Правда, 22. 01. 1937., стр. 1

I

)

Г>рпј 11 685 Голнна XXXIII

ПРИМЕРАК 1 динар

Београд, петак 22 јануар 1937 године, Влајковнћева 8

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ. - МЕСЕЧНА ПРЕТПЛАТА: за нашу земп,у 20 дин., за иностранство 50 дин. - РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ.— Чек. рачун бр. 53220. - ТЕЛЕФОНИ: РЕДАКЦИЈА 25553, 25558, 25560; АДМИНИСТРАЦИЈА 255 51

Ситуација у погледу града Данцига забрињавајућа Савет Друштва народа устаће против мешања у шпанске догађаје Питање спора Француске и Турске на путу доброг решења

од иде|а и начела

Поред многих других, н дезсртер ство од идсја и начела једна је од јаче наглашених болестн данашн>нце. Она се испољава у многим обла стима. а нарочитом жестином у политнцн, у оној међународној као н у оној унутрашшој у појединнм земљама, без обзнра на режнме којн су у даном тренутку на власти и без обзира на то у коликој су се мери ови режими у власт ужљебили. Го је н>ено право царство, н>ено плодно тле, где она косн и пустошн по милој вољи. Зло ннје ново, није бнло непознато ни ранпје, али је оно данас, у на ше време, у своме испољавашу добнло всће димензнје но икада. У исторнји, оно је повлачило н последице: гиљотина је хладном оштрицом дочекивала вође рсволуције, чим би покушали да идејно дезертирају. Данас, ко прати новине и улази у суштиау многих односа и сташа у свету не мало Ке се зачудити отсуству кнчме у њима и потпуном не повлачешу последица. Они који од овог дезертерства бо лују, већ при првим знацима болести, нађу увек неку паролу, неку звучну крилатицу од взппе или ман>е ефекта, да би се оправдали пред собом и другима. Упорност и консеквентност у начелима они Ке назвати тврдоглавошКу, а превртљиво сти Ке дати звучан назив „рсалног схсаташа" — с обзиром на прилнке које се мен>ају и на нове потрсбе Хоје измењене прилике собом доиосе. Тим парола.ма о.чи не верују, али рачунају с успехом који се тако често постиже, бар привремено, код лаковерних. Вилсон је по таквом схватан>у био добронамерни професор и небулозни идеолог, али као политичар само — државник у папучама. Тако се са две речи, духовите или не, покушава да обори једна личност која је са пуно самопрегора, у једно озбиљно време, постојано крчила пут демократским принципима у сво јој земљи и свету. У списима његовим никакве небулазиости, у ствари, нема. Напротив: „Ми смо свесни да садашн>е уређен>е друштва не служи добру просечног грађанина... Свака се зем.т>а обн&вља из редова непознатих, а не из редова веК моКних и чувених... Стари се поредак љул>а. Он се меи>а пред нашим очима, али се ова промена не врши мирно и постепено, него журно, хучио и са великом лармом... Наравно, има Американаца који још нису шшгга чули о томе да се нешто дешава. Циркус може проћи кроз варош, може давати претставе и може опет отиКи, а да о.чи нису видели камиле и да нису чули гајдашсву свирку ни вашарски добош... Ја мислим да се не може стари корен ишчупати и да се не мо же дрво слободе пресадити на ново тле, из кога оно није никло.^Тиранија против које се боримо то је господство над законнма, над 4 законодавством и ;над пдавдом од,страие група које не »аступају-народ ; и ко-

