Правда

ВроЈ 11.913 Година ХХХШ.

Београд, субота 18 децембар 1937 године, ВлајковиНева 8.

ДРИМЕРАК Г пипар

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ. - МЕСЕЧНА ПРЕТПЛАТА: за нашу земљу 20 Д ин., за иностранство 50 дин. - РУ 40ПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Чек. рачун бр. 53220. - ТЕЛЕФОНИ: РЕДАКЦИЈА 25553, 25558, 25560; АДМИНИСТРАЦИ ЈА 255 51.

Узбуђење америчке /авноств појачало се због вестн о запоседању вапуШ1 ене зграде америчке амбасадеуНаишжигу и због стрељања људи у а»ој

ОРОШП} ВД 1ШУ

Изгледа да ће се извошити оеконструкција јапанске владе и да ће из ње изићи министар иностраних послова г. Хирота

Протезање" Европе у Африку Францускм преображај Туниса

Чувшн францускн књнжевннк Фнанп Супо, носнлац Стразбуршке награде за 1932, по повратку са једне анкете у Туннсу, нзносн у овом чланку своје утнске за чнтаоце „Правде". Нема су.мље, нккада више него у садашњел« часу, кад се поставља питан>е „протезања" Европе у Африку. проучавање колоннја.\ннх метода ннје бн.\о примамљнвнде и застрашујуКе у исти мах. За многе луде рођене крајем прошлог нли почетком овог века, улога Француске у Африци будила је каткад на шу пажњ>, али изгледа\о је, због неке врсте стида, због страха од расуђнвања, да смо ми брижљнно избегава,\и да се нагнемо над тај широки проблем. СеКам се да сам мало поцрвенео кад се један млади Амернканац зачудио. пре неко-\ико година, рекавши: „Како? Ви не познајете Сезср ну Афрнку, не знате шта су ваши сународници тамо изградили?" Го Ч )Кен»е, то мало иронично питање чуо сач понова, као <?дјек једне ретроспективне гриже савести, пре аеколико дана. Посматрао сам један од наЈлепшнх пејсажа на свету. Би-\н су ме одвелн на 17 километа ра од Сфакса. на геодетску тачх> одак.\е се наоколо виде бескрајни редови мас.\ина, који образују једну шуму створену од неког бога за љубљсног у геометрију. Маслињани код Сфакса су више него једно богатство, јер онн су нсто тако један огроман и жив симбол улоге Француза у Тунису. Наводе се ци фре, напомиње се да су о.д неколико стоткна хпљада маслина које су ту веге-гЈрале пре педесет година поста_\и милнони... Ова „Маслннова шума" је нсто тако материјализована колаборациџа Тунишана и Француза. На повратку у Сфакс показаше ми небројене баште, које окружују град и које су љубав и слава Сфак сана, сетио сам се да је гроф Херман Ка>зерлннг тврдио не без разлога н не без неке ироније, да је француски народ један баштован ски народ. Да та два баштована, туниски и француски, могу сарађивати, и т< корисно сарађивати, то сматра цела земља. Упркос онима који хоке да освајају, који хоКе да анектирају, тим Тартар«шма који ?реле да подјармљују народе, ја сам код туниских Француза свуда нашао поштовање према цивилзацији, поштовање у толико фрапантии је што се не кзражава у празним говорима, хвалисању, прокламацијама. С поштовањем меша се увек ]едно више или мање признато дивљење и ја сам био фрапнран давље аем које "указују арабљанској умет ности која је у Т\нису преосТа\а, они којн нису жалили труда да оживе ручни рад. Ти људи и жене који жудно и сграсно траже уметничка дела која арабљански радниуи све више заборављају и као да имају тенденцију да пусте да у прашини умру, помажу нам да се обнови јеаиа ајајнија и блиставија депота нето што је пропаганда ?а туристе и слутнла. Европљани који су, као ја, налазили у ткм тканивама, у тим грнчаријама, у тнм тепкима сјајне знаке једне цнвилизгције делили су. са тим радницима нечујне гласове њихових ичстпн гата. Инстинкт једннх, пробуђен, дивљење и одушевљење других допупггају прк>фаном човеку какав с&м ја, после једне кратке посете градовима и селима Туниса, да верује да овај реиесанс артизаната, скзалтација умеоности и заната мо ке кзазвати једну од најкорнсиијит в вајсимпатичнијих појава. О-

