме 1Думаднје. Ручао сам у једном хотелу. Нз страну, што је у озом хотелу невероватна скупоћа. Ручак сам платно 36 динара. Кад сам. иако не сзсвим сит, нзвадио 36 динара и платко, келнер ми Је ре као: „Господине, молим, још 3.50 динара". „Па ви сте рехли дз ручак стаје 36". „Алн треба госполи не, и ми да живимо. Ми иемамо плате сем 10*/* од сваког рачуна, а то плаћа муштерија". Иисам против келиера. Не могу да верујем само да хотелијер. који добро радн и још бол>е наплаћује, не може ла плати сво}у послугу, него Је ставља на терет својим гостима. Б. Ст. Бр.

ЖЕЛЕЗНИЧКА СТАНИЦА БЕЗ НОСАЧА

КОЛДР ДЦИ ШШШЛ Д А н А С Н№№1

Врло је честа појава да на некнм желзнкчкн« станицама нема носача и тако се путннии злопате са своЈнм пртљагом Блш ту скоро путовао сам трговачккм послом ло Мале Крсне. Искрено ла кзжем. моје нзменаћење није бнло мало ка да сам сишао са воза са лва кофе ра, тешка преко четрлесет килограма. На перону није било ни јед

Заоо 1ашш глсгов трн да се не повампнрн Параћнн, з децембар Судија оздашњег Среског сула г« Брзнко Станишић расправљао је ;елан вссма редак н заннмљнв слу* чак На оптуженнчку клупу сео :е сет>ак Игњзт Дачић, чозек у годннама. Њега су оптужили чланови по ролнце његозе таште Христкне из села Стрнже. У тужби је наведено како је Игњат Дачић, у пролеће ове годнне, ка да му је ташта умнрала, забо 1ЈЈ глогов трн. А озо и^то је >-чинно л када су је спуштали у раку, лл се не би стира поко)ница „повампирила**. Пред сулом је Игњат признао де» ло. Бранн се да је ово морао да учинн, |ер се његова ташта заиста „по вампирилз'*. Тш| пре што је (ка.чо он мислн) била двгнаест година ћорава н сматрана у селу вештицом. Кала је пролетос умрла, свн су се укућанн рззбеглн. Он је остао сам ла је ч>-зз. Око поноћи, док |е чувао бабу, мачке које су биле затворене нспод корита побегле су. Гог часа је са мртвачког одра устала и његова таштз н села поред упаљених свећа. Окривљени је побегао у лвориште. Сељацн су се. нз његову вику, нскупили, алн нико ннје смео прићи ..оживелој** баби сем њега. Он је ушао и опет )е положио да легне. Овако )е трзјало лва лана лок несрећиз стзрииа нкје стварно нздпхнула. Из бојазнн да се баба понова не „повампири" — ои јој је |ош једном забо глогов трн нз су]еверЈа у лице. Претрес је олложен, јер се окри«љени Игњат Дачић позвао на не*е сведоке н они морзју бнти испитанн.