је воде рачуна само о својим интере сима..." Уместо небулозности нашло би се у „Новој слободи" и другим Вилсоновим списима доста градива за један „Прнручник модерног државника". Бријан је по истом реду схватан>а био утопнста, опчињен илузијама од којих, веК стар и немоКан, није умео да се ослободи. Те су утопије: „Међу народима данас не постоје више непробојне бране. Више иије нсмогуК пролаз тамо где живот или економска делатност целог света на лажу да цео свет про!)е... Био би неопростив грех за државнике који су има-\и част да као н ја живе у једном тренутку рата, на положају особито тсшком, када не би свом својом вером и свом снагом ишли ка остварењу мира..." А Едуар Ерио, као и више других, својом упорном доследношКу претставља за љи.х један пример твр доглавости и ништа више. Ови Ке дезертери извуКи из свог рукава на десетке других примера који им иду у рачун: имена вишс данашњих вођа који су били поборннци, громовници и лаутшпрехери појединих идеја и начела, па их изI неверили, окренули им ле!;а и опет остали на врховнма политичке пирамиде као заступници (израз приврженици био би погрсшан) сасвим супротних идеја и начела. Имеиа оваквих дезертера у савременоЈ* историЈи не могу се наводити на овом месту. У даном тренутку, при слому једне политике чији су о.чи били носиоци и иницијатори, и с ко јом је њихово име било уско везано, они не падају као што би то норма\ но бнло, већ, напротив, остаЈ*у на своме постољу с промењеним ставом, прилагођаваЈ 'ући се новом стан>у и уживљавајуКи се у н>ега. Они се сагнљу иад ограду, пребацују прс ко н>е, прелазе на доугу страну остављаЈ *уКи за собом ранија убеђен>а као криумчар у опасности своју торбу, и иду даље, самосвесно. О томе какве су побуде и разлози за овакво дезертерство, овакве скокове и скретања за 180 степсни, широким масама дозвољава се, или се не дозвољава, да размишљају. Само су они, субјекти његови, увек спремни да доказују, са више или ман>е уменгности, исправност и неопходност својих поступака, везујуКи их за више разлоге, у интересу целине и опште ствари. А широке масе слушају и не слушају. Оне знају да има развиЈ - ан>а у идејама и да је стари Виктор Иго имао право при тврђењу да не треба хвалити устојалу воду и да се „мишљење једног човека може про менити, само под условом да се ње* гова савест не мења." Али оне, широке масе, знају да, баш «• пЛчиоом на савест, овде није тај случај. И гледају како се ова болест са својим дејством шири, хвата маха све више и проширује свој домен просторно и, што је још горе, времрнски. г И, с обзиром, на. њен вре.чеиски .ути1Јај , ч троба се поуздати у генораци

„Смидович," совјетски брод, у Билбаоу

Женсва, 21 јануар (Извештај нашег спеии:алног дописника) Пошто је јуче поподне дефинитивно утврђсн дневни ред, деведесетшесто заседање Савета Друштва нарозз почиње свој рад данас у пет часова поподне. Јучерашњи дан прошао је у дипломатским разговорима између фрачцуске и турске делегације, а специално између г. г. Делбоса и Руждн

Араса. Проблем санџака Александрете, који је у последње време толико третиран преко јавности и то са мно'го песимизма, изгледа да је данас иање тежак, пошто и једна и друга заинтерссована страна показују добру вољу да се он реши путем узајамног споразумевања, по могућности без ичије интервенције. Француска ђе, како се сазнаје, ићи у питању аутономије санџака Александрете до могућнх крајности у попуштању. Јуче-

едржа^е се састанак г.г. Хитлер-Геринг

Берлин, 21 јаиуар Авас јавља: Очекује се да ће одговор Немачке на енглеску ноту по питању шпанских добровол>аца битн предат у су боту после повратка министра прегседника г. Геринга. У сваком случају одржаће се пре пр:даје одговора састанак нзмеђу г. г. Герннга и Хнт лера у Берхтесгадену. ЈОШ СЕ НИШТА НЕ ЗНА О ПОСЕ ТИ Г. МУСОЛИНИЈА Г. ХИТЛЕРУ Рим, 21 јануар Авас јавља: Добрр упућени кругови изјављују да им н№је ништа познато о намери г. Мусолиниа да путује у Немачку, како су то јавили извесни листовн 1 после састанка г. г. Геринга и Мусо линиа. Исти кругови подвлаче да та кав пут није додуше немогућ али- на глашЈ-ју да је тешко датИ по том пи тању ма какву изјаву док се г. Мусолнни не врати у Рим.

