Правда, 29. 10. 1938., стр. 6

Јуче је свечано отворено изложбо „Три године влоде г. др. М. Сто]адиновића" у Бањој Луци Говор шефа Централног пресбироа г. др. К. Луковића

Бања Лука, 28 октобар Јуче у 11 часова у пространој сали Банских двора свечано је отворена изложба Три године владе г. др. Милана Стојадиновића У присуству помоћника Бана г. Петра Кречковића, команданта Врбаске области дивизиског генерала г. Миливоје Алимпића, великог броја генерала и официра, г. др. Асима Џимића, прет седника општнне, и целокупног општинског већа, затим претстав ника разних организација ЈРЗ нз Бање Луке и других места Врбаске бановине и грађанства, а у првом реду привредника, из ложбу је отворио шеф Централ ног Пресбироа г. др. Коста Луковић. Бањалучку привреду заступали су потпретседник Трговачке коморе г. Влада Бабић, секретар Коморе г. др. Љубибратић, прет седник Занатске коморе г. Нико ла Кољевић, секретар Занатске коморе г. Томић, претседник Удружења угоститеља г. Бајо Пе ровић, затим г. Томић, инж. г. Александар Вулић, велетрговац Изидор Чарапић, г. г. Марко Дивл>ак, Бранко Плавшић, Коста Димитријевић, Стева Челик, Хабдија Афгам, бивши претседник општине и садашњн привредни заступник наше државе у Цариграду, г. др. Боберић, ди ректор Државне Хипотекарне банке, инжењер г. Мисита, директор рудника Лауш, директор индустрије „Босна-Боа", дирек тор СУЗОР-а г. Куленовић, г. Рашић, директор творнице дува на, г. Димитрић, директор Земаљске банке, г. Правица, дирек тор филијале Народне банке, г. Миливојевић, директор Српског Кредитног завода, г. Цисарж, дрогериста г. Станишић, угости тељ г. Лазар Јанетовић и многи други претставници бањалучке привреде. Осим наведених претставника привредног живота Бање Луке и Врбаске бановине, свечаном отварању изложбе били су при сутни и сви претставници разних удружења и корпорација, просветних, културних и хуманих установа и друштава са по неколико чланова, затим претставнице више женских друшта ва на челу са потпретседницом Кола српских сестара. Запажено је више претседника општина из околних срезова, а у првом реду из Бањалуч ^г, који се спремају да дођу са великим бројем тежака и да се непосредно на изложби што опширније упознају са грандио зним економско — привредним замахом владе г. др. Милана Стојадиновића. У свом опширном говору г. др. Коста Луковић истакао је рад владе г. др. Милана Стоја« диновића на одређивању правца спољне политике наше државе, нагласивши при том његове велике успехе на том пољу, који су потврћени најнови« јим развојем догађаја у Европи и целоме свету. Г. др. Луковић је затим образложио став Југословенске радикалне заједнице и њеног шефа г. др. Стојадиновића у погледу наших унутрашњих поли гичких питања. Он је нарочито нагласио да су, како шеф данашње владе, тако и сама влада, руковођени непоколебљивом идејом државног и народног је динства. Али, они су исто тако и искрени поборници једног братског споразума и потпуне хармонизације односа свих кра јева наше државе. Г. др. Луковић је затим опширно изложио рад и успехе владе и њеног шефа у погледу уређења економских, социјалних, просветних и, уопште, кул турних проблема наше државе. При томе се посебно и опширпо осврнуо на све значајније об јекте, који спадају у домен рада данашње владе. Задржао се на ономе што је влада г. др. Стојадиновића за ове три гоме дана предузела за економ ско снажење и културно подизање Босанске Крајине, па је рекао, између осталога; „Г. др. Милан Стојадиновић је за три године своје владе поставио основе и обновио Босанску Крајину. „Потребе у земљи нису свуда биле исте. Док је у неким обла стима наше отаџбине требало са мо поправити услове живота, у Врбаској Бановини постављало се питање да се многе од тих установа такорећи створе. Недостајале су многе основне потребе живота. Земљорадници су били оскудни у земљи, за сто чарство није било воде, није има ло путева за тржишта за дрво. Било је потребно ухватити се у коштац са основним питањима народног живота и развити план ски и систематски напор. „Влада г. др. Милана Стојади новићз приступила је храбро том великом задатку. И, ако иг де може бити речи о земаљској

