Правда, 28. 11. 1937., стр. 1

Број 11.893 Година ХХХ1П.

Београд, исдеља 28 нове.мбар 1937 годпне, ВлајковиНева 8.

Ш-ИМКРАК 1 дпнар.

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ. - МЕСЕЧНА ПРЕТПЛАТА: за нашу земљу 20 дин., за иностранство 50 дин. - РУ <ОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Чен. рачун бр. 53220. - ТЕ ЛЕФОНИ: РЕДАНЦИЈА 25553, 25558, 25560; АДМИНИСТРАЦИЈА 25551. У недељу изјутра одлазе г.г. Шотан и Делбос за Лондон Препуштање Средње Европе војничкој и дипломатској иигереицији Немачке ПОРЕИЕТИЛО БИ РДВНОТЕЖУ ИЕЂУ СИЛДИА Због тога, по коментару Јжнсга „Е.ко д' Пари" нелга много изгледа да ће се прихватити услови г. Хитлера

У МИРУ И НАПРЕТКУ

Спокојна Средња Европа

Претселник чехословачке влалс г. др. Хоџа Пол!гг1«ка ситуааија на овима континентима толико 1е осет љива да и на]иањи гтокрет. иајбезначајнији корак или дотломатски потез било ко>е, а наро чито ве.тиких сила. изазива не само обично политичко узнеми рење него често праву нервозу. Ово стан>е је потпуно схватљиво када се зна да одмах после рата, особито у последњим годинама. све се државе грознича во оружају и глаено износе с једне стране своЈе амбиције и политичке захтеве, док с друге стране наивно тврде да никада неће приступити оружаном суко 6у за решавање спорних питања и постизање својих захтева. Општа нервоза у толико ге Р* зумљиввја што се све државе не налазе у истој могућности да из врше реорганизацнју и модерни зацију своје одбранбене снаге и да према томе постоји и у ствар ности, а нарочито у свету разних надионалистичких пропаган ди, огролша разлика између ору жаних снага разних антагонистч чких народа. У овој сж-уацији оппгге нерво зе и политичке неизвесности налазе се нарочито мале државе Средње Европе и Балканског Полуострва, које су после рата нарочито активно ступиле на по лотичку позорницу Европе и ко је су у самом почетку свогз жи вота имале да преброде велике тешкоће зато што су се с једне стране налазиле опкољене држа вама које су на сваки начин хте ле да поврате прератно стање, а с друге стране зато што у пр вим данима после рата нису би ле у материјалној могућности да изграде национално одбранбенч систем који су захтевале тада шње прилике. Свака од тих поједиких држа ва или група држава тражила је ослонца у једној великој сили и ли у једној прупи великих сила, које су такође биле подељене у два табора. Међутим, у последњим година ма ситуација се из основа изменила. Како још увек постоје из весне тежње за ревизијам миро вних уговора који су успостави ли садашње стање, ове појаве су данас већ изоловане и виш> нису сматране као озбиљнс чак нн у званичним круговима оних држава који су раније претстаз љале ревизионистичку полити. К УОвај преокрет у ставу држа

