Правда, 05. 02. 1938., стр. 20

Несебична љубав грофице Валевске

Каполеон је у тренутцима усамљеностн молно Валевску да дође У ИСТО ВРЕМЕ ПИСАО ЈЕ ЖОЗЕФИНИ, ПОШТО ЈУ ЈЕ ОДВРАТИО ОДПОСЕТЕ: „И ЈА ЈЕДВА ЧЕКАМ ДА БУДЕМО ЗАЈЕДНО И ЖИВИМО МИРНО"

Гертруде

Арец

Сорупеш 0> . 4 Ч 1 ИК1\А 1ј <Ј1\А 1 Л; иТЕКАК15СНс А(јЕ±ЧПЈК

12 Растанак с Налолеоном био је за Марнју много тежн, него што је била и мислила. Зар сада да све буде готово? Она зна да он нема обзира ни према чему, па ни према себи у борби. Он је често болестан, често. тахо промукнут да једва говсири. Сем тога, и њега може као и сваког другог генерала да погоди смртни метак. Марија ће се молнти за њега. Он мора да остане за н>у. Он се мора вратитн, јер га она сад више воли, него што је икад волела једног човека. И поред те л>убави она, ипак, не заборавља Пољску. У последњем тренутму га је ана још потсетила на обећаље. И овог пута је. међутим, покушавао да' одговорн неодређено као и раније. Он је до краја остао љубавник и дипломата сасвим одво.јено једно од другог. Уколико се више ближио његов одлазак утолико ау њена преклињања постајала све оддучнија. На крају је морао дз јој обећа да ће све учннити да ослободи Пољоку. Марија је срећна. Она је уверена да ће Наполеон одржати реч. Она му верује, јер је он досад још никад није слагао. То ће бити једини начин којнм ће моћи да се пред пољским народом оправда за свој поступак. Ако цар остане жив, и из ове битке изиће ће као победник. У то је она уверена. ВАЛЕВСКА У БЕЧУ Пре него што је отишао, цар јој је предложио да у пратњи своје мајке оде у Беч. Она је овај предлог. његозу последњу жељу испунила са задовољством. Ова жеља није била везана за царев интимни живот у вези с његовом љубављу с Маријом. Он је од ње тражио да у Бечу, у круговима у којима је бнла позната, врши пропаганду за његову ствар. Ту је она осетила да је у Наполеовом животу почела да игра озбнљкију улогу него досад. Зато је она са гордошћу пошла за Беч у своју дипломатску мнсију. У Бечу она је имала н једну конкретну ствар. Требало је да достави Аусгријанцима да ће им он врло радо дати извесне материјалне користи, ако иу они обећају да ће га помоћи против Руса. Марија је прва жена, која је на Наполеоновом двору играла по.титичку улогу. Она то зна н зато је горда, јер ово поверење сматра као високо одлнковање н најбољи знак његовог поверења. Зато она нн тренутка није оклевала, него је одмах пошла с мајком У Беч. НАПОЛЕОН СЕ УЗБУЂУЈЕ У међувремену се одигравају жестоке битке код Ејлана. Наполеон је у тој борби изгубио скоро половину својих војника. Ипак је потукао Русе и уништио им све дотадашње планове. Ова победа, га, ипак, није обра

