Правда, 26. 04. 1937., стр. 1

Г>рпј ПОШТАРИНА ПЛАћЕНА У ГОТОВУ. - МЕСЕМНА ПРЕТПЛАТаГ за нашу зем. ћ у 20 дин., за иношранство 50 дин - РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ,— Чек. рачун бр. 53220. — ТЕЛЕФОНИ: РЕДАКЦИЈА 25553. 25558, 25560; АДМИНИСТРАЦИЈА 255 51

Зечерас, г. Геринг стнже у Рим Фришски листовн сиатпају да се Италија зо роччи Веиочке повлачи из Средње Европе Да ли постоји споразум Рима и Берлина о пролазу немачких трупа преко Аустрије и Италије ради напада на Француску?

Грађа о привредно/ сарадњи у Подунављу Привредна спика Подунавља ДГРАРНИ ДУГОВИ НЕКИХ ЗЕМАЉА — ЦАРИНСКИ ПРОБЛЕМИ ПОДУНАВСКИХ ДРЖАВА — УКУПНО БОГАТСТВО ПОДУНАВСКИХ ДРЖАВА — НАПОРИ У ОТКЛАЊАЊУ ТЕШКОЋА У МЕЂУНАРОДНОЈ РАЗМЕНИ ДОБАРА

Теоретнчарн и економски писци који су последњих година предлагали подунавску привредпу сарадњу полазали су са базе бизше АустроУгарске моиархнје, као целине, поре ђујући са појединим државама Подунавља. Овај нут није исправан за стварање нове сарадње. Али опет, донекле, може да послужи. Пре свега пол>олриврсдни и хилотекарни дугови Маџарске и Румуније дају већ једну просечну сли ку. Маџарска: пол>опривредни дугови 600 мил. пенга; хипотекарни дугови 1,700 мил. пенга. Румунија: пољопривредни дугови: Б2.347.6 мнл. леја. ЈедДн хектар обра ђене земље у Румунији има вредност просечну од 8000 леја. Не изпосимо податке о осталим подунавским земл>ама, особито о Аустрији, која има |ош сложеннје фи нансиске терете. Али ова је слика о појединим земљама довољма. Ако овнм подацима додамо просечне цифре царннских прихода у бившој Аустроугарској целини са приходима у појединим подунавским државама, онда ћсмо имати следећу слику: Године 1913 у бившој целиин аустро-угарске царински прнходи изно сили су 195 милиона швајцарских Франака, а опгерећење увоза царинама за сваких 100 швајцарских фра нака износило је 5,3 швјцарских франака. У 1930 г. Аустрија је имала приход од царина 2020 милиона швајцарских франака, а просечно оптерећење увоза претстављало је 10,5°/о. Новим сред»>еевропским урећењем на место 8576 километара царинске границе дошло је 15.639 километара. У истом периоду вредност спољне трговине средњеевропскнх држава порасла је: од 3,7 на 7 милиарди франака, извоз од 31 на 68 милиарди франака. Повећани активитет у спољној трговини у то доба имао је једну нежљену последицу. Наиме, дошао је велики пораст оптерећен.а у Средњој Европи 1930 године, који је износио 821 милион ппајцарских франака, што, према 1913 г., аначи повећање са 625 милиона. У трговинско — политичкој борби око царинских тарифа измећу индусгриских држава (Чехословачке и Аустрије) с једне стране, и с друге стране аграриих земаља (Маџарска, Румуиија и Југославија) делимична победа припала је аграрним земљама, јер су оптерећивале увоз са 15 до 25°/о, док Је у индустрнским државама то оптерећсње ишло од 7,9 до 10%. Данас је однос још већн. Како се кретало царинско оптерећење у овим државама, и колику је суму односила ова служба види се из следеће слике, у милионима швај иарских франака: Издаци за царннско чиновништво (гјносили су: у Аустрији 8,311, у МаОарској 11,250, у Чехословачкој 17,870, у Пољској 15.850, у Југославниј 9.290. Дакле, укупно 62.771 мнлиона швајцарских франака. Од овога на иарннску стражу иде: у Аустрији 5.850, у Маџарској 8.800, у Чехословачкој 15.010, у Пољској 10.500, у Југославији 6.500. Укупно 46.660 милиона швајцарских франака. Приходи од царина у Аустрији 202 милиона швајцарских франака. у Маџарској 95,8, у Чехословачкој 189, у Пољској 201, у Југославијн 133,5. Ук>пно 821.3.

