Правда, 28. 01. 1938., стр. 1

Врој 11 954 Годпна XXXIV

Београл, петак 28 јануар 1938 године, Влајковвћева 8.

ПРИМЕРАК 1 динар

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ, —МЕСЕЧНА ПРЕТПЛАТА: за нашу земљу 20 дин., за иностранство 50 дин. — РУКОПИСИ СР НЕ ВРАЋАЈУ Чек. рачун бр. 53220. — ТЕЛЕФОНИ: РЕДАКЦИЈА 25553. 25558, 25560; АДМИНИСТРАЦИЈА 255-51.

Рим прати с великих интересовањем догађаје у Женеви Сматра се да неће доћи до ревизије Пакта на садашњем заседању Савета Швајцарској ће се оставити да преговара са суседима о својој неутрзлности

Идуће недеље биће објављен извештај г. Ван Зеланда Једини је спвс у повратку свето идејамп Друштва норооо и мирољубивој међунородио! сородњи Пдуће недеље бпће објављен план за санацију светске привреде којп је израдио бивши претседник Мпнпстарског савета Белгпје г. Ван Зеланд и којп је поднео владама Велике Британије и Француске. Чим се сазнало да је г. Ван Зеланд предао свој рапорт владама које су га опуномоћиле да про учп могућност п начпне санације светске крпзе, светска штампа је, иако није познавала детаље рапорта, жпво реагирала на саму помисао да се у садашњпм хаотичнпм прплпкама покушава да интервеншпе у прпвреднп жпвот, зато пгго је како штампа подвлачп, он условљен политпчкпм догађајнма. V том погледу међутпм нп једна држава неће пристати да чпнп бпло какве уступке, док се не створп повољна атмо^фера п не даду гарантпје да ће свака држава бптп вољна да прпстане на уетупке.

Може се дакле рећн да прва реакција није бнла ннмало повољна. Она је била песимистнчка у погледу могућности остварења мера које се налазе у пла ну, а често је начелно устала против сваког покушаја да се „вештачким,, мерама још внше поремети политичка ситуациЈа. Енглеска штампа била је најпажљивија како према самом извештају тако и према његовом аутору. Ипак, нема ни једног коментара који не би саветовао да се са пажњом и без пренагљења приступа решавању данашњик компликованих проблема и да се у сваком случају води рачуна о зависности која поггоји између политичког и привредног фактора. Нароччто се подвлачи чињеница датач ке чијем је решавању приступио г. Ван Зеланд, као што су разна ограничења у међународној размеии добара, контингенти. контрола девизних тржишта и све остале рестриктивне мере које су нарочито после краха у Вол Стриту 1929 године биле за ведене скоро у свим државама, резултат једног ненормалног стања у самом привредном животу света и да према томе није довољио приступити њиховом решавању, ако се претходно не отстране сами узроци који су их проузроховали. „Да је то тачно, пише „Тајмс' види се и из тога што је данас скоро свака држава приступила, једна мање а друга више аутаркиској привреди. И Холан дија и Велкка Британија, које дана: важе за стубове либерал ног система, биле су приморанс да заведу разне рестриктивне мере које ће се уосталом стално појачавати." Други лнстови подвлаче да после рата нису недостајали теоретски савети, него практична решења. А то не зависи толико од привредних стручњака колико од добре воље свих држава света, јер се светски привредн " проблем не може одвојити и за ссбно проучавати. Ово међутим зависи од опште политичке ситуације V свету. Како би дана: Велика Британија могла да при ступи ограничењу наоружања на пример који истина подржава светску привреду, али у суштини квари равнотежу када |о она из спољно - политичкнх разлога приморана да стално повећава свој ратни буцет. Ни једно практично привреджо средство иеће бити у стању

да доведе у ;клад ова два фак тора, ако се она сама не реши, односно ако се не отстране они елементи који немииовно доводе до наоружања и до поремећења прнвредне равнотеже. Париски „Журне ендистриел" поставља привредни проблем који треба да се реши овако: „Свака је држава стигла данас до таквог степена производ ње да не може да пла:ира целокупну производњу на сопственом тржишту, него мора датра жи стране пијаце. Пошто се ско ко свака држава налази усличном положају, како ће се моћи сгворити нова тржиштаРПошто се са свих страна чине напори сада се у другој држави прода вишак производње, то су државе приморане да се затворе иза непребродивих зидова царинских ограничења, јер при извозу свака држава пристаје да жртвуде један део своје добити снижењем цена, дампингом. Ово се чнни зато, јер би се иначе морале да зауставе индустрије и на тај би начин про■пале огромне инвестиције. Ако план г. ВаИ Зеланда будг у стању да реши овај проблем тржишта, а поред њега и проблем набавке сировина, онда се може очекивати да ће, ако буде наишао на добру вољу др-

