Правда, 13. 04. 1939., стр. 5

Привредна питања предграђа Београда НоЈважкији комунални и привреони лроЗлем Земуно, после његовог спомња с Београлом претстпвљп полизање једне велике пијаце

Књига аутограма иоја зиачи

Прв слај&ња сд Бсоградом Зе> иу« )« нмао своје кожуналне проблеме којн су се доста разлико» лан од оннх којн су насталн овим спајапем. Спвјан>вм Београд је повећан за некнх 35 хамда становника, пгго је у многоме кзменило прнвредну струхтуру Београда, јер је Земун у себн већ нмао развнјену кндуетрију. а н јавнла се при том тежн»а за пресет>ен>е београдсте нндустрнје из варсипн. То пресел»ен>е зе, прнродно, гравнтнра.\о према Земуну којн је хмао врло пово-ћне >х_\ове за к>ен развитах. С >едне стране се последнуе спаја»а маннфестовале на тај начнн пгто је цена зем.Ђишту у Земуну н његовој непосредној околинн. Наротато су посклттила она земљипгга која оу се налазн.\а по рвд пргуге, а би.\л пово.т>на ва ннду стркју. Прнмера р&дн навешћемо да је једно земљиште које је раније вредело 40.000 до 50.000 динара одједном скочнло на 300.000 до 400.000 дннара. С друге стране, добијан>ем врло падесне саобраћатне аезе. Презсо мо ста Зем>-д}€ зби.т>а постао предграђе Београда. Преношен>ем невп кнстнттучи]а, а самим тнм н по већан>ем кадра чиновништва н радннпггва у Земуну јавила се и једна непово.т*на последица: поскуп-Ђен>е живота у свнма вндовима. Услед осхудице у становкма, ови су посхупели, те су многи који су прешли у Земуну, ради службе, после иавесног времена решнлн да се врате у Београд, јер је тамо стандард живота био јевтинији. Прва чиленица — поскуп.г>ен>е станова — да се објаснити тиме што поднзаље нознх зграда у Земуну није ишло упоредо са приливом новнх становника, а осИм тога, услед поскупљенл земљипгта, поскупило је и подизанзе новит зграда. Међутим, друга чин>еннца — посхупљенл живота — могло би се објаснитн баш чин>еницом спајан>а Београда са Земуном, а нарочиго отхада је мост на Сави пуштен у саобраћај. Цене животних намирница које се добављају на пијацн знатно се разликује од оне у Београду. На први поглед то изгледа мало парадоксално. Али дубљим улажен>ем у ствар види се да је то поскупл>ен>е нмало свај правн „резон д' етр". Првн узрок би био у доста високим пнјачним таксама. Оне су многе произвођаче уда-ЂИле са пијаца, а остатак је морао да повисл иене животним намирницама да би добио колику — толику протнввредност за своју робу. Но ова чин>еница није још сама по себи довол>на за оправдан>е што су цене на пијаци у Земуну скупље него у Београду н запгго се рано изјутра могу по трамвајима који иду за Београд или се враћају из н>ега могу видети многобројне земунске домаћице које носе пуне зембиље са београдских пијаца. Јер још им се исплати да плате трн динара за трамвај. па да у Београду на пнјаци пазаре, него да на земунској пијаци купују животне намирнице. Објашн>ен>е ове чин>енице би било у овоме. Београдска пијаца апсорбује веКим делом оно пгго се из околннх села донесе у Земун на пијацу. Јер сељак не мора да чека цело до подне да прода своје производе када му рано изјутра до1>е београдски трговац, покупује и носи преко. Он не мора дакле преко, у Београд. Но београдска пијаца не апсорбује све оно пгго се донесе. Остаје још доста производа и на земунској пијаци, те сада они произвођачн који морају дуже да чекају, јер нису продали за Београд своје производе, продају скупље, надокнађујући на тај начин губитак у времену. Затим. стваран>ем велике пољопрнвредне пијаце у Руми и Старој Пазови почели су произвођачи у све веКим количинама тамо да возе своје производе: прво јер је ближе, а друго јер се плаше да долазе у Земун због строгих трошаринских прописа. И тако уместо да се ствараљем једне велике сточне и житне пнјаце, која би привлачила производе у центар, у престоницу, производи траже често пово.т>није пијаце због наведених разлога, чиме се поскупљује стандард живота у престоници. Привредни кругови у Земуну су још пре спајања са Београдом помиш.т>али на ствараље једне велике пијаце за стоку и пољопривредне производе, специјално житарице, схватају&и правилно да ће ширен>ем Београда бити потребан све већи потенцијал жнвотних намнрница за град од 400.000 становника. После спајаља. та н>ихова тежн>а је, такође, видно манифестована, јер је сада та пијаца требало да добије један други карактер. Она је требало да растерети београдску пи)ацу. концентришући