вај ренесанс је, истина, обележен једном променом укуса, метода, паскје, критичког смисла и љубави која ми изгледа да је плодна. Глсдао сам те Французе нагнуте над радове како се диве изради, како са фнноКом управљају радницима, обавештавају их о опасностнма и рђавом укусу и разумео сам да је нзрада једног тспиха, неког грнчарског суда, нског везеног вела имала внше важности, више уплива и значаја, како у садашњости тако и у будуКности. него све најлепше и најкитњастије речи, него сви вешти илн брутални гестови. Пошто је једна од човекових ам бнција освајање, пошто он не може да се одрекне те амбицнје. ово освајање једне уметности, ово освајање рада изгледа ми један од бит нкх цнљева оних који су дошли у ову земљу „да у њу донесу ред". ОкрепљујуКи су пркзори ови мас.\н њаци који се изгледа протежу у бсскрајност, ови активни ручни ра дови као Један од најлепших заната. али без сумње лагао бих кад бнх преКутао своје ожалошКсње. За мене који нисам познавао Орнјсит и његове вековне беде, његоче „траднцноналне" ране било је, муке, ве.\ике муке да се радујем слнцу, чуду светлостн која на улицама стзара сзе веКи број слепапд, који ми изгледају тако многобројни. а још више онн мали будуКн слепци, начетих очнју, несигурног поглсда и хода... Врло често, док сам се дивко игри сунчаних зракова на тим белим масама, које су Арабљани, у савршеном складу са климом, пејсажом, природом тла подитли. моје посматрање било је свиреето прекинуто многобројннм сенкама јадника без очију ко.ш су ишли спорим кораком и пролазили испред мене. У јужним оазама, у тим дивним одморипгтима те.\а и духа, на ивици оних извора који т°че оптимизам и љубав према животу, налазио сам још многобројније те исте посрКуКе сенке које је равнодушност, навика чинн\а још усамљени јим. Исто тако са каквом радошКу, са каквим окрепљењем сам присуствовао часу у једној малој шко\и у Нефти. на ивици пустнње. Поред географских карата на зидовима учионице, налазила се једна пан

карта у бојама, која је упуКива\а како да се лечи та страшна болест очмју: трахом. ОбавештаваууКи се, сазнао сам, и то је било умирујуКе сазнање, да се Французи веК годинама боре против пустошења трахома и да су постигли велике резултате. Борнти се ороггив микроба, равнодушности, индолснције, заборава, традиција, ради ширења благодети светлостн, ради отварања очију које се затва рају, које Ке се затворити за увек, каква борба! Колосалан је тај рат ко ји се води против мрака и дивна је победа против беде слепила. Напустио сам ту базу мислеКи да пред тим хорнзонтом који се отвара ја неКу битн један од ретко прнвилегисаних да га посматрају. виде велнчину и величанственосг. слспи прогледају и француске гене рације које су допхле у Тунис неКе изгубити ни време ни труд. Кад сам се враКао у Тунис великим путевима коЈ - е Французи нзграђују свуда куда пролазе. резими рао сам за себе рефлекснје које су се наметале моме уму. Покушавао сам да нађем разлоге несвесног оп тн.мизма који је, у пркос суморних обавештења која су ми давали пре мога поласка, избн;ао нз дна моје душе још од мога доласка у Тунис. Мало по мало постао сам свсстан да је то нагињање надању смн сао будуКности коци сам налазно туда. Сви, људи, дела, мисли окреКу се према сутрашњици; то поверење је у толико јаче што је спон тано. Мисли се сасвим природно да Ке будуКност донети резултате, очекиване и веК есконтоване резултате. У моменту када Европа посрКе и узмиче пред стрепњом од дана који долази, пргд страховањем од будуКих сваиуКа, какву нам поуку даје Тунис. Шта више он нам показује да су у резерви м.чде снаге, ватрене и поверљиве. Он нас још учи да не треба да очајавамо због Европе, пошто се на неколико стотина километара узли же овај беде.м против предрасута, старих идеја, ситничарских свађа, пошто на обали тога медитерана ко ји је за цивилизацију увек био ве лико прибежиште, 'једна земља мла да али пуна нскуства са поверењ?м очекује сјајна обеКања сутраш

