Правда, 18. 10. 1937., стр. 1

ВроЈ 11.852 I одпеа ХХХШ

Бсоград, понедељник 18 октобар 1У37 годиве, Шајковићева 8

11ГИМ±Ј. Ј АК 1 пннар

ПОШТАРИНА ПЛАЋ6НА У ГОТОВУ. — МЕСЕЧНА ПРк. I ПЛАТА: за нашу земљу 20 дин., за иностранство 50 дин. - РУ КОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Чек - Рачун 6р. 53220. — ТЕЛЕФОНИ: РЕДАКЦИЈА 25553. 25558. 25560- АДМИ НИСТРАЦИЈА 255 51 ПОНОВА СЕ ОДУГОВЛАЧИ СА РЕШЕЊЕМ ПИТАЊА ДОБРОВОЉАЦА Оранцуска и Енглеска прете скидањем забране извоза оружја за Шпанију Француска би отворила и своју границу на Пиринејима

Т Р И Б И Н А

Опасност прети од најезде „ЕКСПРЕС ЧИНОВНИИН"

Наша средња школа има доста недостатака. Она то зна и предузима мере да их уклонн. То знају већ и они који врло мало имају везе са нашигм гимназијама и реалкама. То знају врло добро н ђачки родитељи. Наша просветна политика .у најновије време иде озбиљно ка реорганиоацијн и модернизовању наставе. Али овде мислимо само на редовну наставу. За ову се траже данас бољи путеви и боље методе. Досадашње рђаво стање у среддњој школи побудило је код неких личности интерес да ђацнма који не подносе „пгграпац" редовне школе, пруже помоћ приватним путем. Тако су се отвориле иногобројне приват не гимназије и васпитнн заводи Ми се морамо одмах запитати: да ли ово бежање од редовне школе стварно води нечем бољем? Да ли ђаци из приватких гимназија више знају од ђака редовних средњих школа? Сватсога дана чиггамо у новина ма о^гласе приватних гимназија и изггерната. У тим се огласима обећава све могуће. Обећава се и оно пгго се у редовној школ"! не може ни замислити. Тако је дна приватна гилшазија у Београду обећава и гарантује(!) да ће њени ђаци (који су у редовној школи изгубилн право нз даље школовање) свршити два па и три разреда за једну годину, благодарећи иримени једне сазршене мнемотехнике! Ово је, ако ништа друго, прави уличнн американизам. Ко у ово верује, тај треба да свом душом радч на затварању св»х државннх школа. И, заиста, &ги видимо како се иногн и многи ђаци уписују у пркватне гимназије. Многи јадни ци који нису могли да издрже „штрапац" редовне школе прибе гоше приватним гимназијама, да тамо „оигурно" постигну оно што у редовној школи никада не би постнглн. У чему је права истина? Ми знамо да редовно школова н>е изискује од ученика дуготрајан и снстематски рад. Такав рад не могу да издрже мнз ги ученици. Онн који код своје К)ће нмају тешке прилике (фаиилијарне, материјалне, моралне ит.д), па они који су препуш тени више улици него кућн, и, најпосле, они који по природ.) својој не воле трајан системаг ски рад, испадају из редовне школе као неспособни. Као та кви они се од стране школе у пућују на неко друто за-ннмање (занат ит.д.). Но, пошто се родитељи оваквих јадних ђака и даље усиљавају да им деца по што пото сврше средњу школу, то )е сасвим природно да ће сс ино<ги од овук „пропалих" ђака наћи у привагним школским предузећима. За овнм невољннцима поведу се понекад и они ћаци којн иначе могу да издрже школски „штрапац", алн којима овај „штрапац" изгледа су вишан. Тако у приватне гимназије до лазе ђаци којн желе да на лак начин преброде средњу школу Разуме се, пребродити средау школу на овако лак нанин ни е могућно без трошкова. Ово лако школовање мора / се добро платити. Морамо се поново запнтатп да лн занста ове цриватне шко« ске установе, ко)има'је право ег знстенције осигурано н од над-