обнови, о њој се може говорити у овом крају. Мере које је влада предузела да помогне земљораднику оживеле су и босанско село. Ратар је био раздужен, дате су му олакшице за плаћање иореза и брисани многи државни трошкови. Подигнуте су Цене продуктима земље. У свима прзв цима се радило да се развије ио љопривреда и оплоди сиромаш но поље. Држава и Бановина су се старале за боље обделавање поља, за подизање воћњака, за оплођавање стоке. Подигнуто је 120 тријерних станнца, раздељено 25.000 садница, набављено 2000 комада приплодне стоке, ратарима је омогућена стручна ири према отварањем нових пољопривредних школа у Цазину и Дервенти. „Вредним рукама, а које су се бациле на рад, дате су нове њи ве, нове ливаде. Извршенн су многобројни радови на исуши вању и добивено је 30.000 дуну^ ма земље за културно обрађива ње. Многи су резултати постиг нути у том погледу унутрашњом колонизацијом. Године 1936 донесена је уредба о додељивању државног шумског земљишта си ротим сељацима и о ликвидаци ји спорова, које је држава води ла против тежака који су заузе ли површине у шумском подруч ју. И већ око 6.000 породица до било је земљу. Окончан је уз то велики број такозваних беглуч ких спорова око шикара, шумз и пашњака. „Једно од главних питања Врбаске Бановине скинуто је с дневног реда за владе г. др. Ми лана Стојадиновића. Давид Штрбац може данас да обрађује сво ју њиву, која није ни царска ни спахиска, већ само његова. Отклоњена је тешка прошлост из националне државе. „Извршени су многобројни ра дови на снабдевању оскудних крајева водом и тиме су поправ љене привредне и здравствене прилике. Сувом земљом су у мно гим насељима зажуборили пото ци. Многе ледине су претворене у зелене пашњаке и села која су се напајала ђодом из бара и далеких река добила су водоводе и цнстерне. Подигнуто је око 1800 таквих објеката за три го* дине. У Срезу санском ишло се 25 кнлометара да би се донела во дв. Истовр.емено са подизањем радиност^ на селу, подузете су мере да се да нов замах и инду стрији Босанске Крајине. Влада г. др. Милана Стојадиновића оживела је велика индустриска предузећа, чији је рад био у застоју. Фабрика целулозе у Дрва ру отворила је поново врата. Шипадова стругара реорганизола је производњу, извршена ^е унификација једног и другог предузећа са трећим, Дурмитором, и у заједницу је унета пила на Криваја. Добивено је тако једно важно индустриско тело и остварен огроман бољитак за на шу привреду и запослен је велики број радника. „За три године извезено је преко 2 милиона кубних метара дрвета из Врбаске Бановине. Це не дрвету су скочиле за 30 до 40%. Истовремено је поклоњена пажња пошумљавању. Основани су шумски расадници и пошум љене су велике површине. „Никле су нове фабрике, отво рени нови рудници, постављени индустриски колосеци, хиљаде нових радника нашло је посла. Индустријској радиности отвара ју се нови путеви. постављају се колосеци, којима ће ускоро пролазити експресни возови. Из грађује се трећа јадранска пруга Бихаћ — Книн, за коју је пред виђено 400 милиона динара. Око 8000 радника, махом сиротих тежака, запослено је на том послу. Дата је у рад пруга Бања Лука — Добој — Ваљево — Краљево — Београд. У припреми је и из градња линије Карловац — Бихаћ, која ће за стотину киломе тара скратити везу између Загре ба и Сплита. „Просечена су 53 нова пута, у укупној дужини од 206 километара. Направљено је 288 километара путева. Подигнути су и предати саобраћају многобројни мостови на главним рекама. На Сави, у Босанској Гра дишки, гради се велики гвоздени мост, који ће стаЈати 22 милиона динара. „И поштанско — телеграфски саобраћај показује нагли напре дак. Реновиране су старе лини !е и отворено 25 нових пошта. Врбаска бановина добила је вла ститу дирекцију. Једну од битних потреба задовољила је вла да својом живом акцијом на просвећивању народа. Установљен је велики број аналфабет ских течајева, основане су 32 основне школе, отворена је нова гимназија у Бањој Луци и Дервенти. Нижа гимназија у Приједору претворена је у потпуну гимназију. Установљена је ннжа стручна школа у Цазину и грађанска у Санском Мосту. Отворене су 44 нове сеоске читаонице. Све је то постигнуто за три године рада.