у себн ону огромну количину производа. У погледу овога пнтања сарађивалн су сва привредна удружен>а у Земуну. трудећи се да се то питан>е пгго скорије и повољно реши. У тим својим настојањнма она

План пнјаце у Земуну су наилазила на пуну подршку Градског одељка у Земуну, које се труднло да ову, збиља велику потребу н Београда и Земуна, претстави надлежнима и учини све за »егово остварење. Трговачко удружеае у Земуну нарочито се старало да се ово питан>е пгго пре реига. Међутим, иако су предузете све мере »а остварен>е овог пнтан>а још није ништа урађено. Удружензе је н нзраднло план те пијаце. Но није само ово удружен>е радило на остварењу пнјаце. За н>у су се заузели још удруженл занатлија, угоститеља, шпедитера, фнјакериста и пи-Ђара у Земуну. Још раније сва ова удружеаа упутила су једну претставку бео-, Ш

градскоЈ општЈсти у којој се залажу за оствареље велике пнјаце за пољопрнвредне производе, специјално житне, у Земуну, јер откада је предат саобраћају мост на Сави, то питан>е је постало од исте важностн за Београд, односно целу престоничку ©пштину. Друго једно, конхретније питак>€ у вези са подизан>ем пијаце је: где треба подићи ту пијацу? У овом питан>у сложна су сва удружеља и привредне организације. Најбоље место за ту нову пијацу бнло би на Масарнковом тргу, где је и данас житна пијаца, али проширена откупом Соненфелдовог имања. На тај чин би биле задовољене потребе њене намене, јер бн лежала самој обали Дунава, дакле, била бн везана воденим путем, а желез нички колосек пролази баш кроз тај терен. Пијаца би откупом тог комплек са достигла величину од око 24 хиљада квадратних метара, што би потпуно могло да задовољи по требе. Самнм ствран>ем те пијаце постигао би се естетскн ефекат, јер би трг пред црквом могао бнти ослобођен пнјаце и паркиран. И ове године је погренуто поново питан>е ове пијаце, али још нема никаквих хонкретних резултата. Изгледа да је један од узрока и сувише висока цена Соненфелдовог комплекса. На годишњој скупшткнн Трговачхог удружен>а у Земуну тако ђе је дискутовано то пнтан>е. Из нзвештаја се вкди да управа Удру жен>а није испустнла из внда ово „болно" питан>е привредног Зе муна. У току прошле године једна велика депутација земунских грађана из свнх сталежа интервенисала код Претседника огаптине. Стеар се још налази на проучаван>у. Т.

Кроз сплитске установе Поморски музеј „Јадранске страже" у Сплиту показује најрељефније историју, бродарство и рибарство нашега мора Слава и величина нашега Јадрана