ва Средње Европе долази из ви ше разлога. Мале средњеевропске државе не налазе се више у истом поло жају као раније. Из основа 'е измењена и њихова привредна структура и њоме» је ојачан њи хов политички став. Не само у Средњој Европи него ц на чита вом европском континенту. Оне су изградиле толико снажан привредни организам да су са њима морале почети да раЧЈиај}' не само мале суседне др жаве него и велике европске и ваневропске силе. Оне данас ви ше не могу претстављати поли^ тични субјект са којим се може манипулисатн као са робом него су постале ства^^нц политички објект у међународном привредном и политИчком ЖИВОТУ То је био један разлог ревизионистичкнх малих држава у Средњој Европи због кога су почињале да напушта>у свој «е пријател>ски став Али главни разлог који их је навео да ступе не само у добре суседске од носе са овнм државама него шта више и у пријатељске бнла је увиђавност гих држава да се најбољи и најсигурниж међународни привредни и политички систем може засновати са мо на тесној сарадњи малнх држава које како у географском положају тако и у привредном и у политичком животу у ствари сачињавају једну једину це.тину. Оне су виделе да ће свака политика која води раздору и разним међусобним антагонистичким групапијама би ти виш е штетна з а њ»гх саме не го за оне државе које су после рата успеле да остваре праву независногг према ииостранству привредним и политичким еман циповањем. Говорило се да је пут лорда Халифакса у Берлин унео У народе Средње Европе забринутост. Међлтим, било би погрешно сматрати да то забрињава Сред њу Европу. Више него раније она је да-1ас мирна и сређена. Више него раннј е може се рећи, она се данас налази у просперитету. Чехостовачка и Ауст^ја, и једда н друга у стално добрии односима, показале оу све могућности плодне сарадње. Чехословачка је пружила Европи ретку виталност, Аустрија се при казала и пацифистичком и наггредном. И истовремено, показао се и гтут широ. ке сарадње у Подунављу, сарадње која је иза себе оставила тешку прошлост рђавих акција и међународне борбе. Маџарска је неоумњиво еволуирала, она је видела да је најбољи пут зближење и сарадња са О-седима. Тако данас имамо уравнотеже>ну Средњу Европу са овима изгледима општег напретка. Сел! тога постоји још једна ва жна чињеница која одржава ра внотежу у овом делу Европе. Свака држава појединачно толи ко је изграђена на привредном пољу да више не долази у додир са великт« силама једино приликом тражње капитала било у обли«су државних било у облик> трговачких или приватно-привредиих за^јмова, као што је то раније бнло, а наро-

чнто мепосредно послс рла, па | и до скоре прошлости. У привредним, а исто тако и у политичким преговорима са великим силама, средњеевропске државе ј стоје поред ееликих сила на ос | нови стварне једнакости " Оно | што 1е пакт Друштва народа од мах после рата успоставио на! правном тере»1у сада остваре но у практичном животу Ппстепгном ево.гЧ цијом која |е ј довела до потпуног еманци-пова ња држава средње Евроие от. страњен је |едан од најопасннјнх елемената, који може да доведе до рата. а то |е 1а да. нас велике силе V Средњој 6вропи не могу више да грчже ек склуз»*»не -»шер«?се и '••;нефи».н је. Одиосн ће м <И.и да буду зјсновани |едиис н* приниипу правне и стаарне оавноправно Р сти, која 1е већ свршен чии и са којом с морв рачхиати. опс утолико пр? " што Оне вчше нс жпч-па^у ннкзда изоловано него као политичка или привреднз целина. Иако Се ово још не мо же рећи за све државе сседње Езпопе. велнке силе ипак зд^ајV да већ сада имају да рачунају са моћним и снажним заједнич ким иступањем појединих др-

Париз, 27 новембар (Телефоном) Г. г. Шотан и Делбос крећу за Лондон у недељу ујутро тако да стигну у енглеску престоницу у недељу увече. Тиме је у некопико учињена измена, јер је по првобитном програму требало да г. г. Шотан и Делбос стигну у Лондон у понедељник изјутра. Разумљива је да у Паризу впада необично вепико интересовање за резуптат разговора које ће водити г. г. Шотан и Делбос са г. г. Чемберленом и Идном. Најважнији диппоматски састанак поспе рата, тако је ономад окарактерисан овај значајни контакт изчеђу претставника двеју западних држава у данашњој ситуа .ији која, на многим стра нама света, не упива многз спокојства.