Грета Гарбо као грофнца Валсвска

довала. Велики пубитак у људству притискује му савест. 0вај велики потрошач људства »грви пут у жнвоту Је осетио грижу савести. Губитак је, ипак. био велнки. Средином фебруара он је написао Жозефи ни писмо у којему вели; „Срце ми крвари кад помислим на велики број жртава. Ти ћеш због тога бити забринута. То ме необичж) боли. Немој се љутити због чога, моја драга прнјатељнце. Све ће се то скоро свршити и бићу срећан да опет ускоро будем поред тебе. Брзо ћемо заборавити све напоре. Човек са две душе имао је као на лагеру увек неког, који бн га тешно. Овог пута је била Марија. Она му је отерала све бриге и болове, ако их је уопште имао. Усред огромног броја рањеких и мртвих, усред страховите беде, Наполеон мисли на љубав, на Марнју, на њешу младу лепоту. Као некаа Жозефина, тако је сада и Мари ја морала да буде поред њега на бојншту. Он се ње зажелео и писао да дође. „Два пуна дана трајала је борба. После смо постали господари на бојишту. а можда и оудбине твоје отацбине." Он никако није могао да остане далеко од ње. Зато јој спомиње отаџбнну, јер зна да ће на то сипурно доћи. Ни овог пута се Марија није предомишљала. него је одмах напустила Беч н пошла на бојиште. Све је оставила онако како је било започето. Ником ништа није говорила, него је похитала до вољеног човека. Таљеран и Басано се налазе код њега. Остали дипломати осгали ау у Варшави. Зима је ужасна и биће још жешћа. У потпуној та^јности путујући кроз редове војника у обичним поштанским колима, путује Марнја у пратњи њеног брата, кога је Наполеон у међувремену произвео за поручни ка. Све је око ње тајанствено.

На путу ни/је примала никог. У многнм местима ни саме власти ниоу биле обавештене о њеном доласку. Она сама нигде не излази. Њена скромност и повученост сваки дан све више одушевљавају цара. Њено присуство га чини срећним. Никад се још није осећао тако добро на бојишту као тада, иако је владала страшна зима и налазио се у једном сасвим забаченом селу у којему ннје било ни тра га од угодности. У сваком писму је писао Жозефини да му иде врло добро. Зли језици су се и овог пута побринули да јој доставе узроке овом пријатном расположењу, у тако нез годној " средин«. Као одговор на то цар је написао царици: „У овом пролећу не смеш ни помнслити на то да путУЈ *еш. То је немогуће, јер ти не смеш да летиш од поште до поште и од бивака до бивака. И ја једва 1 | чекам да будемо заједно и жи-! | вимо мирно Ја бих могао да ј радим многе друге ствари сем рата, али дужност пре свега." Остероде, село у којему је жнвео цар. било је знатно оштећено ратним операцијама. Ннје нимало погодно да се у таквим приликама потуца једна жена. Зато је МариЈа отпутовала исто онако у тајности као што је и дошла. Неко.тико недеља касније цар је срећан што је могао да изабере за свој гла вни стан дворац Финкенштајн. У том врло моаерном дворцу цар је заузео краљевске собе, собе у којнма Ј "е према њему становао Фридрих Велики. У овом се дворцу нарочито радовао фурунал!а. којих је било у сваком углу, јер је он отра шно ирзео зимју , коју је тешко подносио. О томе, као уосталом и о свакој промени, он је известио Жозефину. — Преселио сам свој главни ста<н у један необично леп дворац. Имам много фуруна. И но ћу устајем да се грејем.

ЛрШлд

Здравствене станице у нашим селима морале би да врше много већу улогу, него ли што оне то данас чине Код њих јавиле су се у послед. ј ње време извесне ствари које 1 од њих чине бирократске уста. нове, чији је циљ само админи стративно обавештавање виших санитетских власти о приликама на селу. По закону злравстввне станице требало би да | в>рше и целокупну хигијенску службу на селу. али у пракси готово то нигде ннје изврше- 1 но, јер здравствена станица до лази скоро увек на десетак и више села, а у њој је запослен само један лекар. Када се та- | ко посматрају ствари. о<нда се |јасно види да постоји фактичка немогућност да здравствене ста нице збиља изврше своју' иисију, коју им је закон наменио. У медицинском погледу, у погледу извођења разних хигијен ских и санитетских мера, наше здравствене стзнице могле би 1.гного да ураде. Истовремено оне би морале да раде на здрав ственом просвећивању сељака. који су у том погледу у иногоме заостали. Да би се тај циљ постигао пз требно је да се од стране меродавних укаже већа пажња на шим здравственим станицама, тиме што ће се и у државном буџету самоуправних тела пред видети већи износи за помагање наших здравствених станица, Када оне располаиоу већим еко номским средствима, онда ће у сваком случаоу и свој рад иного боље обављати.