Г. ван Зеланд жава, моћи да ииа изгледа на успех. Очекује се међутим да ће г. Ван Зеланд саветовати ограничење свет:ке производње и нову расподе.ту добара у свету. Може се унапред рећи да у том погледу неће имати успеха." Ако је атмосфера у прнвредном животу врло неповолуна, пз литичка је ситуација још тежа. О њој ће вероватно реферисати секретар Друштва народа г. Авнол, који је упоредо са г. Ва .1 Зеландом проучавао питање на том пољу. Г. Авнол ће бити при моран да опише једну врло мрачну слику политичког живо та у :вету. Све су државе нала зе у ратној нервози. Поверење у свету је сасвим пољуљано. Нико више не верује оном с којим долади у везу. Народи с> данас внше удаљени један од другог него икада Свет неће моћи да се ослобо ди данашњих тешкоћа ако не увнди да му је једими спас у по вратку приншмЈима Друштва на рода и женевској у:танови. ак^ је потребно и по цени далекосежних измена њеннх одреда6а. . - М.

Ш

о питању реформе Пакта Друштва нароаа

Женева, 27 јануар Авас јавља: Други, важан проблем, у току јучерањег разговора, међу прет ставницима женевске институције. односио се на реформу пак та' Друштва народа. о чему ће се посебно позабавити одбор 23мор!гце. Претставниии Велике Британије и Француске у тим разговорима трудили су се да у беде своје са-колеге да нити њи хове земље, нити идеја мнра уо пште, не могу ништа добита од дискусије, која би се повела о неком амандману с тежњом да се \кнне члан 16 паета. који се односи на пнтање санкцнја. Сва ка дисклхија н саака декларацнја, која би мренула негативним

путем, свакако би само шт?1т1ла организаиији мир^а.' У току дзнашњег дана г. ДеЛ бос ће по том питању још јед ном разговарати са г. г. Минтер сом, Беком. Коста де Релсом, претставником Боливнје, Унде ном и Литвиновом. Гроф Кавадонга подвргнут операцији Хавана, 27 јануар Гроф Кавадонга издржао јо ханас операцнју глежња дсснс ноге. Лекари су изјзвнлн да ;е операција успела, али с> учинили резерву у поглсду потлуног ишчезавања принчевог оби лсња на тој нози.

Париз, 27 јануар (Телефоном) Стото, јубиларно, заседање Савета Друштва народа службено је отворено данас. Јуче је у Женеви одржана неслужбена седница чланова Савета Друштва народа. У Женеви се сада налази осам активних министара иностраних лослова и двадесет дипломатских претставника појединих држава.

Француски мннистар иностраних послова г. Делбос и британ ски миннстар иностраких посло ва г. Идн имали су јуче разговоре са турским и румунским ми нистрима иностраннх послова г. г. Ружди Арасом и Мическом. „Матен" у своме извештају по овом питању вели да оу г. г. Идн и Делбос, у току ових разговора, водили рачун о реално стима *А о нзвеснкм осетљивнм ПЈпањима. Они ће и даље чинити све да не дође до јачања оних стрг/ја које раде на руше њу зуторнтета Друштва народа. Због тога, вели лист, неће доћи на садашњем заседању Савета ни до каквих хитних процедура у погледу решавања ]еврејског питања у Румунији. Тужба јеврејскнх организација Друштву народа биће доставље на бутвурешкој влади од које ће Савет Друштва народа тражнти адговор. Шго се тцче Швајцарске, њој ће бити саветовано да днректно преговара са својнм суседнма. А апсолутна неутрапшост било ко га члана Друштва народа, у слу чају ратних заплета, немогућа је. Таква дефиниција, по мишљс њу кругова блиских секретаријату Друштва народа, била бн инкопатибилна са Пактом Друштва народа. Скандинавске државе ће данас пре подне, на седннци својих претставннка, одредити свој став. Ове државе, изгледа, изјаениће се против одржања на сна зи члана 16 Пакта Друштва народа, који предвиђа привреднофинансиске санкције против нападача у сваком случају. Ове др жаве, евенцуално, прнстају на ревизију тога члана у смислу да се привредно финансиске санкције предузму против нападача тек у нарочитом случају. У међувремену се сазнаје да претставници скандинавских и северно — европских држава на меравају да сопственим средствима осигурају себи колектив ну безбедност. Према извештајима из Рима, италијански меродавни кругови са великим интересовањем прате< оно што се догађа сада у Же НеВи, с обзиром да на дневном реду има и питања која у великој мери засецају у итересе ИталиЈе. „Пти Паризјен" вели да је сада од нарочитог интереса држање Турске у Савету. Извесне струје покушавале оу да напра.ве раздор између Турске и Фран цуске на" ннтаЊу Искендер.п«ског Саноака. Тај спорг је ликви диран споразумом у коме су за довољенн оправдани захт^еви Турске. Резултат овога биће пот писивање, ускоро, једног пакта пријат^љства изЈЈеђу Турске и Француске. Сам г. Делбос ићн ће у Анкару да потпише овај цакт. ., С друге стране, биће заннмљн во држање Пољске. Пољски ми ннсгар нностраних послова .Т-. Бек долутовао је у Женеву и нмао је разговор са г. Делбосом. Тврдн се да г. Бек неће да вати на седннци Савета никакву декларацију која би била у протнвностн са тезом Велике Бриташне и Француске. Иако Швајцарска, Холандија. Шведска, Норвешка и Данска траже ,укндање члана 16 Пакта Др>Читва народа, у Женевн не очекуК неке иарочите сукобе између појсдиннх група које зп сг\'пај\ различнте тсзе. Сматрз се да ће Велика Брнтанн|а. Фрад цуска и СовЈетска Русија откло нити све што би могло да проу зрокује размнмоилажсња и сукобе. Отуда се не сматра да ће.

