Правда, 23. 10. 1937., стр. 1

ПАРИНА ЛЛАћЕНА У Г0Т08У. — МЕСЕЧНА ПРЕТПЛАТА: за нашу земљу 20 дин., за иностранство 50 дин. — РУНОПИСИ СЕ НЕ ВРАћАЈУ Чен рачун 6р 53220 — ТЕЛЕФОНИ : РЕДАКЦИЈА 25553 25558 25560 АДМИНИСТРАЦИЈА 235-61

'г)57 1'олпна XXXIII

Веоград. субота 23 октобар 19.Т7 голинр, Илајкпппћрпа У

111'ИМКРАК 1 гшттар

(ЖЈЕК ГОБОРА Г.Г. ИДНА И ЧЕГ1БЕРЛЕНА «РАНПУСКА НЕ ПРНПАЈЕ ВАЖНОСТН „симболичном повланењу добровољаца",

пошто ће они „на једна врата изићи, а на друга ући"

Лта Фронцуско доје народима у својим колонијомо 'ранцуска ће моћи да створи од урођеничких народа којима она управља које просвећује, народе који су везани са њеним животом, спободни у сво јим обичајима и евопуцији, али удружени у Прекоморској Француској (Написао МАРИУС МУТЕ, мнннстар колоннја)

^авцуска )е велика колони1*в.сила. Она је то често доказзла • току своје историје. Ево" Јиј« се може пратити од 1348 -30 :лдшш>е владе. Република је за манп. 0 д четрдесет година изградЉа -:олонијалну Француску н распрос-^цла у француски :вет ндеје о оодхјођењу и соиијалнои прогрссу. Свуда, после освајања, Француска к настојала да уве. Де мир. бе^бедност, сарадњу, пријател>ство, ослобођење. И са најзабачени-их афричких прашумз н острва на Тихом Океану, јед .ча прнта.ена тежња уперека јс према нама, од, ; екнуо је један н?'аган апе.т, једно ново чекање нпатн I*.Л* адции» Јцш^-ае. Нема сумње, могло се сматратн да републиканска Француска, по који пут, ннје била довол>но свесна сво;е колонијалне акције, алн никад. и поред извесних мо. мената равнодушности метропоона није прокламовала деспзтизам своје власти, остала је вер на слободи, правди, човечности; гњетавани, кад их је било, увек ;у налазили у Фрзнцузима сво?е браниоце и нријател>е. Напротнв, ока је непрестано у истраживзњу моралног освајања. она заснива колоиизацију на цивилизац.11и и никада се Француска није ■ Јносила тим да од силе ствара ораво. Исто тако њена колонијална политика у погледу социјалне авднје, политика хуманизма, вођена је, као по инстинкту, једном сиг>'рном овешћу л>удске функције, изнад и изван политич кнх борби и доктринарних раз лнка. Када дође у тропске крајсве. Француз који на плећима осе. ћа одговорност целог једног нзрода, сасвим природно опет налази најлепше традиције либералнзма и пријатељства људских раса. За њега, било да штити нли да управља, не постож „људски материјал"; Француз је човек за кога урођеник постоји н колонијални материјализам не може дуго владати над нашим колонијалнии идејама. Тако су гнерал Федерб и генерал Гали_ни, у Западној Африци и на Мадагаскару, чим је био закључен мир, отварали школе за синове својих бивтпих непријатеља. Дуж целе наше колонијалне акције скоро увек налазимо, сигурне у своје искуство, браниоце н заштитнике урођеника. Каква је дакле та политика ководи колонијална Францускз н какви су њени прктични резултати ? Пре свега политика ослобођења; Борба против глади; само у Кошиншини преврнуто је више земље за нова пиринчана поља него што је било потребно да ;е прекопа за просецање Суец>г Канала или Панамског Клала. До овог дана преврнуто је земље у количини од преко 180,000.000 кубних метара. Површина земљишта за гајење пи. ринча у Кошиншину порасла је до 700.000 хиктара у 1890 нз 2,300.000 хектара у 1929. Од овога око 200.000 хектара власништво су европских колонигта. Ово џиновско дело користили су дакле нарочито анамити. А фран цуска Индокина постала је, благодарећи одличном уређају и нздашности пиринчаних поља у Кошиншини, лруги извозник пиринча на целом свету непосредно после енглеске Бирманије. Индокина ]« 1850 увезла 60.000