Је коЈе долазе, којс имаЈу да преузму вођење политичких и других послова у заједници, да Ке, можда, упркос убедљивости и тачности теорија о наслеђеним особинама и о неминовном утицају средине на сваку јединку,' умети да бар ограниче и ово као и толика друга друштвена зла садашњице. И једино ово поуздање може да смањи код нас забринутост с кој"ом данас и иначе на будуНе генерације треба гледати. Гвндо Тартаља.

НАЦИОНАЛИСТИ ПРЕКИНУЛИ НАПРЕДОВАЊЕ ПРЕКО МАРБЕЉЕ Гибралтар, 21 јануар Побуњеници су привремено преки нули своје напредовање преко Марбеље, јер су наршли на јак противнапад владпних снага у ссктору ко Ји се протеже од Марбеље до Фуен хирола. Приликом бомбардовања Сеуте од стране три влааина авнона данас по подне било Је внше људских жртава н прнчињсна је знатна штета..

рашњи преговори имали су, углаМ* ном, чисто правнички карактер. Већ сада иоже се претпоставити а< ће на овом заседању проблем слобод« ног града Данцига доћи у први плаи, јер је ситуација у њему постала вео« ма тешка и забрињавајућа. Интервенција Друштва народа долази, може се рећи, у последњи час. Поставља се само питање: са каквим изненађењи ма пољски министар спољних послова г. Бек долази у Женеву после свога разговора са немачким министром г. фон Нојратом? За сада, могућне су само претпоставке. Деликатно питање слободног града Данцига, може се казатн, налази се прсд дефинитив ним решењем. Догађаји у Шпанији и остало што је са њима у вези такође су на дневном реду овог заседања, али само као један комплекс, чији ће се детаљи испољити и расправити у јавној дискусији заседања Савета. Да ли ће Савет моћи донети одлуке које би могле утицати на догађаје ван Шпаније, а у вези са њеним грађанским ратом, то је друго питање. Свакако, да се Савет Друштва народа не може данас дезинтересовати у погледу стр$ них мешања у шпанске догађаје и стога ће, барем принципиелно, ста.ти Нд гледиште које би могло корисно да утиче на општи споразум у погледу немешања. Г. г. Идн, Литвинов, Дел Вајо и Бек допутовали су у Женеву тек дааас пре подне. М. Поберс Г. ИДН ВЕЧЕРАО КОД Г. БЛУМА Париз, 21 |аи\ар Британскн министар иностраних послова сер Антони Идн синоћ Је у стану претседннка владе г. Леоиа Блума заједно са британским амбаса дором у Паризу сер Џорџом Клерком вечерао. Г. Идн Је напустио Париз брзии возом у 23,20 часова за Женеву. САГЛАСНОСТ ИЗМЕЂУ Г. ИДНА И Г. БЛУМА Париз, 21 јанузр Авас јавља: Енглески Дипломатски кругови у Паризу изјављују. да су г. г. Идн н Блум прнлнком вечере у стану прегј седника француске владе разговара ли о свим главннм питањима коЈа се ј тичу положаја у Европи и да су у

Г, Геринг

свим тачкама били сагласнн. БОМБАРДОВАЊЕ НА МАДИРДСКОМ ФРОНТУ Мадрид, 21 јанузр Авас јавља: Одбор за одбрану престрнице сарпштава у 21 30 часова: На централном фронту бомбарловала Је непри^атељска авиација села Виљалбу, Валдеморнло и Кољадо. При том Је бнло више људских жртава међу становчиштвом. На мадридском фро»тту нема арти љериЈске делатности. Непријатељска авнациЈа бомбардовала Је кварт Ентревиас, док су владини авионн бом бардовалн нарочито станицу у Гетафе. УХВАЋЕНА ЈЕДНА НАЦИОНАЛИСТИЧКА ПОДМОРНИЦА Барцелона, 21 јануар Рајтер јавља: Према извештаЈима из Барцелоне уловила се Једна побуњеннчка подморннца у разапете челичне мреже. У луку Барселоне стигао Је прзи товар жита нз Француске од 700 трна, " 1