ОДЛИЧАН РЕЦЕПТ

— Ви сте ми, господине док торе, преписали да узимам овај лек после печења # а ја сам вегетариЈанац... ♦ Не може се претпоставити да родитељи не желе да васпитају своју децу сжако да од њих створе чланове друштва који ће бити у стању да парирају и да се снађу у врт логу свакодневних догађаја. На сваком кораку примећује се, међутим, да они не знају увек да изаберу нацбољи начин и наЈ' ефикасније васпитно оредство, и тако постизаваду супротан ре зултат. Довол>но је прошетати кроз паркове и видети како деца, ве ћином из богатијих породица, проводе цео дан у друштву вас питачица. бона, којилш је по-

ЈЕДАН 0БИЧАЈ Овнх дана дошао је у иој стан један просјак н молно за □омоћ, пошто је сакат у једну руку. Међутнм, нстог дана по □одне вндео сам тог нстог про сјака у поштн где попуњава је дну поштанску упутннцу на хн љаду дннара. Из поште сам пра тно тог просјака којн је наншао на нову жртву н видео ка ко је опет тражио мнлостнњу. Некн који вбиља познају тог човека, тврде да му је рука пот пуно чнтава н способна за рад. Док овом просјаку добро иде, свет н не обраћа пажњу на толнке невољне н снромашне ко ји занста заслужују да буду по могнутн. 3. Н. ПРОПИСИ Прс неколико дана путовао сам желсзннцом. У бнлегарннцн, на полазпој станнцн, ннје било директне карте да мога места, те мн је благајник рекао да путујем до Нпша, а потом ћу кондуктеру само доплатитн нзнос до моје крајње станнце. Исто обавештење дао ми је и кондуктер воза, којнм сам допу товао у Ннш. Међутим, кад сам прешао у други поз у Нншу, новн кондук тер ннје хтео ин да чује за до плату, већ је ннснстирао да ја морам да платнм казну, као н свакн путннк којн се нађе без карте. Платио сам. Не износнм овај случај због натернјалне пггете коју сам пре трпео, век у жс.ђн да скренем пажњу на то како се каткад ту маче прописн. Б. В. ПРИ СТУПАЊУ У БРАК КОЈИ ШК0ДИ САМИМ БРАЧ НИМ ДРУГОВИМА Познато је да се на нашем Ју гу још одржава куповниа дево

јака. Међутнм, још нико ннје о светлио потпуно овај обичај н његове последице, а то је потребно, јер овн ннсу баш најпо во.Ђннји по будућн брачнн пар. Навешћу један прнмер. Учсствовао сам на једној верндбн. Снромашнн младнћ испросно је девојку, која ннје бнла богатија од њега. Све претходне радње бнле су савршене. Један рођак момка већ је добио пристанак девојачких родитеља и њен. По роднце су се састале увече да у тврде детаље. После обнчног уводног разго вора, рекао је проводаџија: — Е па да пређемо на ствар абог које смо дошлн. Шта тражиш, пријатељу? И будућн таст је наређао пгга тражн: — Новца свега хпљаду днна \ ра, једпе цнпеле за мене, две жснске хаљнне, две шамнје, де- ; сет ока ракнје, два кнлограма ше ћера, пет ока пасуља, седам ока пастрме. За девојку минђуше од по наполеон, ннзу сребрног новца, једну шамнју, ципеле, две мараме... После дужег погађања, дево јачкн отац је прнстао на седам стотнна динара у новцу н све тражеие стварн. А тај новац н већина ствари нису намењени девојцн, већ ње ним родитељнма. Усто, младоже ња је обавезан да потрошн мно го на венчање. Израчунао сам колнко све то нзноси у нашем селу и добно цнфру од 3.500 дннара н 1.500 дннара.аа венчање, свега пет хиљада. Снромашан младнћ улази на тај начнн у брак са толнкнм де фнцнтом. А то утиче на сам брак рђаво. Оскудева се од пр в0г дапа н годинама, због овог обичаја. Требало би нешто учнннти да се овај обичај сузбнје, у корнс младнх брачннх парова А. К.