тона пиринча. Данас она га извози за преко 1,200.000 тона годишње. Борба против ендемија и епидемија: број консултаиија које су дали лекари при урођеничкој санитетској помоћи. достигао је

Претседник

фраипуске владе Шотаи

у 1913 близу милион. Цифре за 1936 показују више од девет ми. лиона. Реч је само о Екваторијалној француској Африци. Персонал установе за лекарску помоћ у Индокини имао је 1924 године 49 француских и једног уро ђеничког лекара. У 1929 било је 754 европска лекара и 270 урође. ничких. Укупан број персонала достизао је у 1904 године 237 лица. Тај број у 1929 изнео је преко 2.866 лица. На тај начин куга је тако *рећи ишчезла у француској Индокини, а колера и богиње су у знатном опадању. Прлитика ваопитања и јавне помоКи: Број школа повећава се непрестано као и њихова разноликост, подразумевајући ту и професионалне школе. Жртве ко. је колонијална Француска чини пропорционално се повећавају. Трошкови за наставу порасли :у од 1913 до 1928 у Француској Индокини од 1,357.000 пијастра ка 7,474.000 пијастра. Наставнички кадар имао је у 1913 години 774 лица, а у 1928 години укупзн број професора. учитеља и васпитача износио је преко 9.000. Закони о јавној помоћи проширени су на колоније, друштва за старање о урођеницима основана су у целој црној Африци, где исто тако функционишу мно гобројне урођеничке кооперативе. Не само да становништво у француским колонијама уживз благодети радничког законодавства о упославању жена и деце, као и о ноћном раду, већ и политика пријатељства и сарадње отвара урођеницима учешће у административним саветима колонија. трговинским и пољопривредним коморама. У старим колонијама урођеници су, шта више, бирачи; они су француски грађани. Крлонијална акција не може остати на чисто политичком плану тражења права. Треба изграђивати, зидати, стварати читзв један свет. Сукобљавају се дза схђатања о колонизацији, између нојих се не може колебати: с једне стране доктрина силе и

прзва путем влас>и и експанзше кОја, у име супериорности раса, привредних и територијалних потреба претвара колонијалне територије у фарме и поседе европских народа и чини да урођенички народ буде притисн>т суровим законом новог привредног робовања. С друге стране је доктрина савеза и пријатељства, која урођеничке народе призна>е у њихозом постојању н у њиховој будућности, која их проглашава правннм личностима и придружује нам их у заједничкој бризи образовања и рада. Потребно је да Француска :ачува пуну свест своје дужности и саога ;кол->ж*).». .Француска има ^огуђности да буде дезинтересована. она није гоњена према новим континентима неопходним потребама, људским пресијама које је тешко задржати. Фран* цуз може и треба да буде ча урођеника тутор, сарадник, вођ, он није конкурент или инострани господар који одузима земљу и рад. Задатак наше колонијалне политнке је двостран, у разним облицима, према еволуцији народа на које се она примењује; она у суштини треба себи да постави ова два циља: створити једно право колонијалног становништва, развити и фаворизирати социјалну и привред ну еволуЈшју урођеничких народа у њиховом оквиру, али према њиховим личним интересима. П ј» требно је да од наших урођенич ких поданика створимо људе који имају слободе, своје право, своје установе и да им дамо елементе стварне привредне зрелости, да створимо једну привреду која није субординирана већ удружена, да створимо средње образовање и услов за подизање. Посвећујући се стрпљивом и истрајном изграђивању на томе пољу у циљу остварења овога двоструког задатка, укззујући му потпору метрополе, свесну потпору свога искуства и својих извора, Француска ће мо. ћи створити од урођеничких народа, којима она управља и кјје просвећује, народе који су везани са њеним животом, слободни у својим обичајима и еволуцији, али удружени у Прекомор. ској Француској.

