Правила акционарског друштва Рипањске фабрике цемента у Краљевини Србији

Слојеви цементног лапора не иду континунално један за плругим, него су на више места издвојени слојевима пешчара и лапоровитог кречњака и махом растављени глинцима, али су ови слојеви тако јасно издвојени и тако се лако распознају, да их на лицу места и обичан раденик може разликовати, те нема бојазни да се правим цементним материјалом помешају.

Значајно је још да су слојеви цементног лапора врло стрми, и да тако скроз просецају тамошња брда. Ово значи да се при експлоатацију њиховој у току времена не мора ићи У дубини него се и даље може остати у нивоу којем су садашњи мајдани отворени, пада сеу великој висини попреко засецају.

За оу количине овог цементног материјала потребно ми је било мњење хемичара о томе, да ли се поменуте различите врсте лапора које сам на терену из двојио, могу сматрати као прави цементни материјал. Г. Др. А. Зега, којем сам се за то обратио, поднео је приложени из-

вештај из којег се види: да „има слојева. који сами по себи, без икаквих дометака, дају добар роман- цемент“ — и да се „мешањем одровара јућих слојева може ванредан цемент градити.“ Кад се уз то узме на ум да слојеви задржавају свој карактер у целини, да су како у собом тако и од нецементног материјала јасно издвојени и да просецају читава орда, онда се види да у Рипњу има сировог цементног материјала у изобиљу и за најинтезивнији фабрични рад.

29. Септембра 1901 год. у Београлу.

проф. др. Свет. Радовановић