Оптерећење увоза на сваких 100 но, 935 милиона тона жита, ражн

швајцарских франака у Аустрији износи 10.5, у Маџарској је 25.6, у Чехословачкој 7,9, у Пољској 15,7, у ЈугославиЈи 21.4. Дакле, царине изазиваЈ "у највеће режиске грошкове. Ови трошкови отпадају и све се више смањују уколико је држава већа. Издацн на царинско особље свих подунавских држава пре неколико година износили су 63 милнона швајцарских фра нака, док су у 1913 г. на територији бивше Аустро-угарске износнлн слмо 36 милиона швајцарских франа* ка. Царинске границе појединих држава иЗносе^ Аустрија .2630 километара, Маџарскз 1470, ЧехоСловачка 3390, Пољска 5397, ЈугосЛавиЈ*а 2752. По истом реду држава царинска служба плаћана Је у њима, а на сваком километру дужине: 3158, 7840, 5265, 2942, 3350 шваЈ ^царских франака. Од овога отпада на централне управе: 938, 1830, 845, 990, 990.. Сваких 100 франака царннских прА.чода коштало Је на грошкове око убирлња: 4,2; 12,03; 9.45; 7,9; 6,9 швајцарских франака. Мећутим, какво је укупно богатство подунавских држава? Одговор ће се односити на ове државе: Југославија, Румунија, Чехословачка, Аустрија и Маџарска. Ми ћемо изнети њихове уједињене снаге у појединим облицима, као целину. Површина свих тих држава износи 860.780 квадратних километара, са 62 милиона становника. Просечно на један километар долази 72 становника. Ове државе износе, огприлике, седми дсо Европе, а по становништву претстављају дванаестн део европског становништва. Плодна земља, просечно, ових држава износи 51,310.752 хектара. На оранице иде 33.674.786, на лнваде и пашњаке 15.786.151. Шуме износе: 23.695.824. Житарице просечно се засејавају на 25.396.000 хектара. Жетвени принос просечан је 308.808.000 квинтала. Дакле, то претстзвља седми деосвет ске засејане површине. Средња цнфра у производњи пшенице износн: 94.955 квингала, ражи 35.867, јечма 47.871, зоби 32.923, кукуруза 97.192. Свега 308 милиона и 808.000 квинтала. Сточарство просечно у 1000 грла износи: коња 4.991,5, рогате стоке 16.558,3, свиња 12.327,6, оваца 23,035, коза 3,660. Свега око 60 милиона, а то је четврти део целокупне европске производње. Градова у Средњој Европи са преко 100.000 становника има десет са укупним становништвом од 6,5 милиона становника. Око 15%> живи по градовима, са већим аграрним потребама. Вуне у овим државама просечно се производи око 46 милиона тона, а у Европи 410.400. Угља се производи у свима врстама просечно око 52,8 милиона тона, док цео свет производи 1,209,9 мнлиона тона. Шећерне репе се просечно производи 1,781.300 тона, док у целом све ту 11,806.500 тона. Светска трговина ових држава износи просечно при извозу 4,73°/в од целокупног европског извоза. А узоз износи 4,40% целокупног европског увоза. Извоз жнтарица из подунавскнх држава у европске износи, просеч-

175, јечма 1632, зоби 162, кукурузз 1784. Свега 4,689. У ис10 време европске државе про сечно увозе (у 1090 тона) пшеннце 13.896, ражи 1.243, јечма 4.183, зоби 1,493, кукуруза 7,305. Свега 28.120. Из подунавских држава извозе свега 16%. Треба имати у виду да су све подунавске државе везане својим трговачким уговоримз и са ваневропским државама. СпобраћаЈ гвоздени свих срсдњеевропских држгша изиоси 52.126 кнлометара, а то је 12,8% целокупиог европског железничког саобраћаја. . Ми нисмо. нсцрпли цео производни списак свих подунавских држава. Нисмо изнели односе појединих подунавских држава према другим европским државама: све су то проблемн којн траже детаљну обраду. Али опет, за први мах, добија се извесна слика која може да пружи извесне сугестије, да послужи као полазна тачка за даље проучавање. Треода, на крају, да наведемо један мећународни факат: све државе на свету имају чигаве низове установа за проучавање, отклањање и ублажавање тешкоћа у онштој мећународној размени добара. Сетимо се само да је Мећународна трговачка комора пре неку годнну посветила нарочиту пажњу мећународ ним банкарским операцијама, траже ћи дз их до крајњнх граница упрости и учини Једнообразним за све земље. Нека овај детаљ. као индиректан пример, послужи као доказ да је у свету све већа и већа тежња да се сви облици пронзводње проуче, да им се наћу додирне тачке, да се наће лек који ће задовољити државе ради економског напретка. Данубиензис

Оскудица погонског горива у Немачкој Берлнп, 25 април Авас јавља: Гснерал Герииг нздао је наређење ко јим се позивају сви сопственини мотора непокретљивих и покретл * нх, да се прнјаев полицнјн у циљу обезбеђења снабдевања горивом.