Париз, 22 октобар (Телефоно.м) Париска попитичка јавност много коментарише говор који јг јуче одржао у Лондону британски министар иностраних поспова г. Идн. Овај говор у знатној се мери разликује од досадашњих, јер је г. Идн отворено говорио да су угрожени витапни интереси британске империје. Г. Идн је подвукао да енглески народ не жели да се меша у унутрашње ствари других држава и народа, па према томе ни у унутрашње ствари Шпаније, апи се не сме заборавити да је територијапни интегритет Шпаније витална потреба Вепике Британије, јер су у питзњу саобраћајне везе између Британије и њених поседа преко Средоземног Мора. Енгпеска не би била индифирентна кад би бипи у питању само њени витални интереси. Али у питању су и општи интереси европског мира. Што се тнче Италије г. Идн

Је изЈавио да се не сме потцењивати учешће Италије у решавању шпанског проблема. Он је истакао важност тога учетћа ижо ннје крио да је у прошлосги било и извесних разочарења. И г. Чемберлен је одржао говор у другом парламвнтерном дому. Ои је нагласно да је Фра за да еиглеска политика има само једну непомичну базу и један непомичам калуп. Што се

тиче Друштва народа, г. Чемберлен је изјавио да Женееа за сада још не сачињава обезбеђење од напада, али да она проповеда мирно расправљање спорова. Друштво народа треба да пронађе и практична средсгеа да бн се успоставио мир. Данас поподне треба да се састану у Лондону подкомитет Одбора за немешање. Пре тога треба да се изврши избор две. ју комисја и избор двеју међу-

Г. Чемберлен народних комисја које ће бити упућене у Шпанију да врше контролу страних добровољаца. Међутим, сасгав оеих ко»шсија треба да буде одобрен л од Валенције и од Бургоса. Француски листови не гајеве лики оптимизам у погледу тзв. „симболичног повлачења" страних добровољаца и сматрајуда ће се цела ова процедура извршнти тако да ће добровољци на једна врата изићи а на друга се вратитн у Шпанију. Др. г м.

Брнтанска штампа одобрава говор г. Идна Г. Чемберлен о држању према Италији

Лондон, 22 октобар (Спецпјалан извештај) Говор енглеског мпнпетра пностраннх послова г. Идна у Доњем дому наишао је у енглеској штампи на повољан пријем. Левпчарска штампа напада министра пностранпх послова због љеговог држања, а пре свега му замера што није рекао „ама баш ништа ново". Већнна «?елнке штампе поздравља говор г. Идна и истиче сређеност која се у његовом го вору у свима одсудним фразама јасно осећала. „Дејли Мел" оштрим речимз критикује држање опозиције, а са хвалом истиче речи г. Идна чији говор опширно доноси. Сви листови, међутим, сложни су у томе, да се управо није мо 1ЛО ништа ново рећи о овом пи тању. У саом завршном говору прет седник владе г. Чемберлен је око поноћи рекао од прилике исто.

одржаће се поподне

Лондон, 22 октобар Авас јавља: Секретаријат одбора за немешање цео јучерањ« дан радио је «а прмпремању материјала за данашљу сеДницу пододбора. Данашња седница одржава се у 1б часова под претседањем лорда Плимаута, са тим да се утврди текст на оонову кога ће се препоруке енглескога плана од 14 ју-ла прерадити у одлуке и обавезе. Пододбор Ке прво пристуттити претресу питања шмболичког •повлачења добровољаца из Шпа није. У обавештеннм круговнма се подвлачи важиост по питању ефичасних мера које се нмају лредузети V погледу авнона и авијатичара. Изражава се веро-