Запан нгстаем сво^у акци!у према областима Квантунг и Квангкси

Шангхај, 17 деце .\1бар Авас јавља: Пошто је Нанкинг заузет, са да де пажња јапанске команде окренута ка јужним областимз, посебно ка Кантону. Већ неколи ко месецн јананска команда пон ггрема напад у томе правцу и њене претстраже заузеле оу св^ оне кланце и шролазе кроз ко је би већи олреди имали да про ђју. Јапанци оу на арх-ипелагу Патрас, који се налази на 200 км. ол Кантона, лодшгли велику базу за своје хидроавионе. У Шангачу се сматра да ће Јапанци за ове опеЈрације морати да употребе велики број својих борбеннх ј^дишша, али се до да|је да До тога мора доћи," пош ;то је то јапанској војној комам ди потребно како би своју војни чку м1иои1)У у Кини У ПјОТПГНО сти спровела, а.нарочито и зб"»1 тога јер провинције Квантунг и Квангси претстављају најбогати ]е областц- Кине. Те две обла

спи претстављале |Су такорећк поЈгитички 'незаеисну област од остале Кине, а власт централне кинсоке маде шризнавале су са мо у питањима оабране прогив Јапана. Кинеоке власти у тим области ма, сазнавши за припреме јапн оке команде, почеле су са обуком регр<ута, па се надају да ће за два месеца имати око 12 дивизија елитне војске. Кинеске власти такоће верују да јапанске трупе неће у потпуности мо ћи да развмју своју акцију и да ће се ограничити само на о сваЈЈање Кан-тона, како би госпо дарили пругом Кантон — Ханкеу, једном од најважнијих пру га за унутрашњост Кине. Ако Јапанци заузму Кантон, интере си странаца на Крајњем Исто ку бнће још више угрожени, та ко да-се'"може очекивати и н»и хов мрах-.-

Амерички брод „Панеј" који су ( -*' ду је било

чбардовали. На бро.

г> \ ном смрћ-; ,- ^ Ваши.умзци!, 17 децемоар Влада Сједињених Америчких Држава спрема сада трећу протесну ноту коју ће упутити впади у Токиу. Ова нота биће јошенергичнија него што су бипе досздашње, јер је впада у Вашингтону доби ла нове податке из којих јасно произипази да бом бардовање америчке топовњаче „Панеј" од стране Јапанаца не може приписати забуни, пошто су јапански авиони бацапи бомбе на америчку лађу с других ратних лађа и пуцапи из митраљеза.

Узбуђење америчке јавности појачало се због вести да су јапанске трупе запоселе напуштену зграду америчке амбасаде у Нанкингу и да се у овој згради сада врше стрељања лица осумњиченнх због шпијунаже. Владини кругови нис-у задо. вољни с јананском гаранцијом за избегавање даљних инцидената и зато се захтевају нове ефикасни^е гаранције које ће обезбедити права Америке у Ки-

ни као и отворена врата у овој држави. У Америци се сада све више врши бојкот против јапанске ро бе. Претседник америчког радничког савеза Вилијам Грин позвао је све радничке организа. ције у земљи да приступе бојкоту јапанске робе. У многим местима Америке читави сандуци с јапанском робом били су јавно спаљени..

Пшотш тпш омбаспде у Нонкнагу у јапански логоп изсзвало нзво негодовпње у Вашиштону

Влшннгтон, 17 децембар Авас јавља: Последња обавештења, која су министарству нностраних посло ва стигла о појединостима бом бардовања топовњаЧе „Панеј," нзазвала су у Вашингтону врло непријатна осећања. Сматра се да је сада америчка влада одлу чила да заузме оош одлучнији став према Јапану. С друге стрз