„У погледу народног здравља прилике су се знатно попра виле. Подигнуто је 10 болница у среским местима, свака са по 40 кревета. Бања Лука је добила велики модерни хируршки и инфективни павиљон. Осим тога, добила је палату главног фи лијала Државне хипотекарне банке и још неколико лепих јавних зграда. Саграђени су до мови народног здравља у Јајцу и Добоју. Уопште, нема области у којој није остварен на предак. Са развојем привреде и установљсњем нових надлештава омогућена је граћевинска де латност. Градови и села добили су многе зграде. Ради физичког васпитања народа Бања Лука јс добила централни стадион. Соколству је такође посвећена велика пажња: Подигнути су соколски домови у Санском Мосту, у Бањој Луци, у Босанском Петровцу и у Шипадовој колонији на Оштрељу. Најзад, напоредо са реорганизацијом при вредног живота, употпуњавана је и државна администрација. Установљен је Окружни сул у Дервенти и заведено 6 нових среских судова, као и две нове среске испоставе „Прд владом г. др. Мнлана Сто јадиновиКа, ЈугославиЈи јс омогуКсн огроман напредак н дати сви предуслови за најбољу будуКност. Та будуКност је у нашим рукама. Једанаестог децембра Југославија има себи да одреди пут. „Дошао је час да нација каже своју реч и прими одговорност за своју будуКност. „ХоКемо ли са др Миланом СтојадиновиКем моКну Југослави, или Кемо, уместо тога, поприге раздора. „Заједно са целом земљом, * Босанска Крајина, земл>а светлих националних стремљен>а чекала је »ђу. „Он је дошао. повео нас путем благостања н донео нам мир. „Његов долазак значи кра) чван турама. „Пођимо за к>им у светлу будуК ност благостања и културног напретка и даЈмо свој глас за рад, ред. за мир, за Југославију". По завршном говору, који је саслушан са необичном пажњом од свих присутних, на које је изложба ставила дубок утисак, шеф Центоалног Пресбироа, г. др. Коста ЛуковиК обратио се г. Петру КречковиКу и рекао: „Ја отварам иаложбу и молнм Вас, Господине заступниче Бана, да је примите под своје покровитељство". После тога настало је разгледање изложбе, ко ја Ке бнтн отворена све до 2 новембра увече. За иаложбу влада огромно ннтересовање и веК је до сада најављено неколико веКих гру па из оближњих срезова, а има из гледа да Ке и поред тешкоКа мате ријалне Прнроде, на изложбу доћи неколико делегација нз удаљенијих крајева Врбаске Баиовине. Изложба „Трн године владе др. Милана СтојадиновиКа" коју је отворио у Бањој Луци шеф Централног пресбироа г. др. Коста Луковић, наишла је код овдашњег грађанства на најбољи пријем. Преко целога дана, све до затварања изложбе у 19 часова, дворана је била стално пуна посетилаца. Међу посетиоцима били су заступљенн сви слојевн грађанства. (Јадници, привредници, интелектуалцн и -претставници разних гра' анских корпорација. Велико интересовање за иаложбу могло се видети не само по броју посетилаца него н по пажс којом су посетиоци равгледали поједине иаложене предмете. Иако је иаложба отворена тек у 11 часова пре подне, у току дана

АВАЛА

Данас у 3, 5, 7 и 9,30 СлавуЈ Холивуда Грес Мур њен одличан партнер елегантни:

у највећој и највеселијо музичкој комедији сизи Чија се радња пуна заплега, интрнга и сканаала догађа у блистаним аворовима бипше> аустријског иара ФРАНЦА ЈОЗЕФА Режнја : Јозеф фон Штерберг Додатак: Журнал и 1 Фокс новости

Русни инвалиди - емигранти држе нонгрес у Београду

на Опленцу

Данас, у пет часова поподне, у Инвалидском дому отвара се конгрес Савеза свих руских рат них инвалида-емиграната. Конгресу ће присуствовати, поред делегата из земље, и делегати руских ратних инвалида са стра не, међу којима потпретседник Савеза генерал г. Гуљевић, бившн професор Више војне академије и начелник штаба групе армија, затим генерал г. -Ши линг, који долази као претставник руских ратних инвалида у Чешкој, генерал г. Глобошев, претставник руских ратних инвалида из Немачке, генерал г Гамфтер, претставник из Енгле ске и претставник из Белгије. Конгрес ће отворити г. Васи лије Штрандман, делегат за за