вање да ће се поспгћи сагласност да се повлачен>е има извршитн на бази пуне јеанакости. По ранијем британском плану британској влади прнпада дужност да код дзеју шпанских влада утиче на усвајање ових предлога, а исто татсо британока влада »гма да се постара н о спровођенуу у дело од странс шпанских влада сиагболичког по влачења страник добровољаца. БОМБАРДОВАЊЕ ПОР БУА Перпнњан, 22 октобар Авас јавља: Један националистичкн авнлн бо.мбардовао је вечерас Пор Бу, нарочито же.тазничку сгниицу. Авион је бацио 16 бомби. До са!да се че зна број жртава нитн величнна материјалне штете.

— Догађаји јучерашњег дана одузели су базу свима припрем. љеним говорима опозиционих посланика. Многи говорници мо ралн су говоритн без оонова и нзпадаги владу, јер су изгубили базу за своје. нападе. Опозиције је морала тражити нове лајтмотиве. Наша тобожња слабост према Италији требало је да бу де јак аргуменат у доказивању да влада није имала довољно добре воље да лнквидира овај сукоб на ефективан начнн. Мо. гу додати, ако се у међународним расправљањима већ унапред мислн да противник неће одржати своје обећање, сигурно је да се неће далеко доћи. У осталом делу свога говора г. Чемберлен је осудио лабуристичке нападе на владу за време заседања Одбора за неме. шање. БОРБЕ КОД ГИХОНА Саламанка, 22 октобар (Специјалан извештаО Из Гнхона стижу извештаји, у којима се каже да је астурскн фронт скршен. Трупе које су о-

стале без вођа предале су оружје. На фронтовима код Овије. да, Нало Вила Вициоза и Фиесте републиканци су предали оружје. Генерал Франко и наци оналисти сада су господари нај већег дела Шпаније. У ХИХОНУ СУ ИЗВРШЕНА МНОГОБРОЈНА ХАПШЕЊА Мадрид, 22 октобар Авас јавља: Радио станица на нацноналистичком фронту код Мадрида об јавила је да су национа.тиспике трутге ушле у Хихон бурно поздрављане ои тамошњег стзновништва. Ранији управљачи овога грааа још прекјуче и јуче су избег.ти из града и кренули ка француакој граници. Освајање Хихона имаће велики утицај на фронт код Овида, где се читави регтублнкански ба таљони Ј "едан за другнм предаЈу н ац ио« а.тисгнм а. САУЖБЕНО САОПШТЕЊЕ НАЦИОНААИСТИЧКЕ ВРХОВНЕ КОМАНДЕ Саламанка, 22 октобар Д. Н. Б. јавља: У с.\ужбсном извештају наинот!« лнстичке врховне команде ве.\и се између оста.\ог: Јуче ујутро главни на четврте нава.\ске бригале добнла је нарвдбу да уђе у Гихон. Наредба је кзвршена. Брнгада је под заштитом оклошшх аутомобила ушла у град а да ннје морала испалити ни један једннн метак. Међу становннштвом влада неотгасиво одушев.т*'«* На челу трупа које су уш.\е у Гнхон би\н су генера.\ Сол чага, пуковник Кама\о Алонзо, и официрн на с.\ужби у штабу коман де наварских трупа. Са пррзора и са балкона грађанство је баца\о цвеће на победоносне трупе. -По улннама су хил>адама радннкл поздравл>а.\н победнике националнстичким поздравом. После заузсКа Гнхона нацаонали сти коначно нладају над 35 шпан. ских покрајина, док се пол влашћу црвених налази само још 15 покрлјнна. Пошто су сада нзгубнли асг^ риске руднике. бољшевиуи располажу само још рудннцнма у облдсти Утриљаса у Арагонији. Међутим, н ти рудниии веК се нч\азе на домаку националнстичке арти .ЂСридв .