лежних фактора, могу спремитг једнога ученика боље и брже него што то може редовна шко ла. Нама је познато да ни једаи ученик, коме се градиво даје пребрзо и на одломке (ексцепти, изводи) не може градиво сварити. Њему целокупно градиво прође као један сан. Ето, тако ствагр стоји и у приватнгШ гимназијама, које у једној години обрађују градиво од три године. Имао сам вше пута прилику да на испиту приватиста жиитујем хемију, физику и биологи ју оне „кандидате" који су прошлн кроз приватну гимназију, као и оне који СУ самоучки свршавали градиво по инструкцнјама цриватних гимназија. Шта сам констатовао? Констато вао сам да су се сви ови ђаии придржавали сђојих „извода", и да нису имали никаквог стварног знања кз ових наука. Све њихово ЈГ знање" нтсје било нншта друго него голи вербализам који се добио, всроватно, благодарећи чудотворној моћи зло орећне „мнемотехнике" или „вештине памћења" (боље рећи бу

бања!) Ако овакви „кандндати" дођу да положу приватни испит у неку државну гимназију, у којој наставнини не траже аварно знање (таквих наставника,'На жалост, још има!), већ се задовољаваЈу голим речима, оилз је природно да ће сви они поло жити испит и свршити сррдњу школу „експрес". Буду лн се у ЈугославиЈи и да ље лиферовали оваквн „експрес" чиновници, она неће доб ро проћи. Стрзнци ће је препла вити као Дунав своје ритове. Немојмо се заваравати оним конфором што га дају приватни средње школски заводи. То Је спољашни сјај. То су само обмане. Ни лепи лавори, ни мекани душеци, ни иентрално грејање — неће спастн Јутославију од најезде „експрес"-чиновника јсоји данас већ заузимају и мно 'ге лепе положаје. Право знањс стиче се напорним и дутотрајним радом. Тај може да организује само добро уређена државна школа, која не ради „ни по бабу ни по стричевима." Проф. Др. С. Г.

Париз, 17 октобар (Телефоном) На јучерањој седници Одбора за немешање у Лондону дошло је до изражаја сагласно држање Велике Британије и Француске по питању повлачења добровољаца из Шпаније, а с друге стране констатована је истоветност теза Итапије и Немачке, које не жепе да дође до неких брзих одлука у томе погледу, веђ изјављују да владе у Риму и Берлину веле да прво „проуче предпоге".

Немпчки кругови изјављују да повлачење страник добровољаца из Шпаније зависи од држања совјетског делегата у Одбору за немешање

Берлин, 17 октобар Авас јавља: Прве вести коЈ 'е су дошле у Берлин о седници одбора за не мешање у Лондону дале су по вода немачким политичким круговима да поново потврде пот

Г. Мајски пуну сагласност теза Немачке и Италије. Нарочито се истиче значзЈ /1лана којн је поднео г. Гранди, који се односи на хјггност при знања права зараћености генералу, Франку. .• У' немачким'' кр-уговнма • озна чујс-се као „неиздржљива нрет ња" изјаве према ко>има ће у Цслу^ају да се'не у^вбад францу ски план Француска и Велика

Брнтанија приступити пуној сло боди својих акција. Не може се, изјављује се у Берлину, очекива ти од једног суда у коме учест вује 27 државб да он прими предлоге као неке диктате. По требно је да му се остави довољ но времвна да о њима дискутује. Што се тиче опозивања страних добровољаца из Шпаније, у берлинским круговима се дода је да решење тога питања нзј више зависи од држања совЈет ског делегата.

Данас се одржавају по новни кантонални избо ри у Француекој Париз, 17 октобар Данас се одржава друго коло кантоналских избора. Избор се врши за 469 већни ка 723 кантоналних саветника. Избор ће се вршити у 60 департмана, Јер је свега у два де партмана гласање коначно извр шено првога пута. У Алжиру данас ће се обави ти прво коло кантоналних избора, јер Алжир ове изборе врши увек недељу дана доцније од нзбора у Француској. Прилози миланских радника Милано, 17 октобар Агенција Стефани јавља: Радницн запослени у индустр^ ским предузећима Мнлана преда ли су фашистичкоЈ органнзацији 1; 120.000 . лира ! за дрбротворнг сврхе поводом 15 годишњице ф^шКст*Ичког' режи»а/ ^ До сада су милански радннии укупиог.-прилонсили 4.315.000 ли ра.