Цсркннца, 28 октобар У агради Среског суда у Церкници одиграо се синоК један страхо вит злочин какав у овим крајевима није запамКен. Виши канцеларски чиновник Среског суда у Церкници Антон Рожанц био је стављен под днсци плинску истрагу. Старешина Суда г. Франц Слабе био је синоћ позвао Рожанца у дворану за суђење, да би га саслушао. Њих двојица су били сами. Како је текло саслушавање Рожанца. о томе се још ништа не зна. У једном тренутку, служитељ је чуо да су у дворани у којој су се налазиле Слабе н Рожанц одјекнула два пуцња. Служитељ је извршио самоубиство.

одмах потрчао према дворани сусрео је у ходнику старешину суда г. Слабеа. Старешнна је био сав крвав. Служитељ му је помогао да дође до стана на другом спрату, где га је дочекала његова преплашена супруга. Одмах су позвана два лекара из околине, који су старешини суда указали прву помоК. У међувремену служитељ се вратио у дворану, где је нашао чинов ника Рожанца мртвог. Лежао је у великој локви крви. Истрагом је утврђено да је Рожанц за време саслушавања пуцао прво на свога старешину, а затим

Проневерио дводесет пет хиљодо диноро да би угодио певачици коју је волео

Стјепан Блаженовић, служитељ Главне братинске благајие у Загребу, извршио је недавно већу проневеру у предузећу у којему је радио. Једног дана његови претпостављене старешине дале су му у руке двадесет пет хиљада динара да однесе и преда на означену благајну, али се Стјепан после тога није више никако враћао. Забринути шта се с њим десило, чиновници Главне братинске благајне пријавили су овај случај полицији, која је одмах предузела све потребне мере да се случај расветли и види да ли ■ ■ чашва |шс иџдпс, у I у|\» дапа прошло је кроз дворану ИЗЛО»б« Ј е ПО среди неко разбОЈНИШТВО, преко 4.000 људи. I несрећан случај, или се пак раИзложба ке бити отворсиа до Н и 0 проневери. понедеоннка увече. I То није дуго трајало. Поли«

Бивши осуђеник но смрт побегао из Казненог заводо у Сремској Питровици и сад га тражв све наше полиције

Иво Јозак је био један од најинтересантнијих осуђеника Казненог завода у Сремској Митровици. Због свирепог убиства и покушаја убиства био је у сво је време од стране Окружног суда у Травнику осуђен на смрт, али је доцније прво помилован на доживотну робију, а затим на двадесет година. Од тог момента, од доласка Иве Јозића у Казнени завод у Срем ској Митровици, прошло је до ста времена. Четрдесет четири године стари земљорадник из Поткарја крај Травника живео је у Казненом заводу врло мирно и био један од најпримернијих осуђеника, тако да су га сви заволели. Управа Завода, да би га за његово владање наградила, дала му је извесне бенефиције у том погледу што је са осталим осуђеницима радио на заводској економији „Ново село". То је, како се сад види, Иво Јозак једва и дочекао. Сва његова мирноћа и крајња послушност ишле су само на то да га одреде да и он ради на заводској економији „Ново село", ода кле је много лакше побећи, него из заводског круга. Ту своју намеру и тај свој вешто смишљени план Иво Јозак је пре неколико дана привео у дело. Кад су стражари мало мању пажњу обратили на њега, он

је искористио прилику и изгубио се у пољу. Нестанак Ива Јозака примећен је тек доцније. Наређене су потере на све стране, али узалуд. Он је већ био негде далеко од Казненог завода и своје робијашко одело заменио с дру гим, тако да је трагање за њим било немогуће. Чак ни полициски пси, који се налазе при Казненом заводу, нису успели да уђу у траг. Отад је прошло доста дана и сад, пошто су разаслане потернице на све стране, полицајци из целе земље труде се да га пронађу. Одељење кривнчне полиције Управе града Београда није у том погледу учинило изу зетак и свим својим органима наредило је да најпажљивије прате сва сумњива лица и ако према опису и фотографији наи ђу на Ива Јозака да га одмах ухапсе. Тако је исто скренута пажња пограничним комесаријатима да припазе да случајно Јо зак не покуша да побегне у ино странство. гтуутттттттттттттттттттттттттттп

О Аналфабетски течајеви под вопством Вакуфа одржаваће се ове године у свима муслиманским селима у околини Дервен те. Поред тога, предвиђена су и јавна предавања.