Аустриски канцелар г. др. Шушниг жава, а то нх наводн да под сас вим другом призмом посматрају ова) проблем. Уосталом и велихе силе могу с оптимизмом да гледају на актуелиу међународну ситуацију. Нема разлога за страховање. нема разлога макаквим бојазнима. Извесно данас, то треба знаги, државе су и безбедне и у}1еле су осиг\трати своју безбедност и у заједн*ши са својим савезницима. Ако се има у виду та чињеница, може се рећи да је мнр у толико ситурнији, Д& У голико мање постож оправданог страха од европског конфликта. Треба доиста строго водити рачуна да се и здрава ситуација не направи болесном, и се из равнотеже не оде у авапт%т)е. Данас Европа има мирну спокојну, напредну Средњу Ееропу. А сутра? Ми верујемо да је Средња Е вропа толико снажна и иуДра да никад неће дозволити да са ма себе руши. Верујемо Да !е онда нншта неће моНп ни уназадигн Она је данас једна равнотежа и један напреда« које само треба још више учвршћавати.

Француски државници не Ч1У1 Лондој. необавештени о очоме шта стварно греба да разгозра/> и о чему треба да прего вара;у са својим пријатељима. Сазнај>г се да су г г. Шотан и Делбос већ добили веома детал. на н- преинзна обавешетења о онам1 шта је р&зговарао лорд Халифакс са немачким државницима У извгштају упућгном францугком министарству иностраних полова изнесени су ус лоеи . које је поставио г Хитлер. Пз овог извештаја францускЈ преговарачн већ су могли извести извеоне закључЈОг* и одредити сво:е становиште које ће заступати V разговорима у Лондону. На тај начин г. г. Шо тан и Делбос полазе на пут до •ол>но упознати.са свима прзблемима о којнма ће разговапа | са г. г. Чемб(.-г т*ном к Идном. НЕ11ИСАНА СТВАРНОСТ Идко штампа нзбегава да по лемички говори о немачким условнма и сугестијама, ипак се гОтово сви листови слажу у томе да ће разговори између фран цуских и енглеских држгвника бити од знатне користн нарочи то за преаизнрање односа између двеју западних демократија. До сала су ове две земље готово увек иступале заједннчки и солндарио по свима проблемима Западне Европе О извесним проблемима постоје и прецизирани писмени споразум, О ономе што је сугерисао лорду Халифаксу г. Хитлер. о томе не посгоје пнсани споразуми, али како вели јутрошњи „Еко д Паои". постоји непнсана стварност која диктује сагласност између Енглеске и Француске. И једна о друга зем ља имају много интереса за одржање статус-квоа у Средњој н Источној Европи. Хитлер је поставио услове коЈи, према коментару поменутог лнста, претстављаЈу покушај измене тога статус-квоа. Француска је и сувише чврста на линиЈи своје политике недељивости мира у Европи. У ЕнглескоЈ су се поЈављивала, међутИм, струје према коЈима бн се мир могао и поделити на области. Утешна Је чињеница, вели лист, Да су ови круговн прилично незнатнн у ЕнглескоЈ. Управљачи Енглеске и сувише добро процењуЈу и Ја. сно виде шта би се десило каД би западне ЛемократиЈе дигле руке од Средње и Источне Евро пе и препустиле оваЈ део свете ДипломатскоЈ к воЈничкоЈ ингеренциЈи Немачке. У Паризу се надаЈу да фран цуски и британски политичарн неће овог пута у Лондону Једноставно извршити преглед ме. ђународне ситуациЈе У Европи и у свету, већ да ће учнннтн не што што би Јоџј више учврстило постоЈећу солндарност нзмсђу Велике Британије н Франнус ке. Ова нада нма у толико вн ше основа што Енглеска нема