Када је сазван садашњи састанак Одбора за немешање, имало се у виду да би могло доћи до новог одуговлачења решавања шпанског проблема. Овај најновији састанак. како је констатовао и г. Идн у своме ономадашњем говору, гребало |е да реши најважниЈе питање; процедуру око повлачења страних добровољаца. По ономе што се могло констатовати на јучерањој седници одбора за немешање изгледа да се неће доћи до брзог решења, и поред гога што су и Француска и Енглеска врло отво рено изјавнле да ће у случају не успеха преговора предузети сло бонду акцлју. Та слободна акција. како тума чи јутрошњи ,,Пти Парнзјен", са стојала би се у томе шго би и Енглеска и Француска скинуле забрану извоза оружја за Шпанију, а Француска би отворила своју границу на Пиринејима. Седница одбора почела је у 11 часова. Прво је француски делегат г. Корбен прочитао изјаву француске владе у којој је садр жано пет предлога. Француска влада тражи да се повлачење страних добровољаца из Шпаније оствари у што је могуће краћем року. Истовремено кад међународне комисије констатују да је повлачење довољно поодмакло, извршило би се признање зараћене стране и републиканској и наиионалистичкој влади. Повлачење добровољаца вршило би се не по принципу „рав ноправног броја", како предлаже Италнја, већ по принципу „сразмерног броја" којн одгова ра сгварним страним војним ефективнма у Шпанији. Италнја је наиме предложила да се повуче исти број добровољаца и са националистичке и са републиканске стране. По француском гледишту, то не би било оправдано због тога што на страни генерала Франка има близу сто педесет хнљада страних добровољаца а на страни републнканске стране има свега десетак хи љада. После г. Корбена одржао <е говор лорд Плимут, који је под вукао да се енглеска влада у потпуном саглашава са францу ском владом, вели „Пти Паризјен", постоји мала разлика између гледишта једне и друге вла де. Док енглеска влада говори да ће у слунају неуспеха предузети слободу акције, она не помиње термин до кога би се могло извршити повлачење добровољаца. Француска влада међутим, тражи да се постави рок за усвајање споразума и за повлачење добровољаца. Очиглед но је да је Француској стало да се ова ствар што пре реши. Г. ГранДи. третставмик Италије, изјавио |е да италијанска влада пристаје на повлачење до брооољаца прем а тачки 7 британског плана од месеца јула, то јест италијамска влада тражи да се истовремоно извршн и повлачење добровољаца и признање зараћених страна, алн тако да се из Шпзннје повуче исти број добровољаца и са једне н са друге стране, а нс број сразмераи онази впјних ефектива Немачкн делегат г- Рнбонтроп осврНуо се- иа изјаву Енглеске н Француске да ће предузети слрбоду акције г\П Сиручају да -не дође до опоразу.ма. Тим пов> дом г. Рибентроп је рекао: Ако би .Дошло до гакзд евентуал«ости. ја ћу се с\'нрот-

ставити могућности да друге -1? жа&е имају више п>рава на слободу акције него што би имале Италија и Немачка. Карактеристично је да делегат Совјетске Русије г. Мајски ниЈе уопште одговарао на' напад г. Рибентропа на совјетску владу. Ово се тумачи гиме да Совјетска Русија хоће да се држи сасвим резервисано у садашњим преговорима како не би дошло до коментара по којнма би Русија била крнва за евентуални неуспех преговора. Ипак, г. Мајски је додао да Италија и Немачка желе да што више одуговлаче преговоре и да добију у времену за настављање шиљања муницнје и трупа у Шпанију. Наредна седннца одбора одржаће се у уторник и то под условом да до тога времена свих селлм држава. заступљених у пододбору за немешање, доставе одговор на познатих пет тачакг Фра ' уских предлога. Др. Г. М.