бар за сада, доћи до ревизије поменуте одредбе Пакта Друштва народа. Др. г. м. КОНФЕРЕНЦИЈА Г. РУЖДИ АРАСА Женева. 27 јануар Авас јав .Ђа: Турски министар иностраннх по оова г. Ружди Арас имао је састанак са г. г. Идном, Делбосом и де Тесалом по питан»у Искендерун ског Санџака. Синоћ се са меродавне сгране из јављује да јв дош-\о до начелног спораз>-ма по том п^тању и да св сада само ради о н_ -\ажељу прак тичне процедуре. Г. Ружди Арас и овом приликом потврдио је да пријатељство Турскв прсма Франиуској остаје и дал>е нсокрн»ено. Поред тога, док је г. Иди конферисао са по.т>ским министром иностраниз пос \ова г. Бском и претставннка Шведске г. -Унденом, Француски мкнистар иностраних послова г. Делбос примио јв у два наврата румунског мннистра иностраннх послова г. Мическа, који

Г. Мота Претседник Швајцарске Конфедерације је истовремено прстседних Ма\е Антанте, а после тога г. Спака, белгиског мннистра нностраних послова. Сви ови разговори креталн су се око ова два бнтна питан>а: 1) О пројекту дек.\арациЈе која треба да св да у Савету односно Друштва народа и његове реформе: 2) о раду одбора 28-морипе. којн Ке се састати у понедељак. Веруј- се да до заје^ннчке *>• јаве де\егата Велике Брнтаније и Францусек ипак неће доћи, већ да Ке они дати посебне изјаве у својству чланова Савета Друпггва народа. нзјавиће претставник Франиуске у Женеви Парнз, 27 јануар

Авас саоппггава: Париска штампа бави се данас жсневским преговорима. „Пти Паризјен" сматра да Ке се размимоилажења која постоје између схватања између Франиуске и Енглеске са једне н веКег броја сила са друге стране по пн тању „неутрализаиије" решити пре говорима "између главних делегата и да се нсКе износити на јавне седнице Друштва народа.

Све силе дејствују у помир .ТЈИвом правцу како бн спасле идеју Друштва народа. Претставннцн свнју снла манифестују очнгледно тежњу да се спасе и сачува вера у колективнтет европских држава. „Попи-\ер" пнше да Ке Француска дати недвосмислену н јасну нзјаву у томе правцу да Друштво народа мора понова да добије свој пунн престиж.

Посланици траже да Францусна убрза поморсно наоружање

Парнз, 27 јануар (Телефоном) На синоћним седницама парламентарних одбора говорено је о питзвдима која су у везн са француском народном одбраном. У одбору за ратну морнарицу претссдник одбора посланик г Ренетур захтевао је да Француска убрза своје поморско наоружање с обзиром на велико наоружање другнх држа ав на мору. Г. Ренетур је нагласио да је потребно.да се Француској влади да слобода акци;е која је ограничена поморским споразумом у Вашингтону. Треба отказатн све опоразуме који ограничавају внснну тонаже француоких ратннх бродова. У току ндуће нсдеље мнннстар за нзродну одбрану г. Далад;е обавестиће парламент о свнма питањима у вези с француоким наоружањсм. а министар колонија г. Стсг обавсстнће пар ламснт о мсрама које предвиђају заштиту француских прекоморских поседа. Десничарски посланик г. Ибернегаре поставио је захтсвда! Француска повећа пронзводњу војних авиона. Француска сада'

месечно производн 40 авнона. а код осталих земаља ова производња је много већа.

Демантују се вести о мерама предострожности против комунистичког покрета у Португапији Лисабон, 27 јануар Авас јавља: Са овлашћене стране катего рички се демантују вести, објављсне у иностранству, по којима су тобож предузете мере предострожности дуж шпанскопортугалске граннце, због стра ха од комунистичког пуча. Исти меродавни кругови, пошто су се телеграфски обавестнли у пограннчној португалској варошн Елвас, која се налз зи према шпанској вароши Бадахосу, додају да не постоје никакзи стварни подаци о сличној побуни. и ако би до исте дошло да би слнчна комунистнч ка побуна у тнм крајевнма била угушена.