Немачки авион спустио се недапеко од Бургаса Софија, 25 април (Телефоном) Код села Атанасопа нгдалеко Бургаса синоћ око 8 часова спустио се један немачкп авпон. Пилот немачког автша Карло Хамерлап припедсн је војним властима. На саелушању изјавио је, да је летео из Бремена за Турску. Иошто Бургас лежи на Цр ном Мору каже да је добио утнсак да се налазн над Цариградом и да се због тога спустпо. Авион је прилпком сиуштања делимичпо оштећеп. Пнлот је оетао неиовређен. с с -

Париз, 25 апрпл (Телефоном) Дипломатска сптуација после састанка у Венецпји изгледа помало нејаспа. Аустрпјски службенп круговп изјавл,ују са своје стране да ипшта пе знају о скором закључењу споразума пзмсђу аустрнјскпх хитлероваиа и г. др. Шушнпга. Отуда су бечки службени кругови као и г. др. Шушниг изпснађеннпублпковањем вести о томе у италијанскпм лпстовима. Насупрот овоме, обавегнтенп круговн у Рнму још синоћ су нотирђпсали ове вести. При томе, полуслужбени „Ђорнале д Италиа" каже да ово није последица договора пзмсђу г. г. Мусолиниа п др. Шушнпга у Ненецији, већ последица изјаве г. др. Шушнига од 14 фсбруара ове годпне, када је прсдвилео могућност споразума између аустријскпх владнннх кругова н кругова око бпвше национал-социа1истичке странке у Аустријп, која се сматра сада илегалном, Аустрије. Рим и Берлин рукују се •преко Беча. На тај начин долази, може хе рећи, до директног додира граниаа. посредно преко АустрЦЈд. Национал.социјзлисти у Аустриги стаиља)у се на исту ногу са осталим странкзма. До сада су они били онемогућивани: убудуће они ће има* ти оећу слободу акције. Аустрија ће и сама учествовати у развоју ситлације у Подунављу. То суделовањс АустриЈИ је и званично загарантовано Према томе, може се рећи да се Аустрија налази на путу ка нацификацнји, то јест на п\ту који води дава !Бу слободе акције аустријским национал-социјалистима. Еоолуција италијанске полнтике у погледу АустриЈе веома је карактеристична. Изгледа као да се Италија тгостепено, за рачун Немачке. по влачи из Аустрије. Године 1934 г. Мусолини је наредио мобилизаиију неколико дивизија због развоја Догаћаја у Аустрији, јер је изгледало као да је сигурн-о да ће доћи до анштуса Игалија је тада била одлучно против аншлуса. Прошле године г. Мусолини већ више ннје био тако одлучан у питању аустријске независнлсти. Он је изјавио да је Италија ис\тзише заузета окупацијом и паиификацијом А бисиније да више нема рачуна да чу ва онако јаку стражу на Бренеру. Данас. Игалија улази у трећу фазу ове своје спољнотлитичке еволуције. Г. Мусолини отворено признаје да Је Аустрија „преДстажа немачке цивилизаиије." Париски политички кругови у соој еволуцији Италије виде њено посте. пено повлачење из Средње Европе. Мотив којим се Италија у овоме ру ковојн јесте осигурање њеног положаја на Средоземном Мору. Због то га се француски полигички кругови питаЈу дз ли ће г. Мусолини надокнадити у Средоземном Мору оно што ће из1убити у Средњој Еоропи. Значајна је околиост да су француски политички кругови веома узб>ћени због вести о претстојећем „директном територијалном доДиру' 1 измећу Италије и Немачке. Тај додир требало би да доће до изражаја после гпоразума о „примирју" измећу зупријске владе и наиионалсоиијалиста у АустриЈ*и. Игалија сс граничи једним делом са Француском. У случају ратних заплета помиње се могућност да немачке трупе, уместо преко Белгије, прећу преко Аусгрије и доћу на италијанскофранцуску гранииу, која није нарочито утврћена стратегиским и фортификаиноним средствима. То бн. другим речима, значило да би Не. мачка извршила стварни војничкн ач шлус и запретила Француској преко Аустри:е, а на осн су споразума измећу Н«.мачке и Италије. НОТА ФРАНЦУСКЕ Није због тога чудно да је фралцуско-енглеска нота, која је јуче пре дата влади у Брислу, изазвала избуд љиве коментаре у француској штампи, која сматра да Францускз са своје стране сада чини напоре да се осн-

Г. Делбос

Поред све нејасности, једна ствар у томе погледу потпуно је јасна: г. г. Мусолини и Шушниг желели су да ово остане тајна; у томе нису успели. Претседник пруске владе г. Геринг вечерас стиже у Рим. Са г. Мусоли. нием он ће се састати сутра. У то ку овога сааанка они ће заједнички испитати сигуацију у оези са спо. разумом измећу г. г. Шушнига и Му солиниа о примирју измећу влаДе и национал • социалиста у Аустрији, као и у вези са последицама које такав рагсој догаћаја треба да донесе. Немачки мннистар иностраних послова г. фон Нојрат стиже у Рим 4 маја. И' 1 поред оваквог резоновања штам пе, римскн дописник париског „Фигара" јавља: — Италијанско — немачка солидарнест триумфује сада у политици

11 679 1'одпна XXXIII

111М1М1-:1'АК I дипар

Београд, ионедељник 26 апрпл 1037 годпио, Нлајконнћова 8