цајцима је врло брзо било јасно да се ради о обичној проневери, па су истрагу повели у том правцу. За њим су разаслане потернице на све стране, са описом, како изгледа. Међутим, у томе се није успело. Пре неки дан за Стјепаном Блаженовићем почела је да трага и београдска полиција, пошто има доста изгледа да се, по извршеној проневери склонио у Београд. Међутим, како му се изгубио сваки траг, није искључено да се склонио негде у иностранство. Интересантно је да је Стјепан Блаженовић врло млад човек. Недавно је навршио осамнаест година, а у Главној братинској благајни не ради од скора. Ту га је, као незаконитог сина, дала његова мајка Магда, јер није више могла да га издржава. Млади Блаженовић успео је сво јим лепим понашањем да стекне симпатије и поверење, својих претпостављених и тако изврши ову проневеру. Мотиви за проневеру су врло интересантни. Како некн Стјепанови другови причају, он је то учинио због неке певачице у коју се био заљубио, а која је одмах по пријави проневере напустила Загреб. Зато сад полицајци трагају и за њом, јер веРУЈУ. ако је то тачно, да она зна где је Блаженовић. 'УттттттУттттттттТТТТТТТТТТТТТТТ\

Несрећан случај на путу Руменка — Кисзч Нови Сад, 28 октобар На путу Руменка—Кисач, код Новог Сада, закопчавајући приколицу, натоварену камењем, по гинуо је 22-годишњн радник Мирко Просе. Њега је пригњечио камион, а свинапори његових другова дага спасу и одрже у животу док не дође лекар ска помоћ биил су безуспешни. На лице места изишла је судско-лекарска комисија, која има да утврди како је дошло до несреће и до кога је кривица за њу. мтттттттттммтттттттттт

▼ТТУ 0 И богатн Бават вма своју спротињу. У последње време су у Белој Цркви примеНена многа сиромашна деца како скупљају старе кости и неупотребљиво гвожђе. Деца су од тога створила себи извор прехране: продају осам килограма костију илн четири килограма гвожђа за динар.

штиту руских емиграната у Југославији, који ће у неколико речи изнети захвалност у име свих емиграната југословенским ратним инвалидима који су увек братски прнхватали руске емигранте. Упутиће се поздравни телеграми Њ. В. Краљу, Н>. В. Краљици Марији, Њ. Кр. Вис. Кнезу Намеснику Павлу, Њ. Кр. Вис. Кнегињи Олги, претседнику Министарског савета и министру иностраних послова г. др. Милану Стојадиновићу и министру социалне политике г. Драгиши Цветковићу. Претставник свих инвалида у емиграцији генерал г. Михаило Каљницки изнеће историјат и рад Савеза, истичући захвалност Југославији, у којој је потекла идеја организовања руских ратних инвалида. Затим ће говорити претседник Удружења ратних инвалида г. Бошко Недић, руски митрополит г. Анастасије и генерални секретар Савеза г. Р""ола Познишев. редовима руских ратних п лида истиче се нарочита захвалност југословенским инвалидима који су свим делегатима обезбедили стан и храну у своме дому, затим министру саобраћаја који је одобрио повластице на железницама и министру социалне политике који се заузео да се надокнаде трошкови свима делегатима. Конгресу ће бити присутно око три стотине гостију. Данас пре подне група од три десет делегата Савеза руских ратних инвалида, на челу са г. Штрандманом, посетила је Опленац, где се поклонила сени свога великог добротвора и заштитника Блаженопочившег Краља Александра.