Сплит, априла „Јадранска стража", наша велнка поморска организаццја, про пагира култ мора, а посебно посвећује пажњу чувању поморске традиције. Поред осталих отсека, „Јадранска стража" организовала је у Сплиту „Поморскн музеј". У Сплиту, испод Марјана, у пределу ^Меје", уз саму морску обалу у дому „Јадранске страже" смештен је тај наш једини поморски музеп у земљи. На улазу срели смо органкзатора и кустоса музеја г. др. Иву Рубића, који нас је врло љубазно провео кроз све гсросторцје и показао нам све отсеке, тумачећи нам сваки детаљ. Музеј се дели на четири отсека: историјски, обалски, бродски и рибарски. У историјском је приказана у сликама, писмима и многобројним осталнм документима натпа поморска историја. Једно засебно оделење приказује историју Сплита, у лепим сликама, од Диоклецијанове палате, (од оснивања Сплита) па до данас. Обалски отсек испуњен је врло лепкм прецизно нзрађеним рељефним картама читавог нашег Јадрана. У овом отсеку посетилац добија праву слику нашег приморја, мора, морских дубина и осталог што је у вези са поморством. Бродски отсек је испуњен богатом збирком разних модела бродова и лађа. Упадљиви су, између осталих, модел највећих и најлуксуаниијх наших туристичких бродова „Краљице Марије" и „Престолонаследника Петра". Нарочиту пажњу заслужују моде-ти ратних лађа, а затим модели подморница. Ту је прнказан развој ратних лађа најстаријег времена, до најмодернијих разарача, носача авиона и бојних чамаца. Све је приказано што има везе са развојем и историјом бродоградње и нашег поморства. Приказане су врло сликовито куле светиље, њихове функцнје а нарочито домет светлом са сигнализацијом. Рибарски отсек је уређен са великом пажњом, са интересантним и занимљивим материјалом из рибарства. Цео рибарски живот пластично је приказан и делује на посетиоце врло ефективно. Један диограм пружио се кроз целу дворану у коју се улази као

у неку морску ува.ту нашег лепог и плавог Јадрана. На морској пучини види се мноштво рибарских лађа како лове, једна мрежом, друга удицама, трећа шпуртилима и т. д. Преко педесет разних типова лађа оставља взнредан утисак. Типови рибара приказују снагу духа која је своја ередства за ловљење рибе кроз векове прилагођавала захтевима пгго ефикасиијег н бољег риболоаа. На тој плавој морској пучинн посејана су многа рибарска насеља, тако да изгледа као да на далеком мору, под ведрим плавкм небом, рибари иавлаче из мора рнбу. Иагра ђене морске увале, са „тунерама", дају утисак као да ће се чути глас рибара који седи и чува стражу у тунери. Овај део приказује прави рибарски жнвот дуж наше обале. После лова на пучини, приказана је читава процедура од момента лова рибе, превоза до обале и пренос у фабрику за конзервнрање, рад око конзервирања и, најзад, пошиљке конзервиране рибе. Цео процес производње и рада фабрике сардина пластички је приказан. У поморском музеју, у свим дворанама, на зидовима изложене су многобројне оригиналне фотографије и слнке нз поморског и рибарског живота. У дворани рнбарског отсека приказане су све врсте и типови риба у у природннм бојама, што претставља за посетиоца могућност упознавања разних врсти риба. У историјском отсеосу изложене су слике наших старих рибара, „морских вукова". Мећу осталима упадљив је портрет старог поморца капетана Висина који је први од наших помораца својим једрењаком опловио земљнну куглу. Ту је биста чувеног дубровачког бродовласника Працата. Сала је окићена старим славним ааставама дубровачке Републике и оребичке Морнаркце са иницијалима С. В. (Св. Влаха). Мноштво оритиналних и заветних слика, једрењака и пароброда у олуји на мору које су наши поморци доживели. Ту су и справе из поморства, које су при навкгацији на великим и мањим једрењацима раније употребљавани. Још су ту