Г. Делбос Г. МАРТИНЕС БАРИО НАСТРА ДАО У АУТОМОБИЛСКОЈ НЕ" СРЕЋИ Барселона, 17 октобар Претседник парламента г. Мар тинес Барио лакше је рањен у једном несрећном случају са аутомобилом на 30 км. од Барсе лоне у кој"у је био пошао.

Париз - Лондон - Рим Средоземно Море и Средња Европа

Беч, 16 окгобар Уредннк париског листа „Ла Репиблик" Пјер Доминнк објављује у „Вннер Виртшафис Вохе" чланак у коме вели: „Питања независности малих оредњеевропских држава је већином потпуно изоловано дискутовано. иако је самосталност малих држава у срцу континента у вези са статус кво у источ ном Средоземном Мору. Осовина Берлин—Багдад има у Прагу, Бечу н Пешт.» своје прве пукотинс. Незгвисност под>'нав ских држава отежава берлинску експанзнвну политику на Исток. То приморава Енглеск> да јача те државе. На путу од Берлина до Багда да може с релативним успехом наставитн своју прератну трговинско-политичку експанзију. Али намере Вилхелм штрасе на блиском истоку су ограничене. јер у Подунављу нема полигичког ослонца а и због несташице капитала не може фннансираги великн извоз. Пре рата Је осовина Берлнн —Багдад наличнла на другу им пернјалистичку осовјгну Петроград—Цариград. Светски рат Је од Дарданела одбацио обадва супарннка, Русију и Немачку. Енглеска, Франц\ска ц Италијз, пазећи на своје интересе на Сре доземном Мору, морале су се трудити да се стално искључе те снле, које су у Средоземном Мору само инднректно заинте-

грешна утолико, уколико ће се 'помоћу ње — мислим конкретно на Шпаннју — довести н* Медитеран нови озбиљан противник. Западне силе би морале пристати да се као противтежа појавн на Медит^рану Совјет ска Уннја. Протести Рима против Лондона су у првом реду моралне при роде. Велика Бригганнја поступа у Средоземном Мору тако као да у Италнји жнве 23 мнлиона из осамдесетих годнна прошлог века, који је енглеско пријатељ ство сматрао за небескн дар. Италнјанскн ослоицн на енглеском импорнјалном путу су мно го значајнији, а да ИталиЈа не би могла забранити енглеској флоти употребу пута од Гибрал тара до Адена. Промене од краја рата су знатне. Малта је изгубила много од своје стратегијске вредн) сти, а Италнја је изградила на острву Пантелариа између Сицилије н Туниса еажну базу. Усто, има Родос н Тоубрук. У Црвеном Мору има Италија -острво Доудморах, с којег може Баб-ел-Мандеб боље контроли сати него нз Адена. На западу Средоземног Мора имају Италл јанн могућности да Француску отсеку од афричких колонжа привременим заузимањем Балезра и помоћу Сардиније. У озбиљном случају бн одлуч ну улогу игрзла Шпаннја. Кад бн била вољна да сарађује с Р»*

ресоване. Увод у борбу за обез мом. позициЈа енглеских бродобеђење линије Триполнс—Суец ва на Медитерану се не би мо-

—Гибралтар ће се рдигратн Средњо| Европн, ј ер се немачкн поход на Босфор не може за држати ако пусти корен на Дунаву. Владе.у Рнму, Парнзу н Лондону су свесне те оиасности. Италнја, за сада. води врло от ласну нгру, јор жели да помо^у Немачке сломн традицнонални утнцај Велике Брнтаннје на -Ме днтераиу. '; Та полнтнка Је тактичнн по-

гла одржати, јер Гибралтар није неосвојив од оног тренутка кад му се батерије могу ућутка ти из шпанског Марока, којн је удаљен само 25 кнлометара. За разлику од Гибралтара шпанска тврђава Геута нма за собом ши рокр залеђе. У случају да Шиа ннја пређе у италнјанскн табор Енглеска ће обновити стари пу1 око Рта Добре Наде. Пошто се може претпоставнти да ће Порту