верено њихово васпитање и * а ко она већином. не могу да виде ништа лепо. јер никад Једно страно лице, па ма било оно стручно, не може да оорати по требну пажњу на њихово понашање, у случају. изравно, дг та лица нАу организована и не налазе се под контролом. Није ретко да бона користи време које би требало да посвети васпитању детета у своЈе личне, већином интимне ствари. Дете све то примећује и то би било довољно да се промаШи циљ васпитања. Али има и I више. Ако дете жели да се зг нима а нема другара оно се при ближуЈ"е бони. што јој наравно смета. Тада она употребљава све могуће начине да га отстра ни, а ако то не успе, она га туче и мучи. На путу за кућу доказује иу да је оно било кри во. или да га уопште није тукла или иу чак и запрети ако оно остане при томе да жали родитељима. Под оваквим околностима дете поквари свој карактер, постаје подиухло, дао лично и лажљиво и оно ће У свом каснијем животу употребљавати сва она средства која је употребљавала његова васпи тачица. Родитељи се тада касно чуде како им је дете сасвим друкчије него што су желели да буде. Овај проблем се нарочито по стазља баш код оких који имај"У и времена и иогућности да се лично посвете васписању детета и нису заузети радом. Ахо и поред тога не желе да губе време било би боље да повере своју децу васпитним организацијама, приватним школама и другим, како не би доживели разочарања.

Пословнца која говорн е р*ј ском пореклу батине имају још увек веома велнки број одушевљеннх н оданнх поштова лаца. Свој култ батнне онн нзражжвају на један начин, коме се не може оспорити. Доследност, веома ретка у наше доба несталности и колебања. У вези с тим култом данас се мора јасно н одређено поставнти питање: сме ли батина да буде чинилац у животу наше пгколе? Нећемо се пребацитн тврдећи да ће, свакако, деведесет осам од сто наших просветннх радннка одлучно н искрсно устати протнв пркмене батине као наспвног н васпитног средства. Просветни радници потпуно су свеснн тога да је наставник који мора да прибегне батнни да би својнм ђацнма улио већу дозу вредноће и ошсла за добро владање врло рђав наставник, коме други, це.\нсходнији и одмеренити поступцн не пола зе за руком. Има, наравно, незаљалих, лељкх и неспособних ученика који ннсу за школу, али то још не значи да батнна у школи треба да дође до речи. Напротнв, дух школе најодлучшце се протнви пркмени овако свирепих н неупутннх посртгака. Као што је веК речено, ограмна већкна наставника начнсто је с тим. Али пгга ћемо са оним наставнипима којн верују у сутестизну моћ батнне и н>ену способ ност да двојкаше претворн одједном у четворокаше? Ти наставннпи, очиглеано, не праве разлнку између тептке батине н лаког чаробног пгтапнћа којн најлешпе жеље претвара у стварност. Чкме да се тешимо, постазљајући суморну констатапију дж такви наставнипн још увек постоје? Једино чињенипом да су они т незнатној мањкнн. И. можда. надом да ће и онн једног лепог дана увндети да баткна ннје никакво наставно средство и да се зло не може лечити помоћу батизе, утолико пре што наставнику стоје на расположењу многа друга, лепша н препоручљизија средства. Хроничар X.

_= Х р И ТЈУАНСТВЕНД. АВИОНА