!111111111111111П1111111111111Ш11111111111Ш111111!1111111111Ш11Ш|||||||||||И [ ИЗ [ ЗАБЕЛЕЖАКА ! : ЈЕДНОГ Е СВЕТСКОГ ; [ ПУТНИКА 1ШПШШШШШШШШШШШШШШШШШШШШШШШ1ШШ11Ш1 3. ЗЛОГЛАСНИ ЗАТВОРИ И ТАМНИЦЕ Безбројнн су доживљаји којнх се г-ђа Петришић сећа при прелиставању своје књиге н њихово бележеае би изнело један огроман роман. велики као и сам жнвот. Мн само скачемо са предмета на предмет, бележећи оно пгго смо узгред чули једног преподнева у разговору са н>о.м. — У Куфпггену незаборавне успомене оставља чувена тврђава у хојој је неколихо година био заточен чувени политичхи кривац Роже Шандор. Шандор је једног дана пресехао вене на својој левој руци, а десном својом крвљу на зиду насликао свој портрет са паролама. Та слиха је сасвим очувана. И иначе ова тврђава за заточен>е политичких криваца везана је за пуно тужних прича из њиховог жнвота. Тахо, тамо има само један малн, узани улаз ва торн>у. Унутра се налазн бунар дубох осамдесет два метра. Тај бунар су копали 21 осуђеник за пуних 16 година. Услови под којим су радили била су, разуме се, страшни и није никакво чудо пгго нико од н>их није успео да се са тог посла врати жив и изађе слободан. Двојица су издржали најдуже да раде: по шест година. То су били један млади гроф од 23 године, хојн је умро чим су га извукли нз бунара, али ипак задовољан пгго је бар нехолнко секунди дахнуо слободно пред злогласном тврђавом и један барон од 35 година који је исто тахо врло хратхо време могао да живи после пуштанл на слободу. — Ова тврђава у Куфштену је сада празна и странци, хад је по-

многе укусне слике коЈе приказују знамемитости нашег приморја, пејзаже, увале и разне детаље из поморског живота. Иако Поморскн музеј „Јадранске страже" у Сплиту још ни из далека не може да се такмичи са музејима овакве врсте у другим поморским земљама (као што су Енглеска, Француска и др.), нпак може да послузки љубитељима поморске прошлости, исторкчарима и свима осталима који треба да внде шта је у прошлости значнло море и поморство, и пгга она значи данас нашем народу. „Јадранска стража" овом својом поморском пропагандном организацијом много је задужнла цео народ збирком сабраном у овом музеју где су окутпљени и чувани најдрагоценији дотсументи наше поморске славе и величине. А Безић

живот пун доживљаја Г-ђа Марија Петришић прича ... глумца Оста Трасла, комповлтора Роберта Штолца. На једној страници виде о* ад>тограмн најбољкх евроссхих футбалера, меЈ}у хојима мо да се иарочиго истиче нме славног Синделара, хојн је ту схоро тако трагично завошао свој гшот и своју харијеру. А оомах после тота чнтамо потписе Марлене Дитркх, Емила Јанингса н Харн Пила. Ту има аутограма и многкх ваших познатнх људи, полнткчара. уметниха, глумаца, фут^алера... Мештровић, Паљетак, Матачић. Балоховић, Мачек...