са Немачком, нији уопште долази у обзир да Француска буае стављена пред свршен чин. Данас ђе се у Јелисеккој ла лап« у Паризу одржати огдниминистарскот савета под протседавањем претседн»1ка Републике г. Лебрена. На тој сед ници ћг мииистар иностраних послова г. Делбос изложити сво ја запажања у погледу решавања питања у Средњој Европи, нарочито о оним питањима о којима ће он са мииистром прет сединком г. Шотзном разговауа тн са британскну државнииима. Зна се познтивно да је Фрзн луска одлучно против тога да се прИхвате супгстије г. Хитлера, како оне чије се решење тражи трмутно тако и оне за чи је се ргшење тражи известан временски период „Еко д Па> ои" тумачећи мЈпиљење нзвес чих меродавннх кругова у Паоизу. вели да би прг>пуштање Средње Европе војничкој н ди пломатокој ингеренцији Намачке могло да поремети равнотежу из.\*еђу сила у Европн. А то 6и било опасно по европски ми<п' СТАНОВИШТЕ МЕРОДАВНИХ КРУГОВА У ПАРИЗУ Француска спољиа политика и.ма на дневном реду много актуелних питања, рекло би/ се чак аччтуелнијих од оиих која је на дневни ред поставио Хитлер, вели лист. То је у првом реду питања односа на Сре доземном Мору н шпанско питање. а да се и не помиње счту ација на Далеком Истоку. Нека од ових питања директно по гађају животне интересе Француске. Чинитн уступке на другоЈ страни, а не налазити могућност решења у оннм питањнма коЈа

Г. Чемберлен Француску тешко погађаЈу бн. ло би, вели се у Паризу, у наЈ. мању руку распикућство н гото во самОуОисдво. Фраицуска мо. ра тражити базу за споразум, алн не гако да она плаћа иео трошак овнх операинЈа сОпстве ним инт^реснма. Она петања којз забрињу у Француску исто тако забрињу|у и Велнку Британију. То нарочи. го важн за стање на Далеком Истоку. Према јутрошњем г«ве штају агенције „Радио" из Лон дона. тамо Је стигла сензационална вест о могућности запосе дћња интернационалне концеси је у Шангају од стране Јапана. Једна оваква евентуалност мог ла би да изазове веома тешке заплсте коги бн још више уздр мали међународни положај. Под таквим околностима тешко је разговарати о некнм уступцнма Немачкој, нарочото у тренутку када се не зна да ли би се тим уступцима Немачкој једноставно давало још јаче оружје у руке, вели днпломатски уредник „Њус Кроникла". Весг о могућности окупације интернационалне кокцесије у Шангају изазвала је и у Лон дону и у Пар*1зу нова узбуђења. Јер јапански министар претседник кнез Коное не. давно је дао изјаву у којој је нз гласио да ће Јапан учинитн све са своје стране да се питање ин тернационалне концесије У Шан гају не решава силом. Али, нз поменуо је кнез Коное, то зависи од тога какво ће држање заузети у јапанско - кинеском сукобу заннтересоване Европске силе. Др. г. м.

Мир се може очувати само ако Лондон и Париз одговоре г. Хитлеру: не, вели „Епок"

Париз, 27 новембар Авас саопштава: „Ексцелзиор" коментарише ме ђуиародни патожај и подвлачн да Енглеска и Француска жсле зближење и измнрење са Немачком на праведној бази. То значи да се Француска ни у ком случају не може просто од рећи својнх права и ннтереса. Спрразум се може. изградити са мо на међусобним уступцима з не на једностраним жртвама. „Епок" сматра да бн се Фран цу&ка и Енглеска одрекле нач: ла да се тернторнјални статус кво у Европп треба сачувати, а&и; бн онда настале трзавице, а

евентуално још и тежа атмосф ра. Лист је убеђен да би тада дошло до рата. Негативан одг» говор Енглеске и Француске мо же да сачува мир. „Ордр" сазнаје да је Немачкч саопштила Енглеској да се њени колоннјални захтевн не тич^ ни Француске ни Енглеске веК евентуално Белгије и португаских колонија. „Еко де Пзри" коментариик дам^кнју мннистра г. др. Шах та и кажс да влада Рајха следу је исту тактику као и влада у Риму и да оне због тога исто времено мењају састав кабннета .