Г. Хиоота

не, како лншу извесни листо вн, зграда америчке амбасаде у Нанкишгу претворена је у јапан ски логор, што је г такође игза зва.оо-негодовање и 1цтр ће веро ватно имати за последицу нов протест вашингтонске владе код јапанске Вчта 'де. У званичгним амер-ичким круго вима, уз које стоји и већина јавнога мњења, наглашава се чињеница да је сасвим очигле дно да јапаноке властц имају наме^ре да се на освојеној терп тори1>и мешају у јавни или прн вагни живот америчких држав љана, па ће амерички надлеж ни кругови тражити гаранције од јапанских властн да ће интереси америчких држављана У Кини бити заштићени. ВЕАИКА БРИТАНИЈА И СЈЕДИЊЕНК АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ ПРЕДААЕ СУ НОВЕ ПРОТЕСТНЕ НОТЕ ЈАПАНСКОЈ ВДАДИ Парнз, 17 децембар (Телефоном) Догађаји у Кнни далеко су још од тога да могу претстављатн н*кн знак умирења. Јапаици су јуче -са својио.1, главним командаџти.ма на свечан начин ушли у Нанкинг. У Појпицгу ,је образована привре,Мсна крнеска влада, под протектора-

том Јапана, за Северну Кину. Па и поред тога, одговорни јапански фактори изјављзпју да рат тек почиње. У међувремену комп-\ику[у се о-д носи између Јалана с једне сгране и Велике Британије и Сједињених Држава с друге стране. Бритамски амбасадор у Токиу јуче је предао јапаиском мгагистру иностранкх послова г. Хироти једну нову ноту британске влаае. Британаси амбаса дор осгао је у разговору са*г. Хиротом више од један час. Дописник „Деј.\и Мела" кз Токиа констат>"је да постоји огромна разлика у каментарима јапанске штампе на рачун Енглеске према коментарима на рачун Сједнњених Држава. Док јапанска шта>ша изјављује да искрено жали случау бом бардовања америчке топовњаче, и чак води акцију за скупљање прилога у корист изградње нове топов њаче која Ке бити предата Сједињеннм Државама, дотле јапанска штампа воло по.\емичкн говори о Великој Британији и нстиче да ;"е Еиглеска прави непријатељ Јапана на Далеком Истоку. Истовремено лист доноси вест да је у Осаки, у Пајану, дошло до велинкх демонсграција проткв Енглеске. Према извештајима нз Вашингтона. америчкн државни сехретар за спољне послове г. Корде.\ Хел синоК је дао изјаву у којој је потврдио вести о двоструком нападу на топовњачу „Панеј" са стране Јапанаца. Топовњача је бнла прво бомбардована из авиона, а потом су јапанцп са ратних бродова отворилн митраљеску паљбу на америчку топовњачу. Истовремено се сазнаје да је америнка влада упутила всК треКу ноту влади V Токиу. Др. г. м. ПРЕД РЕКОНСТРУКЦИЈОМ ВЛАДЕ У ТОКИЈУ Токио, 17 децембар Према Јшформацијама „Дејлл Експреса" из Токиа, претстоји реконсгрукција јапанског кабинета. У овој реконструкцијји нз пустиће владу садашњи министар спољних послова г. ХироД^а На његоео место доћн ће генерал Тетекава. Говори се да ће у нозу владу ући као министар војске познати генерал Араки који је пре неколико година иступчо «з владе и који је познат као један од најодлучиијик присталкца увођења ауторитативног режима војничког карактера. ФРАНЦУСКА ШТАМПА О ИН ЦИДЕНТИМА НА ЖУТОЈ РЕЦИ Париз, 17 децембар Парнска штампа скреће пажњу на генциденте којп су се ле оилн на Ж.\тој Реци. С тим у вези, француска штампа хвали умерени став и политнчку мудрост америчких и британских државника који су. прихватили извињење јапанске , владе и на тај начн опречили да се трагнч ни догађаји на Јангцеу не пре творе у још азбиљнији међународни спор. Г. ДАФ КУПЕР О ДОГАЂАЈИ МА НА ДАЛЕКОМ ИСТОКУ ЛонДон, 17 децембар Миниттар во>оке г. Даф Купер први је члан британског кзбине та ко.ш је Јавно коментарисчо догаћаје ' на Крајњем Истоку. Он је јуче говорио на збору конзервативне странке и подву као измећу осталог: „Јапанска влада изјавила је дубоко жаљење због цниидента који су се десили на Крзјњем Истоку. Она је то учинила јас ним н недвоемисленнм речима. Нагласила је да је спремна да казни све оне који су услед не достатка дисциплине или у не ком недозвољеном лудилу учинили ту кривНшу. Ми морамо прихватити ово потпуно извшБење Јапана и тое ба да"се надамо да ће од стра џе јапанске владе битн предуће те потребне мере У циљу да се сп^ечн понављање сличннх не •срећа".