сете, не знаЈу да ли се више грозе од таме, мемле н влаге, од изразите слнке коју је на зиду својом крв.т>у иаслихао Јоже Шандор, од дубоког бунара из кога, место свеже воде. извиру тужне приче о раду двадесет једног осуђеника који нису успелн да се искупе за своје грехове... — Тако непгго сам виделе и у Нирнбергу, у тахозваном торн>у за мучен>е неверних. Ту се налази једна крупна железна девојка са малим вратима спреда и са огромнкм шиљцима унутра. Иноверне и грешне су на ова мала врата тискали унутра, у унутрашн>ост железне девојке, која их је оним шиљастим ексерима пробадала и убијала. Два изразито аелика и оштра шиљка су пробадала очи, а трећи је ишао право у срце... По реду. ређају се потписи најславннјих личностн света. У Берину је нашла Лилијану Харвеј. Вили Фрнча. Ернеста Фербеса, а у Бечу Рафела Давида и Макса Маха. првог режисера и поклоннка немог филма. Поред аутограма једне велихе артистичхе групе Арапа. која је путовала по свеггу да прикаже оригиналности своје земље потписао се и чувени капелник Пепи Клугмајер. а одмах затим бечхи хомпозигор Пол Палоси н Франс Дрдле. Шеф натпознатијег Средњеевропсхог циркуса Вили Хакенбег потпнсао се на страници са Терезом Дајнц, познатом првакнњом јахан>а које је у седамдесет трећој години жнвота задивљавала свет на тркама. Затнм, баварски принц Леополд, пред саму своју смртипринцеза Гизела, најстарнја ћерха Фран>е Јоснфа. На Рабу је срела најславнијег светсхог репортера Егона Ервина Киша који је веома радо написао: „На свету има много људи, али мало правих људи!..." У Кочевју ју }е примно енглесхи адмирал Фишер. Затим прннцеза Ратипор, хнез и кнегиња Внндишгреи, војвода Еуген Хабсбург, принцеза Аусберг, филмски старови: Верне Фитере. Труде Херстерберг, Махс Пруд, Нанс Тнмиг. Оскар Карвес, Хортензе Ракн, па др. Шушних и кнез Штаремберг. Лео Сле зак. којн је онда бно на врхунцу своје славе, Лујза Кат>-ш (која је дала аутограм у поноћ, после претставе), Ханц Мозер, Паул Хутман, особље н директор циркуса „Медрано", који се више од сто година преноси на чланове исте фамилије, професор Вили Шмигер н ненадмашнн возач по жици професор Штрушнајдер. Ту је и потпис румунске принцезе Илеане, сестре Нз. В. Краљице Марнје, филмсхог н оперсхог

Скупштина Задруге у Пећи Кредитнп зодруго држпвш службеникп у Пећн показала Је прошле године леп успех у своме роду

Пећ, 12 април Кредитна задруга државних службеника у Пећи основана је крајем 1932 године. Од тога времена па све до данас задру. га је показала у своме делању лепу економску н финанеиску активност. Благодарећи савес ном раду управног и надзорног одбора, као и дисциплинованости већег броја чланова, она данас стоји на завидном месту. Крајем марта ове године задругари су одржали своју седму годкшњу скушптину. Скуппгтину је отворио претседник управног одбора г. Раде Савељић, пензионер. Потом се скупштина конституисала и изабрала записничара и два оверача записника. Затим је претседава јућн г. Савељић поднео исцрпан извештај управног одбора о ра ду задруге у току прошле године. Одбор је, у току године, одржао двадесет и четири седнице. Уписано је 97 нових чланова, који су уплатили 114 чланских удела. Због премештаја из места из задруге је исписано 20 чланова са 34 чланска удела тако да је задруга на дан 31 децеибра 1938 године имала 294 задругара са 468 потпуно уплаћених удела. Такође је одбор у току године одобрио 187 позајмица у укупном износу динара 393.643.30. На име отплате зајма наплаћено је од задругара 306.571.03 ди нара и на име интереса чланских удела, ста.тне и обичне штедње 75.637.29 динара. Одбор је, поред тога, задужио задругу код

савеза 144.000 динара, а задруга је у току године отплатила савезу 95.344.88 динара, тако да је задруга остала савезу дужна 230.992 динара. Задруга је на крају године имала капитал 159.134.59 динара. Иако је задруга имала мали капитал према оволиком броју задругара, обрт је свакако био врло добар и износи 1,125.810.03 динара, а штед н>а строжа, те је тако задруга постигла чисти вишак од ди нара 8.677.48 дннара. Фондовн задруге износе 35.370.86 дина^ ра. Задруга ће у току 1939 годн не отпочети са изградњом дружног дома, чији се трошкови предвиђају око 400.000 дина ра. Пошто је прочитан извештај, који је акламацијом примљен, прешло се на избор нове управе у коју су поново акламацијом изабрани стари чланови управног и надзорног одбора.