Свечана седница сокопа посвећена двадесетогодишњици Чехословачке Синоћ у 18.30 часова Соколско друштво „Матица" приредило је у свом Дому, у Делиградској улици број 27, свечану седницу поводом двадесетогодишњице оснивања братске Чехосло вачке Републике. Интересовање за ову свечану седницу било је велико. Још пре почетка седнице свечана сала Дома била је дупке пуна чланова свих београдских соколских друштава и њихових пријатеља. Присуствовали су, такође, и претставници многих београдских културних

и националних друштава. гтттттттттттттттт тттт тттттттттттч Б Е Р 3 Е БЕОГРАДСКА БЕРЗА Бсоград, 28 октобар На данашњем састанку Београдскс бер зе у поређењу са јучерашњнм састанком курс дсвнза на званнчном девнзном тржншту нешто Је лабавнЈи. Чвршћн су ЊуЈорк н Милано, попустнлн су Лондон, Парнз, Берднн и Брнсел. У прнватном кднрннгу Лондон непромењсн, Берлнн Је чвршћн н Солун мало чвршћн. Лондона рађено 11.167 по 238; Солуна 775.000 по 33.53; Берлнна 193.000 по 1433.92 а после звона 13.000 по 1433. Обрт 5,800.000 дннара. Код папнра снтуаинЈа у главном непромењена. Попустнле су 4 •/• аграрне обвезнние од 1934 а у скоку су 64, државне обвезнние н далматинскн аграр. Обрт 1,900.000 дннара. Од продуката пшеница н кукуруз непромењени. Девизе (понуда-тражња са примом"): Лондон 210.91—208.56; Парнз 118.06 116.62; Њујорк 4393.56—4357.23; Њујорк кебл 4415.56—4379-25; курс долара за обрачунавање 4375.40; Женева 1003.52 996.45; Мнлано 233.53—230.45; Праг 151.79 —150.69; Амстердам 2403.51—2388.91; Бер лин 1769.40—1755.52; Брнсел 747.51—742.44 Варшава 830.73—&М.23. У прнватном клнрннгу: Лоидон 238.80 —237.20; боиовн Грчке банке 33.88 33.18, Берлнн 1443.92—1423.92. Лршавни папири (понуда-тражња): Рента ратне штете промпт. 474—«73,50 рађено по 473.50; 7»/» инвестиииони аајам 99.50—99, рађено по 99; 4•/• аграрне обвезнице 1921: 61—60.25; 4•/• аграрне обвезнице 1934: 60—39.30; 7«/. Блеров зајам 92.50—91.50; 8•/• Блеров зајам 98.76—97.50: 7*1* заложннце Државнс хнпотекарне банке тражња 101; 6»/«> далматикски шграр од 5000 : 90.50 —90.25, рађено по 90.25. АкцнЈе (понуда-тражња): Народне бан ке понуда 7400; Привнлеговане аграрне банке ситне 222—22| (крупне) 225. ЛоЗовн: Црвеног крста тплжња 25. ПРОДУКТНА БЕРЗА (заклучено) Пшсница; 10 н по вагона 149 н по 153. Кукуруа: 54 н по вагона 92 н по 100. Раш: 1 вагона 152 н по. Оаас: 3 вагона по 140. Кромпир: 13 вагона по 46.55. Брашно пшеннчно 30 аагоно по 118. ЦИРИШКА БЕРЗА Цнрих, 28 октобар ®« 0Г Н Д . 10, ПарнЈ ,17а5 ' Лондон 20,99, Њујорк 440.375, Брисел 74.50. Ми23-30, Амстсрдам 239 625, Беплнн ;„ в .* 5: ,Д Т ""* Ј: 95 ' Букурешт 3.26, Шток холм 108.12. Праг 15.125, Буднмпешта 87.50; Варшава «2.75. ЗАГРЕБАЧКА БЕРЗА Загреб, 28 октобар девнзе: Амстердам 238в,91—24Л1,51; Вшсм 742.4«-^ »в'М-810 91: Милвно 330,45—233.53; Њујорк 4357.25—»93.86; Париз 116.62—118 06; Праг 150.69—151.79. Ц ирнх 996.45—1003.52. кл " рннг: Ло "Д"н 237.20 (М&) Берлнн 14.126 - 14.325 Лршавнн папири: Рента ратне штете 471—472.50: 7*/. ннвестнцнонн ааЈам 98—99.50; 7•/• Блер 91.875—92.50; 6•/• Далматннскн аграри 90—91; II* стабнлизацнонн зајам 98.125—99; АкциЈе: Наролне банке 7300 нопац' прнвнлеговане аграрне банке 222 нокац Папирн индустрискнх предузећа: Осеч КЗ шећсраиа 110 роба: Трбовље 180, • Изис 35 новац; Гутман 50—60, ОпУЛ К Л^ е %\°л НИЦа 160 новаи: Јадранска пловндба 350 новац.