Правилник за железнички саобраћај у Краљевини Србији

= Ј

59

и особено прописаним одредбама појединих жељезница, по товарној снази кола, по просторној садржани или по просторној мери.

Тежина се одређује на жељезничким станицама пли самим мерењем или рачунањем по датим нормисаним ценама у тариФи.

Дењчаној роби (у комадима) одређује се тежина увек у отправној станици. Праћевине (пошиљци) испод 30 килограма рачунају се највише у 30 килограма, а већа тежина рачуна се (ваокружује се) на више, и то код робе у дењцима (комадима) са. 10 килограма, а код читавих кола са 100 килограма, тако да сваких започетих 10 пили 100 килограма као пуни важе.

Но са оваким рачунањем тежине не ће се искључивати плаћање најмање возарине, која је прописана у таритама појединих жељезница.

Пошиљачу стоји од воље да буде присутан при мерењу но ако он затражи да жељезница још једаред по свршеном мерењу по ново тежину одреди у присуству његовом или његовог пуномоћника, онда жељезница има право наплатити за, ово тариом одређену вагарину (кантарину). Ова се вагарина може, али само за обичну робу, и онда наплатити, ако случајно не би пошиљаоц ста= вио тежину у товарни лист, те би допуњавање његово у овом обзиру жељезници оставио.

Сви предмети наведени у једном товарном листу од једне и исте тарифске цене чине једну 0от– правну позицију за рачунање возарине.

Возарина, која св платити има, заокружује се од 5 до 2 пара.