ИЗЛ0ЖБА ВИНА У Н0В0М САДУ Нови Сад, 12 април У оквиру међународне излож бе и сајма прнплодне стоке у Новом Саду приредиће се и земаљска изложба вина од 29 априла до 1 маја у Новом Саду. Како су све досад одржане изложбе и сајмови приплодне стоке показали рекордну посету, то се сматра да је ово згодна прилика да и југословенски виноградари изложе своје внна. У ту сврху похвани су свн виноградарн из земље да што бројније суделују на овој изложбн. Ћ. ,

ЖИВОТ ЈЕ ТАКАВ_ Прелиставан>ем хвжге човех добија одличан појам о времену ■ пролазностн људског агавота. неоснованих идеја, ма лза и велихих заблуда. И, хао да се човек шета кроз исторнју Европе: дефилују поред н>ега владари. веллхж. силни и моћни, као и они хојн су дожнвели тешху судбину, славни филмсхи глумци хојн су нежад били главни ахтерн Кншове репортаоке, хада је прихазнвао „Рај Америку", уметници, футбалери, полигичари са најопречнијнм идејама, ПОЛИТИЧКЖ4 убеђен>нма и успесима, људи са најразличитијим концепцијама о свету и животу уотшгге. Кад се, на крају, изврши обрачун са прохујалим животом, кад ое тачно угледа биланс жнвота којн вечнго изгледа невероватно кратак, онда су. пред неминовним завршетхом. н успомене драге. Многе особе су плаћале г-ђи Петришић велихе суме новаца за по нехн лист из ове кн>иге, алн она ни]е ггела ни да чује. „Самнм тш, — вели она — пгго бкх га продала осећала бих велиху празнину не само у књизи, него н у души, у срцу, у животу. Чинило би ми се као да су ми ишчупали нешто из унутрашн>ости"... Нзен заручннк је умро. Нестало је и верног оца којим се много усхићавала. Али остао је свет. Има толико невнђених предела, толико непронађениз људи, толико натих стварн. И она продужава даље. Са књнгом, која ће свахог дана бити већа и богатија, као што се и у животу свахог дана дожнвљавају нове ствари и сазнају нове встине. А једног дана, када старост буде на вратима седеће се код неког мнрног огн>ишта и превртатн лист по лист, чнтати живот. Будиће се сећаља н успокс асоцијативно дочараватн појединости, преноснти у прзшле данс дуковати стари доживљаји. И чехати... ПРИЧА О ..РОЛФИКИ" — А Ролфи ,мој Ролфика? Зар нећете о њему баш ништа да напишете? — чулн смо мало молећнв глас ове жене. кад је видела да смо пресавнлн шлајфне. И занста. учинилн би јој на жао исто толихо као да смо ишчупали неки драгоцен лнст из н>ене кн>иге нли као да смо навукли дебелн вео заборава на једно поглавље н>ежнвота. — Било је то у Филаху. Ишла сам сама пољем. У предграђу сач зндела једног бедног слепца са два пса. Један мн се допао. Пришла сам му. и он мн је пружио шапу, док је свим другим пролазннцнма забрањнвао да се н>еговом газдн сасвим прнближе. Узсла сам ту шапу и помилозала је. Слепац је био и сувише срећан кад сам му понуднла 130 шнлкнга за псето. Тако је Ролфи пошао са мном. Али, то је невероватно колико је Ролфн знао. Кад разговарам са неки.м он је увек поред мене. Ннјсдној особи не да да се менн приближн сасвнм. Ако мој сабеседник и.ма према мени рђаве намере Ролфи, пошто га претходно одмери од главе до пете, стисне зубе; ако ми је пак пријатељ, он нсплазн језих... У нехолихо махова сам западала у смртне опасностн н само ме је он спасавао. Једном ме је извукао нз језера где сам се преврнула са чамцем, другн пут је уставно други чамац, скочивши у н>ега н натеравшн возаче да ме извуку нз таласа. трећи пут ме је спасао од смрзаваља. Кад >а плачем, и он је плакао, н лижућн мн сузе, тешио ме. Кад сам му што год рекла. разумео је као човех... Алн. ни Ролфи није више жив. Био је жртва своје претеране верностн. Без вереннка и „Ролфнке", свет је ипак још увек ннтересантан и ова свсгсха путница намерава да пропутује све оно што још није пропутовала. М. В.